Katasonov o „realnom skoku“ Rusije

Predsednik Rusije Vladimir Putin, govoreći na sastanku Državnog saveta, zahtevao je od Vlade da za pola godine napravi „realni skok” u realnom sektoru privrede.

Putin optužio je zapadne oponente za jednostrano i politički motivisano odbijanje da primene načela i pravila Svetske trgovinske organizacije (STO) prema Rusiji. Pri tom je naglasio da antiruske sankcije krše načelo jednakog pristupa članica STO tržištima i da ignorišu načelo slobodne konkurencije.

Evo kako predsednik Ruskog ekonomskog društva, profesor na katedri za međunarodne finansije Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose (MGIMO) Valentin Katasonov vidi samu mogućnost da Rusija napravi pomenuti „realni skok”.

– Nažalost, naše vlasti u poslednjih 20 godina prelivaju „iz šupljeg u prazno”. Pri tom se ključna pitanja, od kojih i zavisi sudbina ruske privrede, uopšte ne pokreću. Naše rukovodstvo se boji da ih pokrene kao đavo od tamjana. Predsednik Putin je u Državnom savetu izjavio da članice STO krše sopstvene principe kada uvode sankcije protiv Rusije. Međutim, to je samo „a”, a treba reći „b”.

Imate li u vidu da treba izaći iz strukture koja prema nama primenjuje diskriminatorske mere?

– Postoje i druge varijante. Na primer, treba uvoditi red u STO u koju su nas uvukli silom.

Nije nas uvukao neko NN, već predstavnici našeg vladajućeg liberalnog bloka…

– To nema značaja. To bi značilo da smo toliko slabi da nekoliko ljudi može da uradi sa zemljom šta im se prohte. Treba jasno staviti do znanja da SAD, Velika Britanija i države EU sistematski krše temeljna načela Svetske trgovinske organizacije. Rusija može da insistira na tome da iz STO budu isključene SAD i Velika Britanija.

Na to teško da možemo računati. Zar nije jednostavnije da sami pocepamo člansku kartu?

– Može i tako. Ali, umesto tog logičnog koraka koji se sam nameće, naše vlasti govore „Bog neka im sudi”. To je neozbiljno. Danas je nastao povoljan momenat da se izađe iz STO. Ima mišljenja da ta organizacija podseća na nipl – ući je jednostavno, a nema puta nazad. Ja kažem drugačije – rublja za ulazak, deset za izlazak. Ali, upravo sada se uz najmanje troškove može izaći iz STO.

Našavši se pod sankcijama koje su politički motivisane, Rusija je već platila tih „10 rubalja”, ako ne i više. Teško da Zapad može da smisli za nas težu kaznu za izlazak iz igre. Treba na sva zvona objaviti da je STO nelegitimna struktura, pošto sistematski krši temeljna načela međunarodnog prava. Iz tog razloga imamo popuno pravo da ne izvršavamo svoje obaveze prema njoj.

Može li se u opšte biti u STO i istovremeno se baviti zamenom uvoznih komponenti, kao što smo mi objavili?

– To su potpuno nespojive stvari. Ako otvarate svoje tržište, zauzeće ga konkurentnije korporacije. U Rusiji je iz celog niza razloga niska rentabilnost celih prerađivačkih grana industrije. U prvom redu zbog toga što naše kompanije nemaju pristup jeftinom novcu. Takav resurs imaju samo multinacionalne korporacije povezane sa izabranim bankama koje od Federalnih rezervi SAD dobijaju sveže odštampane dolare.

Predsednik Putin je upozorio da je potrebno smanjiti kamate stope na kredite.Da li je to deklarativno ili naše vlasti znaju kako da reše taj zadatak?

– Ovde, kao što se kaže u vicu, „ceo sistem treba menjati”. Pre svega, treba suštinski promeniti model emisije novca. Umesto svog suverenog novčanog sistema, kod nas se već odavno primenjuje model „currency board”. Suštinski, to znači da se naša Centralna banka pojavljuje u ulozi menjačnice, bojeći zeleni papir (dolar) u boje nacionalne valute. Zato ponudu novca kod nas ne određuju potrebe privrede, već situacija na svetskom valutnom tržištu. To jest spoljne okolnosti, koje ne zavise od nas.

Konkretno, od cena „crnog zlata”, do ponašanja špekulanata. Ili drugi primer – čim Federalne rezerve SAD počnu da obustavljaju svoj program „kvantitativnog ublažavanja” (jednostavnije rečeno, smanje emisiju dolara), mi ćemo ostati bez novca.

Kako izaći iz te zamke?

– Država treba da izvrši investicionu emisiju rublje, kada se novac emituje radi investiranja u industriju i poljoprivredu, a nikako zbog špekulacija ili obrta u neproizvodnim sferama privrede.

Umesto toga, Rusija sada kreditira Ameriku, preko deviznih rezervi koje odlaze u kupovine američkih državnih hartija od vrednosti. Iste emituje Vlada SAD radi pokrivanja deficita saveznog budžeta. A isti taj deficit nastaje zbog vojnih troškova. Između ostalog, troškova na operacije usmerene protiv Rusije. Praktično se ispostavlja da gospoda ruski ministri i Centralna banka rade za naše geopolitičke protivnike.

Postoji li drugi način da se izbavimo iz dužničke jame koju nam je iskopao Zapad?

– Naravno, za to je dovoljno proglasiti defolt za naše spoljne obaveze. I to obrazložiti time što je Zapad nelegalno uveo protiv Rusije ekonomske sankcije. Usled čega se finansijsko stanje ruskih kompanija i banaka naglo pogoršalo. Pri tom bi trebalo prosto objaviti da nismo u stanju da izmirujemo svoje obaveze…

Proglašenje defolta je prilično žestok scenario za privredu i socijalnu sferu. Ili on s aspekta posledica ipak predstavlja manje zlo?

– Ukoliko preventivno proglasimo defolt, imamo šansu da pobedimo Zapad. Treba samo izjaviti – momci, možemo da ponovo razmotrimo to pitanje ukoliko ukinete sankcije. S obzirom da ste vi svojim agresivnim ponašanjem već naneli štetu Rusiji i njenim privrednim subjektima, zahtevamo restrukturiranje naših spoljnih obaveza. Ne razumem zašto naš državni vrh ćuti o tome. To je udarac koji jednostavno moramo da im zadamo, inače će nas uništiti.

Izvor: Fakti