Apel redakcije Principa građanima Crne Gore!!

Na polukorak smo od ponora jer sve je u politici Crne Gore izgleda postalo jedna velika igra i krvava farsa. Sve je ogromna laž. I davno odnarođena i zapadu prodana besramna vlast, i vlastoljubiva i od zapada sveže kupljena kvaziopozicija. I jedni i drugi igraju sitno kolo po notama zapadnih centara moći i sinhronizovano nam stvaraju atmosferu rata i haosa. Naravno, na račun i po grbači običnog i prevarenog naroda. Svi su dakle u istom ludom kolu. I prodani crnogorski režim, ucenjen zapadnim pozajmicama i poslušan do samouništenja, i gramziva i vlastoljubiva opozicija sa istim gazdama sa zapada. Sve je napetije. Svakim danom je sve haotičnije. Pala je i prva krv. Počeli smo da našom krvlju plaćamo njihovu zajedničku igru. Opet sve na naš račun i po grbači ojađenog i duhovno prevarenog naroda. Naroda koji mnogo ne razmišljajući uporno pokušava da vikanjem uhvati maglu koju mu prodaju i vlast i opozicija. Vlast gladna očuvanja vlasti po svaku cenu, a opozicija željna šećera vlasti po svaku cenu. Nigde nikome u politici Crne Gore ni glave ni repa. Sve jad do jada. Sve kreatura do kreature.

Za koga rade vlast i opozicija? Za nas običan narod sigurno ne rade. Očevidno je da delaju samo za svoje vlastoljublje i svoje gazde i strance sa zapada. Svi naši politički lideri su dakle samo najobičniji duhovni robovi bez mnogo istinske slobode. Kupljeni za sitne zapadne pare i spremni da gurnu ovaj ojađeni i prevareni narod čak i u bratoubilački rat, samo za željene im fotelje i privilegije. Nema tu ni „s“ od slobode, ni „p“ od pravde. Davno su se i jedni i drugi prodali najvećem svjetskom ološu. Novac im je Bog. A kabalistički bankari sa zapada gazde. I jednima i drugima. I vlastima i opoziciji. Igraju ko ciganske mečke po dirigovanju zapadnih lihvara. Da je pameti kod nas samih, kod običnog naroda, mi bi smo i jedne i druge odbacili i prezreli njihovu zajedničku prljavu igru koja ima za cilj samo jedno – vlastoljublje po svaku cenu. Po koju cenu? Po cenu da sa prokletim zapadnim novcem izazovu i građanski rat među nama samima. Da gurnu brata na brata. Oca na sina. Sina na oca. Kao 1941. ili kao za vreme krvnih zađevica u doba sv. Petra Cetinjskoga, protiv kojih se svetac borio do smrti.

A satanisti sa zapada nam se smeju i potpiruju vatru novog bratoubilaštva. Narod na protestima misli da se bori za slobodu? Pun je pravednog gneva ali ponekad i nerazumne jarosti, i to u toj meri da mu je ta jarost zatvorila duhovne oči, pa kliče istoj onakvoj ološi, kao i onoj na vlasti. Hoće li nam neko objasniti kakva je razlika između NATO fašiste Koče Pavlovića i NATO naciste Mila Đukanovića? Ili između srbomrsca Nebojše Medojevića i antisrbina Ranka Krivokapića? Kakvo je ovo slepilo među nama? Za koje ideale se mi to borimo? Sa kakvim liderima? Narode, sa duhovnim robovima se ne stiče sloboda! Slepci kad slepce vode, oba u jamu upadaju. Sa ovakvom pro zapadnom opozicijom i pro NATO vlašću jedno je sigurno, bićemo sve veći robovi! Mi kao da i sami nesvesno želimo da svojom krvlju platimo dolazak na vlast nove kurte, da bi skinuli sa vlasti stare murte?! Zar smo toliko slepi pa ne vidimo da je i jednima i drugima, i vlasti i opoziciji, zajednički imenitelj srebroljublje, vlastoljublje i slastoljublje. Zajedničko im je bogoizdaja i judinski sindrom. Zar da nas kao bezumne ovce huškaju jedne na druge, da bi sjaho kurta a uzjaho murta?

Postavlja se i jedno suštinsko pitanje – sa čim će današnja Crna Gora izaći pred Miloša i pred druge srpske vitozove, koji po velikom Njegošu, žive doklen sunce greje? Sudeći po medijskoj histeriji, sitni crnogorski političari iz vlasti i opozicije, žele da nas stave pred suludi izbor. Da li ćemo sa NATO Judom – Kočom Pavlovićem, ili sa NATO Judom – Milom Đukanovićem? Zar da biramo između šutog i rogatog? Zar su nam svrake totalno popile mozak? Zar se narode, oba ova zla ne trebaju prezreti i popljuvati? I prodana vlast i kupljena opozicija? Zna se ipak sa čim će Crna Gora ovih dana pred Miloša… Sa državom bez sela… Sa ekonomijom bez fabrika… Sa kućama bez dece… Sa gradovima bez puno morala… Sa zemljom bez vojske… Sa vlašću bez stida… Sa opozicijom bez obraza… Sa paradom bez srama… Sa bratom na nišanu… Sa ugaženom starinom pod policijskim pendrekom… Zaista smo postali žalosna priča i žalosna banana republika koja se diči sa golom korom žućkastog južnog voća. Diči i medijski drogirano kliče – mi smo slobodni! Ovo je slobodna teritorija! Ovo je demokratija! Kakva crna sloboda? Kakva jadna demokratija? Od kad su to sloboda, sreća i berićet vlasništvo crnogorskih političarčića sa milion poroka i najgorih strasti? Mi smo na žalost, čast izuzecima, zaista postali deo romana Džordža Orvela – Životinjska farma. Najcrnji duhovni i materijalni robovi u farmi novog svetskog poretka.

I zaista. Sve je u crnogorskoj politici danas postalo laž, sve golo foliranje i sve otvorena krvava farsa. Sve je postalo bez ukusa i bljutavo. Sve se pretočilo u golo vlastoljublje. Sve je postalo tragikomedija i jadovita stvarnost naše kukavne države i nas samih. Još nam samo ta muka i taj jad fali i nedostaje, pa da padne krv u Podgorici i ljudske žrtve, i to zarad najbednijih partijskih vlastoljubivih interesa rogate vlasti i šute opozicije. Valjda nismo toliko poludeli pa da zarad rušenja jednog ološa, i to našom krvlju i našim životima, a na radost svih naših dušmana, zacarimo drugu bagru?

Na polukorak smo od ponora. Valjda još imamo šanse da prezremo i jedne i druge, i sramnu vlast i bestidnu opoziciju, i ne damo im šansu da nas zarad svojih fotelja zakrve i dovedu do građanskog rata! Ako, ne dao Bog, padne prva žrtva, biće prekasno.

REDAKCIJA INFORMATIVNOG PORTALA PRINCIP

Izvor: Princip