Ker-Lindzi: Kosovo će biti ključni problem

BRISEL – Iako je u pregovaračkom okviru Evropska unija minulih dana jasno povezala pregovore o članstvu Srbije u EU s normalizacijom odnosa Srbije i Kosova, britanski ekspert za Balkan i Kipar Džejms Ker-Lindzi ne veruje da će pristupni pregovori zavisiti od akcija Prištine i da ih ona može da ih ugrozi. U razgovoru za „Politiku”, Ker-Lindzi kaže da smatra da će EU biti posvećena da obezbedi to da nijedna strana ne može da zaustavi onu drugu.

„Pre će biti da će pregovori u najvećoj meri zavisiti od akcije Beograda prema Kosovu. Drugim rečima, Srbija će u najvećoj meri biti ocenjivana po svojim odlukama, a ne onima koje će donositi Kosovo”, kaže on.

Prema vašem mišljenju, šta će biti najveći izazovi za Srbiju u toku pristupnih pregovora?

Poprilično je jasno da će Kosovo biti ključni problem s kojim će se Srbija suočiti u toku procesa pristupanja. Naravno, zemlja se suočava s ogromnim zadatkom reformi koje se odnose na širok spektar oblasti. Narednih nekoliko godina u Srbiji će se dogoditi radikalne promene. Međutim, ne može se izbeći činjenica da će Kosovo dodati još jedan ili dva sloja problema. Pre svega, nad svim se nadvija političko pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Međutim, to će postati znatno šire pitanje u narednim godinama. Pristupanje EU dotiče skoro svaki aspekt života u zemlji. EU i Srbija će morati da izađu s jasnim načinom kako će da barataju činjenicom da Srbija tvrdi da ima suverenitet na Kosovu, iako ne sprovodi efektivnu kontrolu nad njim. Pojednostavljeno, to postavlja pitanje za EU: ukoliko usvojite zakon o nečemu, kako nas možete uveriti da ćete ga primeniti na celokupnoj teritoriji?

Odgovor na to pitanje je pronađen u slučaju Kipra?

U slučaju Kipra, ovaj problem je prevaziđen dodavanjem protokola 10 Ugovora o pristupanju, kojim se na severnom Kipru suspenduju evropske pravne tekovine. To znači da Kipar ne može da bude kažnjen za kršenje zakona EU na području koje je pod turskom okupacijom. Međutim, ovo nije ponuda za Srbiju jer ubedljiva većina članica EU ne vidi više Kosovo kao deo Srbije, već su ga priznali kao nezavisnu državu. Oni neće ući u bilo kakav sporazum s Beogradom koji bi na neki način sugerisao da oni shvataju Kosovo kao deo Srbije. Zbog toga mora da bude pronađena sasvim drugačija formula. Ona može da bude u vezi s Rezolucijom 1244 i neutralnim statusom, koji bi dozvoljavao Srbiji da nominalno polaže pravo na Kosovo, ali bi jasno isticao da Beograd nema pravo niti odgovornost da određuje ono što se dešava na Kosovu, kada je u pitanju ispunjavanje zahteva predviđenih EU zakonima. Ovo je poprilično kompleksno pravno i političko pitanje, koje će biti veoma nezgodno za rešavanje.

Ukoliko Srbija i Kosovo uskoro ne postignu dogovor o pravosuđu, da li može da se očekuje da bi posle prve međuvladine konferencije u januaru Nemačka mogla ponovo da zaustavi proces tako što bi blokirala otvaranje pregovaračkih poglavlja?

To je uvek veoma realna mogućnost. Zapravo, u potpunosti očekujem da će se to dogoditi ako Srbija ne ispuni obećano. Već postoji jasan presedan po tom pitanju. U slučaju Turske, određen broj poglavlja je suspendovan zbog toga što nisu ispunjena obećana da Turska otvori svoje luke i aerodrome za brodove i aviona s Kipra. Ne mislim da će ništa drugačije biti i Srbiji. Puna primena aprilskog Briselskog sporazuma biće preduslov za napredak Srbije. Međutim, verovatno će uslediti još mnogo zahteva i očekivanja kako bi dalji sporazumi – a moraće da ih bude još – bili primenjeni. Očekujem da će se Nemačka i Velika Britanija pobrinuti da proces pristupanja EU ide tesno u korak s procesom normalizacije s Kosovom, tako što će otvaranje i zatvaranje različitih relevantnih poglavlja biti suspendovano, ukoliko i kada bude bilo potrebno.

Ovih dana u Briselu zvaničnici nisu hteli da se mnogo pažnje skreće na to da pregovarački okvir nalaže da Srbija i Kosovo potpišu pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. Oni insistiraju na tome da će to biti na stolu za nekoliko godina. Da li oni zapravo misle da će Srbija biti spremna da prizna Kosovo za nekoliko godina kada bude na pragu ulaska u EU?

Smatram da postoji nada, ako ne i očekivanje, da Srbija prizna Kosovo za nekoliko godina. Međutim, mislim i da postoji shvatanje da bi preterano pritiskanje Beograda u ovom trenutku bilo najverovatnije kontraproduktivno. Mnogo je bolje fokusirati se na normalizaciju odnosa što će značiti da će Kosovo unutar sebe biti relativno stabilno, da će biti integrisano u širi region zapadnog Balkana i da će Beograd i Priština moći da imaju funkcionalne radne odnose.

Imajući u vidu nastojanja pojedinih država članica EU, da li postoji način da Srbija uđe u EU bez priznanja Kosova?

Postoji možda način da Srbija uđe u EU bez priznanja Kosova kao nezavisne države, premda postoji određen broj veoma važnih razlika. Neko može da istakne model Severne Irske, na koju je Republika Irska polagala ustavno pravo sve do kraja devedesetih godina, iako su i ona i Velika Britanija bile u EU. Uvek postoji mogućnost da neka varijanta može da bude prihvatljiva, tako što će Srbija polagati pravo na teritoriju, ali ujedno održavati funkcionalne odnose s Prištinom, u potpunosti prihvatajući da ona ima samoupravu i da može da uđe u pune ugovorne odnose sa EU. Doduše, u slučaju Turske, koja ne priznaje Kipar, zvaničnici EU često kažu da je „nezamislivo” da zemlja pristupi EU bez priznanja svih ostalih članica.

Da li mislite da je model Severne Irske zapravo cilj Srbije?

Nedavno je visoki srpski zvaničnik nagovestio da bi to mogao da bude krajnji cilj Srbije. Međutim, to otvara komplikovana pravna pitanja. Čak i ako se to desi, ne izgleda da postoji dokaz koji bi sugerisao da Kosovo mora da bude član Ujedinjenih nacija da bi postalo članica EU. U tom slučaju, Srbija ne bi priznala Kosovo – a postoji šest članica UN koje nisu priznate od svih članica UN, uključujući primer Kipra i Turske – ali bi to značilo da je ceo ostali svet priznao Kosovo.

Izvor: Politika