Kanada zaoštrava retoriku oko Arktika

OTAVA – Zvanična Kanada izrazila je duboku zabrinutost oko širenja ruskog uticaja u arktičkom pojasu iz kojih se može naslutiti kako je spremna na sukob ako Rusija nastavi sa širenjem svojih ambicija na Arktiku.

Rastuća ruska vojna prisutnost u tom području podstakla je kanadskog premijera Stephena Harpera da zaoštri retoriku po tom pitanju.

„Duboko smo zabrinuti i spremni smo braniti kanadski suverenitet na Arktiku, to je za nas pitanje od strateške važnosti“, rekao je kanadski ministar spoljnih poslova John Bird.

Harper je primetio kako je rusko ponašanje na Arktiku „manje agresivno nego u Istočnoj Evropi“, ali naglasio je kako Kanada mora biti na oprezu. Iako se za Rusiju može reći kako još uvek deluje unutar međunarodnih pravila, Harper je bio jasan kako se na ponašanje Rusije neće gledati opušteno.

Rusija je prošle godine aktivirala staru sovjetsku bazu u Novosibirskom arhipelagu nedaleko od severoistočne obale, pojačala je s ledolomcima i ratnim brodovima, te je tako pretvorila u snažno odbrambeno područje u kome patrolira i flota nuklearnih podmornica.

Odnosi na relaciji Moskva – Otava zahladili su otkako je Kanada ovoga leta naredila vojnom vazduhoplovstvu praćenje ruskih bombardera koji su navodno došli blizu Kanadskog vazdušnog prostora.

„Već decenijama mirno posmatramo ruske provokacije na Arktiku, nema tu ništa novo“, odgovorio je Bird na novinarsko pitanje o incidentu te dodao „Pozivam Arktičko veće da sedne i zajednički pokuša naći rešenje problema.“Premijer Harper rekao je kako su „Ruski avioni leteli unutar kanadskog vazdušnog prostora mnogo puta, a Kanada neće popustiti svoju obranu jer Putinova era pokazuje povećanu rusku agresivnost prema susedima uz dozu vojne nasrtljivosti.“

Kanada nije jedina zemlja koja je primetila kako Rusija navodno sve učestalije krši njen vazdušni prostor, budući da su Finska i Estonija prijavile slične incidente.

I Rusija i Kanada pokušale su na legalan način obezbediti svoja prava na Arktiku. Rusija je još 2001. godine Ujedinjenim nacijama naglasila kako je s Arktikom povezana epikontinentalnim pojasom, dok je Kanada prošle godine svoja potraživanja argumentovala na isti način.

Ako UN prihvati argumente omogući će tim zemljama da prošire svoje granice van međunarodno priznatih 200 nautičkih milja.

Većina potraživanja dve zemlje se ne preklapaju, no postoji nekoliko spornih teritorija na koje obadve zemlje polažu svoja prava.

Procjenjuje se da područje Arktika sadrži oko 15 posto svetskih zaliha nafte i 30 posto svih svetskih zaliha prirodnog gasa.

Do dodatnog zatezanja odnosa dve zemlje došlo je nakon izbijanja ukrajinske krize i uvođenja oštrih sankcija s obe strane.

Zaoštrenje retorike iz Kanade juče je komentarisao i ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, ističući: „Arktik se ne bi smeo uvlačiti u retoriku militarizacije. Spominju se optužbe kako mi želimo ugrabiti neku teritoriju. To su besmislice. Mi ne želimo da Arktik postane arena konflikta“.

Lavrov je također naveo kako bi ključnu ulogu u formiranju okvira po pitanju razvoja regije trebalo preuzeti Arktičko veće – čiji su članovi Rusija, Kanada, SAD, Danska i Norveška.

Izvor: Advance