Hrvatska evropska stradanja

ZAGREB – Prosečan godišnji rast hrvatskog javnog duga u poslednjih 15 godina iznosio je 12,4 odsto, i čak 10 godina beležen je dvocifreni rast.

Na kretanje javnog duga izvestan uticaj imale su promene u metodologiji obračuna, kao i procesi restrukturiranja preduzeća (brodogradnja, avio-prevoz, železnica), tokom kojih je znatan deo obaveza prebačen u javni dug, navodi se u analizi hrvatske Privredne komore, prenosi portal Seebiz.

Takođe, deo državnih garancija koja preduzeća nisu na vreme platila prebačen je u javni dug. Formiranju ukupnog javnog duga u Hrvatskoj, uz kumuliranje konstantno visokoga budžetskog deficita, doprinelo je i finansiranje putne infrastrukture, kao i preuzimanje obaveza države prema građanima (stara devizna štednja).

Nemci o Hrvatima: Ma, vi ste već bankrot

S dostignutim nivoom javnog duga od 85 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2014, Hrvatska se pozicionirala na nivo proseka Evropske unije (86,8 odsto BDP-a), i ujedno na znatno viši nivo od većine sličnih tranzicionih zemalja (Bugarska 27,6 odsto, Rumunija 39,8 odsto, Češka 42,6 odsto, Poljska 50,1 odsto).

Najniži nivo javnog duga beleže Estonija (10,6 odsto) i Luksemburg (23,6 odsto), dok je najveći udeo javnog duga u BDP-u u Portugaliji (130,2 odsto), Italiji (132,1 odsto) i Grčkoj (177,1 odsto).

Hrvati prodali i vilu državne bezbednosti

U poslednjih godinu dana Hrvatska je udeo javnog duga u BDP-u povećala za 4,4 procentna poena, u čemu ju je nadmašilo tek pet zemalja članica Evropske unije (Švedska, Kipar, Španija, Bugarska i Slovenija).

U analizi se dalje naglašava da Međunarodni monetarni fond, koji Hrvatsku svrstava među zemlje s tržištima u nastajanju, sa srednjim nivoom dohotka, ocenjuje da je prosečan nivo udela javnog duga u BDP-u za takve zemlje 43,9 odsto, što je, kako se navodi, znatno niža stopa od one koju beleži Hrvatska.

Prema Programu konvergencije Vlade Hrvatske za period 2015-2018, u ovoj godini zadržaće se visok budžetski deficit, i to na nivou od pet odsto BDP-a, što će i visinu javnog duga do kraja godine dovesti do udela od 90 odsto BDP-a.

Isti program predviđa rast javnog duga sve do nivoa od 92,5 odsto BDP-a u 2017, posle čega bi ta stopa trebalo da stagnira, a zatim i da opada.

Zakon po meri Pavelića: Hrvati žrtve silovanja dele po nacionalnosti

Sličnu nepovoljnu sliku pružaju i prolećne prognoze Evropske komisije, prema kojima bi udeo hrvatskog javnog duga u BDP-u ove godine dostigao 90,5 odsto, a u 2016. bi narastao na 93,9 odsto.

Kako se navodi u analizi Komore, problem je i u tome što je predviđeni privredni rast u 2015. (prema procenama EK), svega 0,3 odsto i 1,2 odsto u 2016. godini.

Očigledno je, ističu autori ove analize, da ni pri istorijski niskim troškovima zaduživanja na svetskim finansijskim tržištima, Hrvatska ne može da izbegne efekat „grudve snega“, s obzirom na činjenicu da nizak privredni rast i dalje neće nadmašivati troškove zaduživanja vezane za nepovoljan kreditni rejting zemlje. U principu, višak stvorene vrednosti koristiće se za servisiranje obaveza, a ne za razvoj zemlje.

Izvor: Seebiz