Ban Ki Mun – Putin bio i ostaje važan partner UN

20.27 – Rusija se uvek zalagala za centralnu ulogu UN u svetskim poslovima, izjavio je predsednik Rusije, Vladimir Putin na sastanku sa generalnim sekretarom Organizacije, Ban Ki Munom u Moskvi.

20.05 – Sofija — Američki i ukrajinski vojnici pridružiće se vojnim vežbama 700 vojnika iz 10 zemalja koje se od petka održavaju u Bugarskoj.

19:33 – Krim: Proterano preko 30 ultra-desničarskih provokatora

Narodna odbrana Sevastopolja je za mesec dana uhapsila i proterala u Ukrajinu 30 navodnih ultra desničarskih aktivista organizacija koji su planirali provokacije za vreme održavanja referenduma na Krimu, saopštava informativna agencija Kriminform.

Prema informacijama koje su presretnute na radiju, u oblasti Sevastopolja je bilo aktivno 50 kanala veze sa koordinatorom provokacija u gradu Bahčisarau, saopštila je agencija.

Kako bi se sprečile provokacije, odbrambene snage grada formirale su barikade, uveli patroliranje na planinskim putevima i formirali specijalne obaveštajne jedinice.

19:25 – Ban Ki Mun: Putin je bio i ostaće važan partner UN

Generalni sekretar UN, Ban Ki Mun nazvao je svoj sastanak sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom konstruktivnim i produktivnim.

Ovo je generalni sekretar izjavio danas na pres konferenciji u Moskvi, gde je stigao kako bi razgovarao o situaciji ujedinjenja Krima sa Rusijom.

“Predsednik i ja smo razmenili mišljenja o tome kako možemo zajedno da radimo na rešavanju ove krize“, – saopštio je Ban Ki Mun. “Putin je bio i ostaće važan partner UN i predstavlja priznatog međunarodnog lidera“, – naveo je generalni sekretar.

18.58 – Proruske grupe zauzele su dva ukrajinska vojna broda

Proruske grupe zauzele su dva ukrajinska vojna broda, a Ukrajina je saopštila da njene trupe na ukrajinskom poluostrvu Krimu dobijaju pretnje otkako EU razmatra nove sankcije protiv Rusije zbog aneksije tog crnomorskog poluostrva.

Napetost u tom regionu i dalje je visoka, uprkos oslobađanju ukrajinskog mornaričkog komandanta kog su prethodno držale proruske snage.

Po rečima fotografa AP-a sa mesta događaja, prilikom zauzimanja korvete „Hmeljnicki“ u Sevatstopolju došlo je do pucnjave, ali nije bilo žrtava.

Pored toga, proruske snage takođe su zauzele brod „Slaviček“, a ukrajinsko Ministarstvo odbrane još se nije oglasilo povodom tih događaja.

18.50 – Žerar Mestrale: Neće biti gasnog rata između EU i Rusije

BERLIN – „Gasnog rata” između zemalja Evropske unije i Rusije zbog događaja u Ukrajini neće biti, jer su obe strane u potpunosti zainteresovane za saradnju u energetskoj sferi.

Takav stav izrazio je direktor jedne od najvećih evropskih energetskih kompanija, francuskog Gaz d Frans – Suec, Žerar Mestrale.

On je, u intervjuu nemačkom listu Handelsblat, rekao da nema razloga za strah. „Čak i ako bi gasovod bio blokiran odmah, posledice bi bile minimalne. Zima u Evropi je bila prilično topla, skladišta gasa su skoro puna i dolazi proleće”, ukazao je šef GDF Suec.

Prema njegovom mišljenju, ruska strana neće „zavrnuti ventil”, preneo je Itar tas.

18.45 – Kancelarka Nemačke, Angela Merkel govoreći u Bundestagu izjavila je da u trenutnim okolnostima “Velikih osam“ već ne postoji.

Prema rečima Merkelove, narednih dana će EU i “Velikih sedam“ objaviti konkretne promene u odnosima sa Rusijom zbog aneksije Krima.

18.40 – Rusija uvela sankcije za više američkih zvaničnika

Moskva — Ministarstvo spoljnih poslova Rusije uvelo je sankcije za više američkih zvaničnika, prenose ruski mediji.

Kako je saopštilo Ministarstvo, reč je o recipročnom odgovoru na američke sankcije protiv ruskih zvaničnika,a na spisku onih koji će biti obuhvaćeni sankcijama su i pomoćnici predsednika SAD Danijel Pfajfer i Bendžamin Rods i zamenik pomoćnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Kerolin Etkinson, kao i predsednik Predstavničkog doma američkog Kongresa Džon Bejner.

Na crnoj listi su i senatori Meri Landrije, Džon Mekejn i Danijel Kouts.

U saopštenju Ministarstva se navodi da SAD ne žele da priznaju očigledno – da su stanovnici Krima demokratskim putem i potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN izglasali prisajedinjenje Rusiji.

„Ne treba da bude bilo kakvih sumnji: na svaki neprijateljski napad SAD, Moskva će imati adekvatan odgovor“, poručuju iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Odluka Moskve usledila je nekoliko minuta pošto je američki predsednik Barak Obama izjavio da SAD uvode nove sankcije Rusiji.

Obama je prethodno, pre dva dana, potpisao ukaz o uvodjenju sankcija visokim ruskim zvaničnicima, medju kojiima su predsednica gornjeg doma parlamenta Valentina Matvijenko, vicepremijer Dmitrij Rogozin, savetnik ruskog predsednika Sergej Glazjev, pomoćnik predsednika Vladislav Surkov, poslanici Dume Elena Mizulina i Leonid Slucki, senator Andrej Klišas.

Pored toga, Vašington je uveo sankcije predsednicima krimske skupštine i vlade Sergeju Aksjonovu i Vladimiru Konstantinovu, smenjenom ukrajiskom predsedniku Viktoru Janukoviču i lideru pokreta Ukrajinski izbor Viktoru Medvedčuku.

18.10 – Vladimir Putin želi da destabilizuje ukrajinske predsedničke izbore i priprema se za moguću vojnu akciju u Istočnoj Ukrajini, rekaoRojtersu Arsenij Jacenjuk.

17.25 – Sergej Lavrov poručio Džonu Keriju da odluka o pripajanju Krima Rusiji nije podložna reviziji i da mora da bude poštovana, prenosiRojters.

17:31 – Jurij Borisov: Francuska da ispoštuje ugovore sa Rusijom

Moskva — Rusija će do kraja insistirati na svojim pravima u slučaju da Francuska raskine ugovor o isporuci dva vojna broda tipa „mistral“ zbog ukrajinske krize.

„U slučaju da se raskine ugovor o mistralima, ruska strana će tražiti zadovoljenje svojih prava do kraja u skladu sa sklopljenim sporazumima i tražiće nadoknadu štete koja može da joj bude naneta“, rekao je zamenik ruskog ministra odbrane Juri Borisov, a prenose ruske agencije.

Ugovor za kupovinu brodova vredan 1,2 milijardu evra Rusija i Francuska potpisale su u junu 2011. godine. Prema navodima ruskih medija Rusija je već isplatila Francuskoj polovinu te sume.

Ruski zamenik ministra je ovo izjavio u trenutku kada je Francuska odložila odluku o tom pitanju za nekoliko meseci.

Francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus rekao je ove nedelje da bi Francuska mogla da raskine ugovor postignut sa Rusijom o prodaji ovih ratnih brodova zbog ruskog pripajanja Krima, međutim ministar odbrane Žan-Iv Le Drian rekao je danas da će se o tome odlučivati u oktobru, kada treba da se isporuči prvi od dva broda, a ne sada.

Borisov je ukazao da su ugovorom potpisanom 2011. predviđeni penali u slučaju njegovog raskida ali i dodao da još nije došlo do toga.

„Nadam se da će francuska strana ipak odmeriti argumente za i protiv i doneti dobru odluku“, rekao je on i ocenio da bi raskid ugovora naškodio ugledu Francuske u medjunarodnoj zajednici.

Najava o raskidu ugovora izazvala je veliku zabrinutost među zaposlenima u francuskim brodogradilištima u Sen-Nazeru.

Radi se o brodu „Vladivostok“ namenjenom ruskoj floti u Pacifiku koji je već sagrađen i treba ovog meseca da počne probe u moru. Drugi brod, „Sevastopolj“, koji treba da bude isporučen krajem 2016. je zapravo namenjen ruskoj floti u Crnom moru baziranoj u istoimenoj luci na Krimu.

17:05 – Barak Obama: Bili smo svedoci nelegalnog referenduma

Vašington — Predsednik SAD Barak Obama potpisao ukaz o uvođenju novih sankcija Rusiji, koje će pogoditi 20-tak ruskih zvaničnika, neke pojedince, kao i Banku Rusije.

Reč je o Centralnoj banci Ruske Federacija sa 10 milijardi dolara sredstava, rekao je jedan visoki američki zvaničnik, preneo je AP.

„Dalje eskalacije će samo više izolovati Rusiju“, rekao je Obama u svom javnom obraćanju povodom situacije u Ukrajini.

„Nove sankcije će znatno uticati na rusku ekonomiju, ali bi takođe mogle da utiču na globalnu ekonomiju“, upozorio je predsednik SAD.

Obama je, takođe, poručio da „nacije ne prekrajaju granice samo zato što su veće i moćnije „i dodao da smo bili svedoci nelegalnom referendumu i potezu Rusije da pripoji Krim“.

„Sve su to izbori koje je donela vlada Rusije, izbori koje je međunarodna zajednica osudila“, kaže Obama.

Obama je pre dva dana već potpisao ukaz o uvođenju sankcija visokim ruskim zvaničnicima, među kojiima su predsednica gornjeg doma parlamenta Valentina Matvijenko, vicepremijer Dmitrij Rogozin, savetnik ruskog predsednika Sergej Glazjev, pomoćnik predsednika Vladislav Surkov, poslanici Dume Elena Mizulina i Leonid Slucki, senator Andrej Klišas.

Pored toga, Vašington je uveo sankcije predsednicima krimske skupštine i vlade Sergeju Aksjonovu i Vladimiru Konstantinovu, smenjenom ukrajiskom predsedniku Viktoru Janukoviču i lideru pokreta Ukrajinski izbor Viktoru Medvedčuku.

16.06 – Oland: Samit EU i Rusije planiran za jun biće otkazan

Francuski predsednik Fransoa Oland je danas izjavio da će lideri Evropske unije otkazati samit sa Rusijom, planiran za jun, kao i da će razmatrati uvođenje novih sankcija protiv ruskih zvaničnika.

„Razmatraćemo mogućnost novih sankcija, kao i suspenziju političkih odnosa“, rekao je Oland na početku samita Evropske unije danas u Briselu, misleći na samit EU i Rusije zakazan za jun, prenela je agencija AFP.

„Ukoliko dođe do ekskalacije krize, moramo da isplaniramo i druge sankcije“, najavio je predsednik Francuske.

15.47 – Ban Ki Mun se sastao sa Putinom u Moskvi

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun sastao se danas u Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i izrazio „duboku zabrinutost“ zbog najnovijih događaja u Ukrajini i Rusiji.

Generalni sekretar svetske organizacije istakao je da je Rusija jedan od svetskih lidera i značajnih međunarodnih aktera i zahvalio Putinu na mogućnosti da se sa njim lično sastane, iako su ovih dana više puta razgovarali telefonom.

Ban će sutra posetiti i Kijev kako bi u iznalaženju mirnog rešenja ohrabrio sve strane umešane u krizu vezanu za Ukrajinu i region Krima, za koji zapadne zemlje tvrde da ga je Rusija nezakonito pripojila svojoj teritoriji.

Banov glavni zadatak je da pokrene direktan dijalog Moskve i Kijeva kako bi bile usaglašene konkretne mere koje će utrti put ka diplomatskom rešenju, rekao je njegov portparol Farhan Hak.

Ban veruje da se svet nalazi na raskršću i da je, uprkos veoma kompleksnoj situaciji u proteklih nekoliko dana, put ka mirnom rešenju i dalje otvoren.

Prvi čovek UN će se danas u Moskvi sastati i sa šefom diplomatije Sergejem Lavrovim i drugim visokim ruskim zvaničnicima, kao i sa članovima Posmatračke misije UN za ljudska prava i predstavnicima civilnog društva, rekao je Banov portparol Hak.

Ban će sutra otputovati u Kijev, gde će razgovarati sa vršiocem dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandrom Turčinovim, premijerom Arsenijem Jacenjukom i drugim zvaničnicima.

Otkako je izbila kriza u Ukrajini, generalni sekretar i drugi zvaničnici UN konstantno pozivaju na rešenje koje bi bilo vođeno načelima Povelje svetske organizacije i koje bi uvažavalo jedinstvo, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

14.49 – Donji dom ruskog parlamenta danas je ogromnom većinom glasova usvojio Sporazum o pripajanju Republike Krim i grada Sevastopolja Ruskoj Federaciji, objavili su ruski mediji.

Da bi sporazum, koji je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao u utorak, 18. marta, sa premijerom Krima Sergejem Aksjonovim i predsedavajućim parlamenta Vladimirom Konstantinovim, postao punosnažan, treba da usledi još nekoliko zakonodavnih koraka – pre svega, treba da ga ratifikuje i Savet federacije, gornji dom Ruske Federacije.

Sednica Saveta federacije, na kojoj je jedina tačka dnevnog reda razmatranje i ratifikacija tog istorijskog sporazuma, zakazana je za sutra.

Završne formalnosti i potpisivanja biće bavljena u subotu, a Krimljani će se u nedelju probuditi kao punopravni građani Ruske Federacije.

14.41 – Sergej Lavrov: Sankcije SAD i Evropske unije prema Rusiji su nezakonite, jer je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jedino zvanično telo koje može da ih nameće.

14.38 – Komandant NATO za Evropu, američki general Filip Bridlav upozorio je danas u Splitu da je situacija u Ukrajini zabrinjavajuća za Evropu i da je neophodno tražiti mirno rešenje krize u toj zemlji.

14.28 – Rusija će pojačati vojno prisustvo na Krimu radi zaštite poluostrva od spoljnih pretnji, izjavio je zamenik ministra odbrane Jurij Borisov, preneo je Itar tass.

14.24 – Ministarstvo spoljnih poslova Južnoafričke republike: Epoha dominacije Zapada se završava

Južnoafrička republika, koja traži stalno članstvo u Savetu bezbednosti UN, smatra da se epoha zapadne dominacije u svetskoj areni završava, izjavio je danas zamenik ministra spoljnih poslova Južnoafričke republike, Ebrahim Ebrahim.

Prema njegovom mišljenju u SB UN trebaju biti uključene kao stalne članice zemlje Afrike i Latinske Amerike.

“Savet bezbednosti UN treba izvesti iz paralize koja je izazvana geopolitičkim interesima određenih zemalja. Jednostrane akcije i vojna superiornost neće doprineti očuvanju stabilnosti“, – zaključio je predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Južnoafričke republike.

14.12 – Kirgistan priznao rezultate referenduma na Krimu

Kirgistan je priznao rezultate referenduma na Krimu, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova zemlje, koje je objavljeno u četvrtak.

“Rezultati referenduma na Krimu predstavljaju volju apsolutne većine građana regiona i to je objektivna realnost“, – navodi se u dokumentu.

Kirgistan smatra da “bilo kakve inicijative i akcije moraju biti usmerene na očuvanje krhkog mira i stabilnosti u Ukrajini i regionu. Primenjivanje sile je ne dopustivo“.

Referendum o statusu Krima i Sevastopolja održan je 16. marta. Skoro 97% glasača opredelilo se za ulazak u sastav Rusije.

14.00 – Ukrajinski grančari počeli povlačenje sa Krima u unutrašnjost zemlje, prenosi Rojters.

13.23 – SAD su kao „duboko razočaravajuće“ okarakterisale to što je Rusija treći put ove nedelje blokirala slanje posmatračke misije OEBS-a u punom sastavu u Ukrajinu.

12.47 – Sergej Rjabkov: Kremlj je spreman da sastavi „crnu listu“ nepoželjnih američkih zvaničnika

Kremlj je spreman da sastavi „crnu listu“ nepoželjnih američkih zvaničnika, kao odgovor na sankcije Zapada, kaže zamenik šefa diplomatije Rusije Sergej Rjabkov.

On ističe da bi odgovor Moskve mogao biti i „asimetričan“ u odnosu na mere koje SAD i EU spremaju Rusiji zbog situacije u Ukrajini.

„Ako Vašington obnovi mere zbog kojih bi eskalirale tenzije i konfrontacije i pokuša da nam, koristeći sankcije, govori šta da radimo, naš odgovor, jasno, neće biti usmeren samo na personalne sankcije“, rekao je Rjabkov.

Zamenik šefa ruske diplomatije je precizirao da Rusija razmatra „širok spektar mogućih odgovora“.

„Odgovor bi mogao da bude kao u ogledalu, odnosno formiranje ‘crne liste’ određenih američkih zvaničnika. Lica na toj listi ne bi obavezno bili direktni predstavnici administracije, već i predstavnici drugih struktura koje imaju utica na politiku SAD. To će se svakako desiti, u to nema sumnje“, rekao je Rjabkov u telefonskom razgovoru za „Glas Rusije.

Rjabkov je ipak naveo i da su moguće „asimetrične mere“.

„Drugim rečima, to bi bio odgovor koji bi, da to tako kažemo, bio značajan i koji ne bi prošao nezapaženo u Vašingtonu, jer postoji mnogo oblasti našeg dijaloga i kooperacije veoma važnih za američku stranu“, rekao je Rjabkov.

11.42 – Komisija OEBS u posmatračkoj misiji u Kijevu

Kancelarija za demokratske instittucije i ljudska prava OEBS-a (ODIHR) danas započela posmatračku misiju za prevremene predsedničke izbore u Ukrajini. Ti izbori zakazani su za 25.maj.

Misiju, koja je uspostavljena na poziv Ministarstva inostranih poslova Ukrajine, vodi Tana de Zulueta i sastoji se od 18 eksperata stacioniranim u Kijevu, kao i 100 dugoročnih posmatrača koji će biti širom zemlje.

Dodatno će OEBS imati 900 kratkoročnih posmatrača koji će pratiti izborni dan.

Misija, kako se navodi u saopštenju, pratiće da li je kompletan izborni proces u saglasnosti sa pravilima OEBS i drugim međunarodnim standardima za demokratske izbore, kao i nacionalno zakonodavstvo.

Posmatrači će nadzirati pravni okvir i njegovu implementaciju, rad izborne administracije i nadležnih vladinih tela, predizbornu kampanju, rad medija i rešavanje izbornih sporova.

Dan posle izbora misija će, kako je najavljeno izneće preliminarni izveštaj, a konačni će biti izdat dva meseca posle izbora.

11.30 – Postoji mogućnost da Rusija priprema nastavak vojnog upada na teritoriju Ukrajine, tvrdi ukrajinski ambasador u UN Jurij Klimenko.

11.00 – Nacionalni savet za bezbednost Ukrajine doneo rešenje o uvođenju viza Rusiji, prenose RIA Novosti. Na Krimu počelo izdavanje ruskih pasoša, objavio je Interfaks.

10:50 – Parlament Ukrajine: Borićemo se za oslobođenje Krima

Ukrajinski parlament je danas usvojio rezoluciju u kojoj se navodi da Kijev „nikad neće priznati aneksiju Krima“ i da će se „boriti za oslobođenje“ tog strateški važnog crnomorskog poluostrva.

U toj rezoluciji, koju je predložio vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Oleksandar Turčinov, stoji da „Ukrajina nikad neće prestati da se bori za oslobođenje Krima, koliko god duga i bolna bila ta borba“, prenela je agencija AFP.

10.43 – Svađa SAD i Rusije na sednici SB UN

Njujork – Sinoćnja sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Ukrajini bila napeta. Došlo do oštrih razmena pretnji između predstavnika SAD i Rusije.

Kako prenose svetske agencije, ruski predstavnik u SB UN je rekao da američki ambasador vređa i ugrožava spremnost Moskve da sarađuje sa Vašingtonom i o drugim pitanjima.

AP podseća da je to bio osmi sastanak Saveta bezbednosti u tri sedmice o Ukrajini i, kako navodi ta američka agencija, predstavljao je odlučnosti zapadnih sila da istaknu rusku diplomatsku izolaciju zbog poluostrva Krim, čak i ako je SB nemoćan da deluje s obzirom na veto s kojim raspolaže Rusija kao stalni član tog tela UN.

Sastanak je usledio pošto je generalni sekretar UN Ban Ki-mun otputovao za Rusiju i Ukrajinu, u pokušaju da doprinese pronalaženju mirnog rešenja za krizu koja je izbila izmedju Rusije i Ukrajine oko Krima, najavile su UN.

Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin je na sinoćnjem sastanku ostao usamljen u odbrani akcija svoje zemlje na Krimu, navodi američka agencija. On je svoj govor počeo hvaleći sporazum koji je dan ranije potpisao ruski predsednik Vladimir Putin proglasivši Krim delom Rusije, navodeći da je sporazum poštovao volju krimskog naroda i da je u skladu sa međunarodnim zakonom. „Juče, nešto se zaista istorijsko dogodilo“, rekao je Čurkin.

Američka ambasadorka Samanta Pauer je upozorila Rusiju da su Sjedinjene Američke Države spremne na preduzimanje dodatnih koraka ukoliko se nastavi ruska agresija ili ruske provokacije“. Ona je takođe uporedila rusko preuzimanje Krima kao krađu. „Lopov može da ukrade imovinu, ali mu to ne daje pravo vlasništva nad njom“, rekla je ona.

Čurkin je na to odgovorio: „Prosto je neprihvatljivo da slušam ovakve uvrede na račun moje zemlje“. „Ukoliko delegacija SAD očekuje našu saradnju u SB po drugim pitanjima, onda druge sile ovo moraju da shvate sasvim jasno“, rekao je Čurkin, a do tada je Pauer otisla iz sale i ustupila mesto svom zameniku.

Čurkin nije obrazložio poslednji stav, navodi AP.

Agencija podseća da su SAD i Rusija ključni igrači u naporima da se omoguće mirovni razgovori za Siriju, a takodje su uključeni i u razgovore o iranskom nuklearnom pitanju.

Na SB je govorio i pomoćnik Ban Ki-muna za ljudska prava Ivan Šimonović, koji je izrazio posebnu zabrinutost za bezbednost Tatara i drugih etničkih manjina na Krimu.

Šimonović je istakao nestanak aktiviste krimskih Tatara nakon njegov učešća na protestima 3. marta. Šimonović je rekao da je taj aktivista pronađen mrtav 16. marta i da su na njegovom telu bili znakovi mučenja. On je rekao da će, do petka, UN angažovati 34-članu posmatračku misiju za ljudska prava u Ukrajini.

Šimonović je rekao da nije bio u mogućnosti da poseti Krim jer su tamošnje vlasti odbile da prime njegovu misiju, ali da je razgovarao sa predstavnicima raseljenih Tatara i žrtvama arbitrarnog hapšenja, torture i drugih kršenja ljudskih prava.

Čurkin je tvrdnje Šimonovića odbacio kao jednostrane. On je i optužio snajpere za ubistvo ukrajinskog vojnika i člana lokalne brigade za samoodbranu na Krimu u utorak, rekavši da su njih dvojica namerno ciljani kako bi bio isprovociran sukob.

10:41 – Merkel: Rusiji prete nove sankcije, sastanci G8 obustavljeni

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da će Evropska unija nametnuti nove sankcije Rusiji nakon odluke Moskve o pripajanju ukrajinskog poluostrva Krim i da će sastanci G8 biti obustavljeni dok se politička situacija ne promeni.

Merkel je danas, uoči samita EU u Briselu, rekla članovima nemačkog parlamenta da će evropski blok proširiti sankcije koje podrazumevaju zamrzavanje bankovnih računa i zabranu putovanja ruskim pojedincima koji su povezani sa krizom na Krimu, preneo je AP.

09:12 – Proruske snage oslobodile komandanta ukrajinske mornarice

Komandant ukrajinske mornarice Sergej Gajduk, koga su proruske snage juče zatvorile, pušten je tokom prošle noći, saopštilo je danas ukrajinsko predsedništvo.

„Svi ostali taoci – civili koje se zatvorili ruski vojnici i predstavnici samoproglašenih novih vlasti na Krimu, takodđe su pušteni tokom noći“, navodi se u saopštenju ukrajinskog predsedništva.

09:07 – Rasmusen: Intervencija Rusije na Krimu deo šire strategije

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da je intervencija Rusije na Krimu deo šire strategije i izrazio zabrinutost da bi Moskva mogla akciju da proširi na istočnu Ukrajinu u nastojanju da ima kontrolu u regionu.

„Naša glavna briga je sada da li će on (ruski predsednik Vladimir Putin) ići van Krima, da li će Rusija intervenisati u istočnim delovima Ukrajine“, rekao je Rasmusen tokom predavanja na Institutu Brukings u Vašingtonu.

08:42 – Kako prenosi interfaks-Ukrajina, prvi i drugi predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk i Leonid Kučma smatraju da ukrajinske vojnike sa Krima treba hitno prebaciti na deo teritorije koji kontroliše Ukrajina, sve u cilju zaštite njihovih života.

Oni su ovu molbu poslali vršiocu dužnosti predsednika Ukrajine, odnosno predsedavajućem Vrhovne Rade Aleksandru Turčinovu.

08.18 – Sergej Lavrov: Krim ove sedmice ulazi u sastav Rusije

MOSKVA – Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je danas da će ove sedmice biti završena zakonska procedura potrebna da Krim postane deo Rusije.

Lavrov je to izjavio dva dana pošto je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao sporazum o ulasku Krima u Rusiju, preneo je Rojters.

„Preduzeti su praktični koraci na sprovođenju sporazuma o ulasku Krima i grada Sevastopolju u sastav Rusije“, prenela je izjavu Lavrova ruska agencija Itar-Tas.

„Zakonski proces biće okončan ove sedmice“, rekao je ruski ministar.

Donji dom ruskog parlamenta planira da sporazum ratifikuje danas i usvoji zakonsku odredbu kojom Krim i region Sevastopolja postaju deo Rusije. Isto će u petak uraditi i gornji dom ruskog parlamenta.

Putin je u utorak potpisao nacrt zakona o pripajanju Krima Rusiji, pošto je formalno obavestio ruski parlament o zahtevu Krima za ujedinjenje sa Rusijom.

Ubedljiva većina građana Krima glasala je u nedelju na referendumu za otcepljenje od Ukrajine i ujedinjenje sa Rusijom. Zapad i Ukrajina smatraju da je referendum nelegitiman.

Dekret koji je Putin potpisao jedan je od koraka kojima se formalizuje aneksija Krima.

Rusija, međutim, još ima prostora da odstupi. Sporazum o aneksiji Krima moraju potpisati lideri Rusije i Krima, Ustavni sud mora da ga odobri, a zatim sledi ratifikacija u parlamentu.

Krim je bio u sastavu Rusije od 18. veka do 1954. godine kada ga je tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov poklonio Ukrajini. I Rusi i većina stanovnika Krima, koji su, takođe, poreklom Rusi, smatraju da je aneksija tog crnomorskog poluostrva ispravljanje istorijske greške.

08.17 – Građani Krima počeli da dobijaju ruske pasoše

U međuvremenu, ruska administracija počela je da žiteljima Krima uručuje pasoše.

„Proces je počeo. Već smo uručili jedan deo pasoša i taj posao će svakim danom biti sve intenzivniji“, rekao je juče šef ruske imigracione službe Konstantin Romodanovski agenciji RIA novosti.

Nacrtom zakona koji je Putin juče predao donjem domu ruskog parlamenta, svi ukrajinski državljani i apatridi koji imaju stalni boravak na Krimu smatraju se ruskim državljanima.

Romodanovski nije precizirao kako će živeti i raditi stanovnici Krima koji ne žele da prime rusko državljanstvo.

07.57 – Ban Ki Mun putuje u Rusiju i Ukrajinu

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun posetiće danas i sutra Moskvu i Kijev, u pokušaju da doprinese pronalaženju mirnog rešenja za krizu koja je izbila između Rusije i Ukrajine oko Krima, najavile su UN.

Ban će u Moskvi danas razgovarati sa Putinom, Lavrovim i drugim ruskim zvaničnicima, rekao je portparol UN Stefan Dižarik.

Generalni sekretar UN će u petak boraviti u Kijevu, gde se sastati s privremenim privremenim ukrajinskim predsednikom Oleksandrom Turčinovim i premijerom Arsenijem Jacenjukom, dodao je Dižarik.

Banova poseta Rusiji i Ukrajini, prema njegovim rečima, spada u deo diplomatskih napora da se sve strane ohrabre da na miran način prevaziđu sadašnju krizu, prenele su agencije.

Generalni sekretar UN u više navrata je pozivao sve strane da izbegavaju „nepromišljene akcije“ i pojačaju napore da se kriza reši u skladu s principima Povelje UN o poštovanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta i jedinstva.

Generalna skupština UN će danas, na zahtev Kijeva, održati plenarnu sednicu posvećenu ukrajinskoj krizi.

Izvor: Agencije