Izbeglice „probile“ i slovenačku granicu

Tokom noći i jučerašnjeg dana, na teritoriju Srbije ušlo je oko 6.000 migranata i oni će se danas pojaviti na prelazu Berkasovo ka Hrvatskoj. Ovakav priliv izbeglica pojačava strahovanja da bi migrantska kriza mogla da poprimi karakter humanitarne: kiša i hladnoća već stvaraju veoma teške uslove za duži boravak ovih ljudi, među kojima ima i male dece i staraca, na otvorenom.

Zbog eskalacije krize, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker sazvao je za nedelju u Briselu hitan sastanak lidera zapadnog Balkana i nekih članica EU. Sastanku u Briselu će prisustvovati šefovi država i vlada Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Rumunije, Bugarske, Austrije, Nemačke i Mađarske, UNHCR-a i evropske granične službe Fronteks.

Sazivanju hitnog sastanka doprinele su i dramatične scene sa slovenačkih granica prema Hrvatskoj i Austriji.

Desetine očajnih ljudi je između utorka i srede, gazeći do vrata reku Sutlu na temperaturi oko nule, prešlo u Sloveniju. Na blatnjavim obalama dočekala ih je tamošnja policija.

Oko hiljadu migranata smeštenih u Šentilju, nedaleko od granice s Austrijom, juče ujutro je iznudilo prelazak granice, izašavši iz šatora i probivši kordon slovenske policije, javljaju slovenački mediji.

Juče je u Brežicama u Sloveniji goreo kamp prepun izbeglica, dok mediji navode da izbeglice pale vatru da bi se grejali, a pojedini i da oni to čine s namerom da izazovu požar. Kamp je, dodaju, pun vojske i policije.

U grupama od po nekoliko stotina, izbeglice nastavljaju da ulaze u Sloveniju na njenoj 670 kilometara dugoj granici sa Hrvatskom. Slovenački parlament usvojio je juče zakon kojim je ovlastio vojsku da pomogne policiji u čuvanju državne granice, a premijer Miro Cerar zatražio je od EU policijsku i finansijsku pomoć.

Na granici Slovenije i Austrije juče je bilo gotovo haotično, policija se predala, a 5.000 izbeglica peške je krenulo prema Gracu, opisuje situaciju na Šentilju zagrebački „Jutarnji list”. Austrijanci su naveli da je ograda na slovenačko-hrvatskoj granici probijena i da su za to „zaslužni” Avganistanci. Austrijska policija, navodi list, potpuno je nemoćna, sve što rade je da mole ljude da se vrate nazad na granicu i pričekaju autobuse koji će ih odvesti do njihovih odredišta, ali malo ko ih sluša.

Hrvatski ministar odbrane Ante Kotromanović rekao je juče u Dubrovniku kako Hrvatska za sada nema potrebu da šalje vojsku na granicu, kao što su učinili Slovenci.

Kako je istakao, dosadašnji način postupanja u izbegličkoj krizi Hrvatska neće menjati sve dok Nemačka ne odluči da zatvori granicu.
„Kad Nemačka kaže dosta, a znaćemo to nekoliko dana ranije, onda ćemo se znati postaviti”, rekao je Kotromanović.

Ministarka odbrane Bosne i Hercegovine Marina Pendeš kaže da ta država ima planove za slučaj da izbeglička ruta skrene ka BiH.
„Predvideli smo dva scenarija. Priliv izbeglica iz Srbije je moguć na severoistoku i jugoistoku. Ukoliko njihov priliv ne bude kontrolisan, to je opasno i za same izbeglice, jer na velikim površinama na severoistoku ima neraščišćenih minskih polja”, upozorava ministarka Pendeš.

Bolest, nervoza, sukobi

„Do poslednjeg centimetra državne teritorije Srbije obezbedićemo i hranu i lekove, ćebad, vodu i sve što može i mora da se učini za izbeglice i njihovu decu”, rekao je juče resorni ministar Aleksandar Vulin. Svako zatvaranje granica dovodi do dodatnih problema za izbeglice, usporava njihov izlazak i dovodi ih u nezavidnu situaciju. „Deca obolevaju, stvara se nervoza, a to vrlo često izaziva i sukobe”, poručio je ministar.

Sekretar Crvenog krsta Srbije Vesna Milenović ističe da prehrambenih artikala, sredstava za higijenu i raznih potrepština za bebe ima dovoljno za naredni mesec, ali da je veliki problem održavanje higijene, jer na prelazu Berkasovo ima mnogo raznog smeća, koje radnici lokalnih komunalnih preduzeća neprestano odnose. Od prelaza Berkasovo sa srpske strane do Hrvatske napravljen je improvizovani šatorski tunel u kome je juče bilo smešteno oko 100 muškaraca, žena i dece koji su čekali da ih Hrvatska pusti na svoju teritoriju.

Nemački poslanik traži uvođenje vanrednog stanja

Poslanik Bundestaga iz istočnonemačke pokrajine Tiringije, demohrišćanin Mark Hauptman založio se za uvođenje vanrednog stanja zbog navale izbeglica i za angažman Bundesvera kako bi se problem efikasnije rešio. „Bez resursa i iskustva Bundesvera, mi nećemo moći da obradimo toliki broj podnosilaca zahteva za azil”, rekao je Hauptman.

Nemačka pripremila plan za brzo proterivanje odbijenih azilanata

Nemačka Vlada pripremila je akcioni plan za proterivanje odbijenih azilanata u njihove zemlje, pri čemu bi trebalo da budu angažovani i piloti Bundesvera za prevoz avionima ljudi do zemalja njihovog porekla, piše nemački tabliod „Bild”’.

„Proterivanje se, osim toga, više neće najavljivati, tako da podnosioci zahteva za azil neće imati priliku da se sakriju, kako ne bi bili proterani”, saznaje tabliod i napominje da bi plan ubrzo trebalo da bude primenjen.

Osim toga, planira se da takozvane tranzitne zone na nemačkim granicama, prema Austriji na primer, odnosno, specijalni prijemni centri šatorskog ili kontejnerskog tipa, budu podignute direktno na granicima Nemačke ka inostranstvu i da se proglase „eksteritorijalnim oblastima”, što onda znači da „ne pripadaju nemačkoj državnoj teritoriji”, navodi „Bild”.

Tu bi se onda za nekoliko dana odlučivalo da li će neko biti primljen ili odbijen i odbijeni podnosioci zahteva za azil bi zatim, kako se kaže, direktno bili vraćani u zemlju porekla – vozom ili avionom ili na dobrovoljnoj bazi.

Te zone bi važile za sve one čiji je dolazak neosnovan, poput ljudi iz zemalja takozvanog sigurnog porekla, piše tabloid.

Kada je reč o takvim zemljama, Srbija se već duže vreme nalazi na listi zemalja sigurnog porekla, što onda znači da u njoj nema ni političkog progona ni nasilja, pa su time i zahtevi za azil u Nemačkoj njenih građana neosnovani, ali se, prema nemačkim propisima, pojedinačno mogu proveravati.

Za Sirijce i Iračane sa pasošima te zone ne bi važile, piše „Bild”.

U Nemačkoj, prema saznanjima ovog lista neće više biti obustavljanja proterivanja u vreme zime. Vlada Nemačke planira i da ubrza azilantski postupak, koji sada traje do devet, ali i više meseci.

Mađarska snimateljka hoće da tuži „Fejsbuk” i izbeglicu koju je saplela

Mađarska snimateljka Petra Laslo, koja je izazvala gnev međunarodnih razmera nakon što je objavljen snimak na kojem šutira i spotiče izbeglice, najavila je da će tužiti jednu od osoba koje je šutirala, ali i „Fejsbuk”.

Ona je svoju nameru objavila u intervju ruskom listu „Izvestija”, tvrdeći da popularna društvena mreža nije uklonila negativne i preteće poruke uperene protiv nje, već je umesto toga zabranila grupe koje su na „Fejsbuku” uspostavljene kako bi podržale njene akcije.

Petra Laslo planira da tuži i Osamu Abdula Mohsena, 52-godišnjeg izbeglicu iz Sirije koji je pao na zemlju sa detetom u rukama nakon što ga je ona spotakla, prenosi američki novinski sajt „Hafington post”.

Ona objašnjava da je razlog za podnošene dvostruke tužbe „pitanje časti”, optuživši Mohsena da je izmenio izjavu nakon što je prvobitno optužio policiju, što je, kako navodi, dovelo do snažne negativne reakcije protiv nje. Takođe je rekla da postoji mogućnost da se sa porodicom preseli u Rusiju pošto se često osećaju ugroženim i boje se da izađu napolje.

Mađarska snimateljka je nakon objavljivanja snimka dobila otkaz na ultranacionalističkoj onlajn televiziji N1TV, koja je je ocenila da se ona „ponašala neprihvatljivo”, preneo je AP.

Petra Laslo, koju sada krivično gone mađarski tužioci, izvinila se nakon incidenta, napisavši da ju je „nešto spopalo” u trenutku straha kada su izbeglice počele da trče prema njoj, ali kategorično poriče da incident ima bilo kakve veze sa rasizmom.

Izvor: Politika, Tanjug