Gardijan – Sud za OVK neprijatnost za Zapad

LONDON — Podizanje optužnica protiv političkih ličnosti na KiM za zločine tokom 1999. imaće posledice po budućnost Kosova i prirediće neprijatnost Zapadu, piše Gardijan.

To će, kako ocenjuje britanski list, „prirediti neprijatnost vladama Sjedinjenih Država i zapadno-evropskih zemalja koje su s oduševljenjem pružale podršku rukovodstvu OVK tokom i posle rata na Kosovu“.

Glavni tužilac za istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji 1999. godine, Klint Vilijamson, rekao je danas predstavljajući izveštaj, da je „sam vrh“ Oslobodilačke vojske Kosova“ (OVK) bio predmet istrage njegovog tima.

On je takođe naveo da „procesuiranje takvih zločina (trgovine organima)…zahteva izvestan nivo dokaza koje još nismo obezbedili“.

„Posle 15 godina, imamo čvrstu informaciju da su se te stvari događale, ali ne i fizički dokaz. Nema tela, nema imena žrtava“, rekao je Vilijamson za „Gardijan“ i izrazio nadu da će se dodatni dokazi pojaviti narednih meseci.

Gardijan ukazuje da Klint Vilijams u danas predstavljenom izveštaju nije naveo imena osumnjičenih koje je opisao kao „visoke zvaničnike bivše OVK“.

Mnogi komandanti OVK u međuvremenu su otišli na rukovodeće pozicije nakon što je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost.

Veruje se, navodi Gardijan, da su bar neke od optužnica, koje je pripremio Specijalni istražni tim EU (SITF), odnose na rukovodioce sada aktivne u politici. Optužnice ipak ne mogu biti podignute dok se ne formira specijalni sud za te slučajeve, verovatno u Holandiji, a njegovo osnivanje je blokirano zbog birokratskih procedura u Evropskoj komisiji i političke krize na Kosovu, navodi britanski list.

Stvaranje specijalnog evropskog suda zahtevalo bi promenu kosovskog ustava, a za to je neophodna dvotrećinska većina u parlamentu, podseća „Gardijan“.

Teoretski, osumnjičeni bi mogli da iskoriste svoju političku moć da opstruišu istragu, kaže Vilijamson, ali napominje da bi se oni onda suočili sa suštinskim otporom unutar samog Kosova.

„Mislim da bi im politički bilo teško da pokušaju da blokiraju to. Ako pristup EU ne funkcioniše, najverovatnija alternativa je nešto što bi formirao Savet bezbednosti UN, a većina na Kosovu se tome protivi“, naveo je Vlijamson.

Prema njegovim rečima, osumnjičenima bi „teško moglo da prođe da tvrde da deluju u interesu Kosova, dok se istovremeno protive pravdi da bi spasili svoju kožu“.

„Postoji veliki pritisak da se ovaj posao dovrši i ljudi širom političkog spektra su mu pružili javnu podršku, tako da sam ja optimista“, poručio je on.

Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izrazila je žaljenje što Vilijamsonoov tim nije pronašao dovoljno dokaza za podizanje optužnice protiv odgovornih za te zločine.

Porodice žrtava kažu da su nezadovoljne izveštajem i traže optužnice.

Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević kaže da je izveštaj glavnog tužioca Euleksa satisfakcija za žrtve i veliki doprinos međunarodnoj pravdi. On je dodao da je Vilijamsonov tim „stavio krunu“ na dugogodišnji posao koji je započelo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine na osnovu navoda iz knjige bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da je izveštaj specijalnog tužioca Euleksa Klinta Vilijamsona objektivan i da predstavlja korak napred ka ostvarenju međunarodne pravde.

Vlada u Prištini je saopštila da će nastaviti saradnju sa specijalnim timom sve do kraja istrage.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da Srbija pozdravlja svaku aktivnost koja vodi razotkrivanju ratnih zločina i počinilaca ali da možemo biti zadovoljni jedino kada budu donete pravosnažne presude koje će dovesti pred lice pravde sve one koji su činili zločine na Kosovu i Metohiji.

Izvor: Beta