Godišnjica nezavisnosti Kosova i ZSO

PRIŠTINA – Polaganjem cveća na grob prvog „predsednika Kosova“, Ibrahima Rugove i prvog komandanta „Oslobodilačke vojske Kosova“ danas je počela manifestacije obeležavanja sedme godišnjice od proglašenja nezavisnosti Kosova.

Glavna svečanost će biti održavanje svečane sednice Skupštine Kosova u 15.00 časova.

„Predsednica“ i „premijer Kosova“, Atifete Jahjaga i Isa Mustafa, će organizovati prijem za predstavnike diplomatskog kora, institucija Kosova i javne radnike.

Koncertom filharmonije Kosova i vatrometom će biti okončane svečanosti obeležavanja godišnjice proglašavanja nezavisnosti na centralnom nivou.

Iz kabineta gradonačelnika Prištine Špenda Ahmetije saopšteno je da ove godine opština neće izdvojiti sredstva za proslavu godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova pošto „nema para i zato što se Kosovo suočava sa velikim odlaskom njenih građana u zapadnoevropske zemlje“, što su opozicione stranke oštro
kritikovale.

Istovremeno, portparol „Vlade Kosova“, ministar za rad i socijalnu zaštitu Arban Abraši, izjavio je da povodom obeležavanja godišnjice proglašenja nezavisnosti neće biti nekih posebnih manifestacija.

Predsednici Kosova Atifeti Jahjagi i građanima čestitke povodom nezavisnosti uputili su predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama i britanska kraljica Elizabeta Druga.

Pre sedam godina 17. februara, Kosovo je proglasilo nezavisnost koju je do sada priznalo 110 zemalja.

Prvog dana po proglašenju nezavisnosti, Kosovo je priznalo osam zemalja: prvi je bio Avganistan, zatim SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija, Australija i Senegal.

U Deklaraciji o nezavisnosti koju je tada aklamacijom usvojila Skupština Kosova, navedeno je da će nezavisno Kosovo biti „posvećeno miru i stabilnosti“, a država „formirana na osnovu plana Martija Ahtisarija“.

Premijeri Kosova i Srbije su 19. aprila 2013. godine, posle pregovora uz posredovanje EU, u Briselu potpisali sporazum o normalizaciji odnosa dveju strana koji se od tada sprovodi, i nastavili pregovore o rešavanju niza problema.

Seljimi o ZSO

Priština je sprovela većinu odredbi iz briselskog sporazuma, dok Beograd na tom polju ima vrlo problematičnu istoriju, ocenio je danas zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Seljimi i dodao da primena Sporazuma ide tempom dva koraka napred, jedan nazad. On je poručio da će Kosovo, kada se bude razgovaralo o imovini, otvoriti pitanje o ratnoj odšteti imovine koju su srpski državni organi uništili kao i o ukradenim penzijama.

– Beograd, s druge strane, ima vrlo problematičnu istoriju primene sporazuma, od stalnog prisustva (na Kosovu) i jačanja paralelnih struktura, do pokušaja blokiranja Kosova u regionalnim organizacijama ili pokušaja uspostavljanja asimetrije našeg prisustva u međunarodnoj zajednici, što je pogrešna interpretacija Sporazuma – naveo je Seljimi za agenciju Beta.

On je naveo da i pored toga što je Priština sprovela većinu odredbi Sporazuma postoji nekoliko pitanja koja bi trebalo da budu rešena a što kasni zbog postizborne političke krize. Bez obzira na pitanje nije precizirao šta je to što još treba uraditi.

– Primena Sporazuma ide tempom – dva koraka napred, jedan nazad. Iako postoji osećanje da je Beograd počeo da odustaje od ilegalnih tvrdnji o Kosovu, postoje trenuci tenzija koje ugrožavaju proces primene Sporazuma – naveo je Seljimi i dodao da Priština treba da se uveri da će ilegalne strukture biti ukinute na severu Kosova.

Prema njegovim rečima, pred Prištinom je, sada kada je dogovor u Briselu otvorio mogućnost da se zakoni i Ustav Kosova primenjuju na celoj teritoriji Kosova, da podiže kapacitete srpskog osoblja.

– Moramo da podižemo kapacitete srpskog osoblja i omogućimo im da upoznaju novi pravni okvir i prilagode mu se. Očekujemo potpunu primenu Sporazuma o pravosuđu kako bi građani na severu mogli da koriste nedvosmislene i jasne pravne lekove za rešavanje problema – kazao je zamenik Hašima Tačija.

ZSO neće imati izvršnu, niti zakonodavnu vlast

Na pitanje šta je glavna prepreka za formiranje Zajednice srpskih opština, kakva će imati ovlašćenja i da li Priština planira da promeni zakone koji bi omogućili dalju realizaciju briselskih sporazuma, on je odgovorio da će ZSO biti blagovremeno formirana.

– Ona neće imati zakonodavnu ili izvršnu vlast, ali će morati da bude prihvaćena kao legitimno telo koje može da pomogne opštinama da bolje funkcionišu i pružaju bolju uslugu – rekao je Seljimi.

Upitan da li postoje pritisci i na Prištinu da bi se sporazumi reazlizovali i zamerke na dinamiku njihove primene, on je naveo da „Brisel piše godišnje izveštaje o napretku svake zemlje koja želi integraciju u EU“, te da je „sigurno da Priština mora da sprovede mnoge reforme vezane za dobrosusedske odnose i druga pitanja“.

Prema njegovim rečima, uspostavljanje dobrosusedskih odnosa Kosova i Srbije, ni Priština ni Beograd ne mogu da zaustave ako imaju iskrene namere da se integrišu u porodicu EU.

Na komentar da Priština ignoriše to što Beograd duže od dve godine insistira na pregovorima o imovini, Seljimi je naveo da Beograd ne može da jednostrano pokreće bilo kakva pitnja.

Srbija će morati da isplati penzije

– Pitanje imovine nije nešto o čemu ćemo razgovarati s Beogradom. Ako otvorimo poglavlje ko šta kome duguje, Kosovo će otvoriti pitanje o ratnoj odšteti imovine koju su srpski državni organi uništili kao i o ukradenim penzijama – rekao je Seljimi.

– Srbija mora da isplati te penzije prema odluci Evropskog suda za ljudska prava – kazao je Seljimi i dodao da Priština očekuje da Srbija preuzme odgovornost za ranija dela u cilju postizanja, ne samo normalizacije, već istinskog pomirenja dve zemlje.

Izvor: Tanjug