Sudsko veće Haškog tribunala u slučaju troje radikala danas je primetilo da Srbija treba pod hitno da promeni svoje zakonodavstvo kako bi bilo u skladu sa međunarodnim obavezama, među kojima je i ispunjenje naloga za hapšenje i izručenje Petra Jojića, Vjerice Radeta i Jove Ostojića optuženih za nepoštovanje suda.
„Srbija ne može da ukazuje na svoje domaće zakonodavstvo kako bi opravdala nepridržavanje svojih međuanrodnih obaveza. Ako sprsko domaće zakonodavstvo nije u skladu sa međunarodnim obavezama, ono mora da pod hitno da bude izmenjeno tako da garantuje usklađenost sa tim obavezama”, ističe se u odluci kojom se nalaže Srbiji da ispunjava svoju obavezu o saradnji sa Tribunalom.
Sudsko veće Tribunala je u odluci navelo da Srbija, nakon obaveštenja od 18. maja, da je sudija prethodni postupak Višeg suda u Beogradu zaključio da prema srpskom Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom nisu ispunjeni uslovi za predaju i hapšenje radikala, nije ukazala kako će ta odluka uticati na njenu obavezu na saradnju sa Tribunalom.
Viši sud je naime zaključio da postoji pravna obaveza Republike Srbije da isporučuje samo okrivljenjene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, što kod radikala nije slučaj jer se terete za nepoštovanje suda, odnosno uticanje na svedoke u postupku protiv lidera SRS Vojislava Šešelja.
Iako navodi da razume stav Srbije da je iscrpela sva pravna sredstva kako bi postupila po nalogu Tribunala za izručenje radikala i da više ništa u vezi sa tim ne može da uradi, Tribunal napominje da je u osnovi ovog slučaja pitanje da li je država obavezna da sarađuje sa Tribunalom u svim slučajevima ili samo onim koji se tiču kršenja međuanrodonog humanitarnog prava.
Analizirajući član 29 Statuta Tribunala, sudsko veće je zaključilo da je Srbija dužna da sarađuje „po svakom zahtevu za asistenciju”, pa i u slučaju koji se tiču nepoštovanja suda.
Takođe je napomenulo da iako nepoštovanje suda nije utvrđeno Statutom kao krivično delo, praksa tribunala „snažno utvrđuje” da se nadležnost Tribunala prostire i na krivična dela nepoštovanja suda, kako se ne bi osujetila njegova uloga.
Sudsko veće je takođe primetilo da Srbija u početku nije osporavala nadležnost Tribunala za slučajeve nepoštovanja suda, kao i da odluke sudije za prethodni postupak i Višeg suda nisu u skladu sa godinama saradnje između Srbije i Tribunala uključujući i pitanja kao što su hapšenje i izručenje optuženih za nepoštovanje suda.
Zbog toga je ponovio svoj zahtev da Srbije svake dve nedelje dostavlja Tribunalu izveštaje o preduzetim koracima na ispunjenju njenih međunarodnih obaveza i naredio da sarađuje sa Tribunalom „po svim pitanjima”.
Haško tužilaštvo je optužilo Radetu, Jojića i Ostojića da su vršili pritisak na dvojicu svedoka tužilaštva da svedoče u korist Šešelja, nudeći im protivusluge.
Šešelj je u martu prvostepenom presudom Tribunala u Hagu oslobođen svih optužbi za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i za proterivanje Hrvata iz Vojvodine.
Ljajić: Neuobičajen zahtev Haga, pritisak na Srbiju
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je da je sugestija Haškog tribunala da Srbija hitno izmeni Zakon o saradnji s tim sudom radi ispunjenja svojih međunarodnih obaveza, neuobičajena i da ima svrhu pojačanog pritiska.
„Zahtev je neuobičajen, s obzirom da niko do sada nije dovodio u pitanje naše zakonodavstvo koje se odnosi na procesuiranje ratnih zločina i naš Zakon o saradnji s Haškim tribunalom”, rekao je Ljajić Tanjugu.
On je naveo da je ceo taj predmet bio u nadležnosti suda i da ni vlada ni bilo koji drugi državni organ nisu mogli da se mešaju u rad pravosuđa u konkretnom slučaju.
„Kada je sud doneo odluku koja nije u skladu sa očekivanjima sudskog veća u Tribunalu, sada se traži izmena zakona. U ranijim slučajevima sud je postupao nezavisno i nije bilo nikakvih zahteva da se menja zakon”, rekao je Ljajić, javlja Tanjug.
On je naveo da i ova inicijativa ima svrhu pojačanog pritiska i da veruje da će se taj pritisak na Srbiju samo pojačavati.
Škulić: Necivilizacijski je menjati zakon zbog konkretnih ljudi
Profesor Pravnog fakuteta u Beogradu Milan Škulić smatra da je veoma čudno i diskutabino to što Haški tribunal sada zahteva promenu zakona o saradnji s tim sudom i ističe da je u savremenom pravu veoma neuobičajeno da se zakoni donose ili menjanju povodom konkretnih slučajeva.
„Srbija svakako mora da nastavi da sarađuje sa Tribunalom dok on postoji, ali ta saranja se mora u Srbiji isključivo odvijati prema nasim zakonskim propisima”, rekao je Škulić Tanjugu.
On je podsetio da Haški tribunal nije svojevremeno zahtevao da Francuska izruči Florens Artman gonjenu za isto krivčno delo nepoštovanje suda, ili da donese neki poseban zakon ili promeni zakon da bi se tako nešto omogućilo.
„U savremenom pravu je veoma neuobičajeno da se zakoni donose ili menjanju povodom konkretnih slučajeva. Necivilizacijski da se zakon menja zbog konkretnih ljudi”, naveo je Škulić.
Škulić je podsetio da, osim našeg Zakona o saradnji s haškim tribunalom, ni Statut samog tribunala ne spominje krivično delo ometanja pravde ili nepoštovanja suda za šta se gone troje radikala.
Prema njegovim rečima, ta dela su nastala u praksi Tribunala na „pravno čudan način” u nekoj vrsti „sive pravne zone”, što dovodi u pitanje načelo zakonitosti koje je utvrđeno i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i u Univerzalnoj deklaraciji Ujedinjenih Nacija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.
Načelo zakonitosti predviđa da niko ne može biti krivično gonjen ako u vreme kada je delo izvršeno ono nije bilo propisano zakonom, kao i da se zabranjuje retroakvina primena zakona osim ako je to blaže po učinioca što ovde ne bi bio slučaj, naglasio je Škulić.
„Ta dela su razvijena u praksi tribunala i nekoliko ljudi je gonjeno zbog toga, a najpoznatiji je slučaj Vojislava Šešelja koji je i osuđen za par takvih krivičnih dela, iako je oslobođen za osnovno krivično delo u prvom stepenu”, podsetio je profesor.
On je istakao da Srbija nema zakonskog osnova da bilo koga, pa i troje radikala, izručuje Haškom tribunalu zbog tog krivčnog dela.
