Hari Poter kao satanistička diverzija

“Hari Poter” predstavlja knjigu fantazija sa elementima okultizma, usmerenih na tinejdžersko pokoljenje, sa ciljem vaspitanja u duhu prihvatanja okultizma, magije i vračanja, astronomije, gatanja, kao nekog pozitivnog, interesantnog i uzbudljivog procesa. Ako čovek od detinjstva čita sličnu literaturu i biva proniknut tim duhom, tada on izrasta i počinje da traži put rešavanja svojih problema u vračanju i magiji, a u krajnjem rezultatu – u opštenju sa demonima.

“Hari Poter” predstavlja satansku diverziju. Knjiga je napisana uzimajući u obzir psihologiju deteta, a deci su interesantne avanture i heroizam. No, knjiga je uprkos svemu sračunata i na prosečnog čoveka.

Ko je taj Hari? To je dečak osrednjeg mentalnog razvoja, koji se ničim ne ističe i ne može nigde da se iskaže. I odjednom se pred njim otkriva apsolutno novi svet, u koji se može ući bez ikakve teškoće, samo zbog toga što je obdaren sposobnostima za magiju i vradžbine. Dečak koji se predao crnoj i tamnoj stihiji, stupa u specijalnu školu za čarobnjake, u kojoj se isto tako kao i on “nadarena” deca, a u stvari razmažena i demonizovana, uče da služe magiji i vračanju, to jest zlu, jer vračanje i magija može da čini samo jedno delo – da služi zlu i kvari ljude. I premda su ponekad vidljivi neki pozitivni rezultati, na primer, čovek se razboleo i kao da se izlečio, no, ljudi ne shvataju posledice tih razloga. Posle takozvanog iceljenja čovek počini nekakav zločin, pogine ili se njegovim bližnjim nešto dogodi. Masa negativnosti. Ali čovek ništa ne vidi, a seća se samo toga da je navodno izlečen.

U naše vreme mladom čoveku je veoma teško da bilo šta postigne u životu, u tom samom Kandalakšu, gde deca imaju slabe perspektive. Zato se magijski svet pokazuje veoma atraktivnim i interesantnim. Kod dece počinje da se javlja interesovanje za praktičnu magiju.

U školi u Gatčini, gde je dolazilo do tuče na nivou rejonskog odelenja prosvete, organizovali su večeri Hari Potera. Učenici su dolazili u kostimima likova iz “Hari Potera”. Međutim, mi smo primetili začuđujuću činjenicu da su se posle takvih večeri kod dece počele javljati halucinacije, počeli su im se javljati tajanstveni glasovi, počeo im se narušavati miran san, a neki su se bavili i magijom i vračanjem. U toku je pogubljenje ljudskih duša. No, pritom nastavljaju da govore o tome da je “Hari Poter” jednostavno fantazija. Po skandalima poznati protođakon Andrej Kurajev potrudio se na toj njivi. Sa korisnošću takvih knjiga mogu da se saglase samo ljudi koji su apsolutno lišeni svakog duhovnog osećanja i koji ne osećaju taj demonski svet koji iza toga stoji.

Sveti Ignjatije (Brjančaninov) je pisao da je dovoljna samo pažnja prema tuđem za hrišćanstvo predmetu koji je povezan sa magijom ili vradžbinama, da bi čovek sebi naneo ogromnu duhovnu štetu. Znači samo pažnja! A u ovom slučaju radi se o pogružavanju u neojačalu dečiju svest koja se otkriva za svet demona.

Zbog toga samo jedno – neprihvatanje, odricanje, a u državnim institucijama, takvim kao što su škole, zabrana kultivisanja tih pogubnih za dečije duše i psihu okultnih predmeta i okultnih knjiga kao što je “Hari Poter”. Pored duhovne štete primećena su i psihička oštećenja. Halucinacije kod školaraca u Gatčini predstavljaju očigledan efekat i rezultat demonskog uticaja. Pozivam sve pravoslavne čitaoce “Ruske Narodne Linije”, da ne ćute ukoliko čuju za takve činjenice, nego da daju izjave u tužilaštvu, rejonskim prosvetnim savetima, da telefoniraju direktoru škole, da udaraju na sva zvona, vičući o pogubljenju dečijih duša.

Autor je Jerej Ruske Pravoslavne Crkve

Izvor: ruskline.ru