Mesec dana pre nego što će novoizabrani američki predsednik Donald Tramp preuzeti dužnost, Sjedinjene Američke Države su produžile i proširile sankcije Rusiji. Dan ranije, 19. decembra, stupile su na snagu i obnovljene sankcije Evropske unije prema Moskvi i Krimu, koje će trajati do 31. jula iduće godine.
Produženje sankcija EU u Moskvi je prošlo gotovo nezapaženo, ali je povodom ovog poteza odlazeće vašingtonske administracije Kremlj upozorio da će nove američke sankcije protiv Rusije naškoditi odnosima dve zemlje i da će Moskva odgovoriti kontramerama. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je preneo žaljenje što „Vašington i dalje ide ovim putem destrukcije”. Ocenivši da bilateralne odnose SAD i Rusije prati ekstreman nivo nepoverenja i da su oni u prilično očajnom stanju, Peskov je na konferenciji za novinare rekao da i ruski predsednik Vladimir Putin dosledno stoji iza stava da odnosi treba da se poboljšaju.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjapkov je bio oštriji, nazvavši odluku neprijateljskim aktom odlazeće Obamine administracije na koji će Rusija odgovoriti proširenjem svoje liste sankcija prema SAD. „Zadržavamo pravo da biramo vreme, mesto i formu našeg odgovora, i to na način koji nam bude odgovarao”, rekao je Rjapkov.
Ove izjave ruskih zvaničnika sasvim se uklapaju u uobičajen ton kojim je Moskva pratila kako američke izbore, tako i svaki izbor najbližih saradnika novoizabranog predsednika Donalda Trampa. Od 8. novembra, kada se glasalo za novog američkog predsednika, iz Moskve se nije mogao čuti bilo kakav izraz zadovoljstva, a upadljiva je uzdržanost i u pogledu predviđanja razvoja budućih rusko-američkih odnosa. Osim diplomatskih odgovora da bi na Trampovu ponudu za promenu odnosa sa Moskvom odgovorili istom merom, nije se mogao čuti bilo kakav komentar ni povodom odabira njegovih budućih najbližih saradnika, iako su u Moskvi više nego zadovoljni. Tako je bilo i povodom Trampove odluke o imenovanju izvršnog direktora energetske kompanije „Ekson mobajl” Reksa Tilersona za novog državnog sekretara, koji je samo jedan u nizu Trampovih najbližih saradnika koji imaju odlične odnose sa Rusijom.
Ako se tome doda činjenica, koju su u Moskvi svakako znali pre nego što se pojavila u medijima, da Rusija više nije na listi pretnji po SAD, onda se sa sigurnošću može reći da iza forsiranja tvrdog ruskog diplomatskog rečnika stoji strpljivo čekanje da se stvari preokrenu.
Zapadna štampa je, izveštavajući o novim sankcijama Rusiji, ne verujući da će nova administracija ostati na tom kursu, u prvi plan stavila Trampove pohvale Putinove politike i izjavu da bi bilo dobro ako bi dve zemlje mogle da sarađuju. Tilerson, koji je nosilac najvišeg ruskog odlikovanja koje može da dobije strani državljanin, otvoreni je zagovornik ukidanja sankcija Rusiji, a Tramp ga je izabrao kao čoveka koji će pomoći da se „obrnu godine pogrešno vođene spoljne politike”.
Iako se ruska administracija ponaša kao da se za mesec dana ništa neće promeniti u odnosu Vašingtona prema Moskvi, zapadna štampa izgleda ne veruje u to. Zato je zapaženo mesto u izveštajima dobila predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko, koja je opisana kao Putinov „blizak saradnik”. Ona je podsetila da predstojeći Trampov ulazak u Belu kuću obećava stvaranje uslova za bolje odnose SAD i Rusije, i pri tome je izrazila uverenost da će zapadne sankcije biti ublažene ili ukinute tokom naredne godine.
Američko ministarstvo finansija je na „crnu listu” stavilo još sedam ruskih pojedinaca i osam kompanija i vladinih preduzeća. Listi su pridodata i dva tankera pod ruskom zastavom, u vlasništvu kompanije „Transflot”: „Maršal Žukov” i „Staljingrad”
Uz to, SAD su na listu stavile i 26 podružnica ruske Poljoprivredne banke i proizvođača gasa „Novatek”, koji su već bili pod sankcijama 2014. godine. „Ova mera je odgovor na rusku nezakonitu okupaciju Krima i dalju agresiju u Ukrajini”, rekao je Džon Smit, vršilac dužnosti direktora Kancelarije za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu finansija SAD. Prema njegovim rečima, ove sankcije imaju za cilj da održe pritisak na Rusiju zbog pripajanja Krima i „aktivnosti onih koji podržavaju nasilje i nestabilnost u Ukrajini”, naveo je Rojters.
Pored šestorice bankara na listu je kao sedmi stavljen Jegenij Prigožin, biznismen iz Sankt Peterburga, koga su zapadni mediji opisali kao finansijera ruske „fabrike trolova”. Čoveka koji navodno plaća armiju anonimnih komentatora koji pišu proruske komentare na sajtovima zapadnih medija. Osim što finansira Putinove botove, Prigožin je poznat i kao Putinov kuvar. Ovaj nadimak je dobio pošto je obezbedio posao snabdevanja keteringom Kremlja i nekih drugih vladinih institucija. Na američku crnu listu je dospeo jer ima razgranat posao sa ruskim ministarstvom odbrane. U saopštenju američkog trezora je navedeno da kompanije koje su u vezi sa njim grade vojne baze u blizini ruske granice sa Ukrajinom.
Kako američke sankcije podrazumevaju osobama sa liste zabranu putovanja u SAD i zamrzavanje imovine koju poseduju, barem što se tiče „Putinovog kuvara” – neće biti potresen.
