Lavrov intervju – Rusija zbog Krima ne menja stav o Kosovu

Pre svega, želeo bih još jednom da zahvalim svima koji su uspeli da dođu u Moskvu radi učestvovanja na svečanostima povodom 70. godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu, onima koji su sa nama proveli ove dane sećanja i odali počast veteranima koji su spasili Evropu i svet od nacističkog ludila. Veoma cenimo odluku naših srpskih partnera, odluku predsednika Srbije Tomislava Nikolića da učestvuje u prazničnim događajima i da uputi vojnu jedinicu na paradu na Crvenom trgu 9. maja. U tome vidimo slikovito izražavanje uzajamnih prijateljskih osećanja naših naroda, zasnovanih na viševekovnoj tradiciji, na duhovnoj bliskosti, bratstvu po oružju. Polazimo od toga da čuvanje istorijskog sećanja i dalje bude temelj razvoja široke saradnje između naših zemalja”, poručuje u intervjuu za „Politiku” šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, koji danas boravi u Beogradu.

Koliku važnost Moskva pridaje očuvanju sećanja na antifašističku borbu, jasno je iz programa posete prvog ruskog diplomate, koji će, prema protokolu, danas najpre položiti venac na Groblje oslobodilaca Beograda. Planiran je Lavrovljev susret sa srpskim državnim vrhom – predsednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom Aleksandrom Vučićem i šefom diplomatije Ivicom Dačićem. Glavne teme razgovora biće bilateralna saradnja Srbije i Rusije i srpsko predsedavanje OEBS-u, te njegova uloga u raspletu ukrajinske krize.

Većina zapadnih predstavnika ipak nije došla na vojnu paradu u Moskvi, pa se nameće pitanje da li se u tom kontekstu može reći da je dnevna politika nadvladala zajedničko antifašističko nasleđe.

Prihvatanje ili ne prihvatanje poziva jeste slobodan izbor svake države, svakog lidera. Govoreći konkretno, cenimo odluku kancelara Federalne Republike Nemačke Angele Merkel i ministra spoljnih poslova Nemačke Franka Valtera Štajnmajera da u Moskvi i Volgogradu odaju počast sovjetskim građanima koji su dali živote za pobedu, iako i van okvira zvaničnih svečanosti. Istovremeno, jasno je da svi geopolitički proračuni blede u poređenju sa ogromnim brojem primera hrabrosti, junaštva, samopožrtvovanja, vrlina koje su u teškim ratnim vremenima pokazali narodi SSSR-a.

Glavna pouka tog strašnog rata jeste neophodnost preduzimanja svih mogućih napora da se izbegne ponavljanje slične tragedije u budućnosti. Pre 70 godina države članice antihitlerovske koalicije uspele su da ujedine snage, uspele su da zadaju smrtni udarac zločinačkoj ideologiji nacizma i da udare temelje posleratnog svetskog poretka, uključujući stvaranje Ujedinjenih nacija.

Kako je istakao predsednik Vladimir Putin, ovo poverenje i jedinstvo postali su naša zajednička baština, primer ujedinjavanja naroda radi mira i stabilnosti. I danas je naš zajednički zadatak – da se formira sistem jednake i nedeljive bezbednosti za sve države. Očigledno je da ćemo samo zajedničkim naporima moći da se efikasno suprotstavimo mnogobrojnim bezbednosnim izazovima. Priznavanje u punom kapacitetu rezultata Drugog svetskog rata, koji su utemeljeni u Povelji UN i drugim međunarodnim dokumentima, ima obavezujući karakter. Želimo da i dalje sprečavamo heroizaciju nacizma, bilo koje oblike i pojave rasizma, ksenofobije, agresivnog nacionalizma i šovinizma.

Zbog neutralne pozicije Srbija nije uvela sankcije Rusiji, što je izazvalo nezadovoljstvo u EU. Ipak, ruska ulaganja u Srbiju su i dalje mnogo manja nego evropska. Da li možda Moskva planira da poveća investicije u našu privredu?

Najpre bih želeo da ponovo izrazim poštovanje za stav srpskih prijatelja, koji su se odlučili da slede svoje nacionalne interese i odbili da se pridruže jednostranim nelegitimnim ograničenjima koje je uvela Evropska unija.

Danas je Srbija među glavnim partnerima Rusije na jugoistoku Evrope. Naše zemlje ujedinjuju odnosi prijateljstva i plodne saradnje, koja obuhvata sve pravce – od politike do nauke i kulture. Ključna načela naše saradnje izražena su u Deklaraciji o strateškom partnerstvu, koju su potpisali predsednici Vladimir Putin i Tomislav Nikolić 24. maja 2013. u Sočiju.

Zadovoljni smo kako se razvijaju rusko-srpske trgovinsko-ekonomske veze. Raste robna razmena, usavršava se njena struktura. Među primerima uspešnog ulaganja zajedničkih napora jesu modernizacija kompanije „Naftna industrija Srbije”, uz vodeću ulogu deoničkog društva „Gasprom njeft”, i renoviranje srpske železničke infrastrukture u izvođenju „Ruske železnice”.

Nažalost, planovi za izgradnju deonice gasovoda „Južni tok” na teritoriji Srbije nisu se ostvarili zbog nekonstruktivnog stava Brisela, koji je blokirao i ovaj projekat. Ujedno s time računamo i da će se naš energetski dijalog dosledno proširivati, uključujući tu i sferu isporuka ruskog gasa.

Aktivno se vode pregovori o novim ruskim ulaganjima kapitala u srpsku privredu. Nadamo se da ćemo već u skorije vreme uspeti da se dogovorimo o uzajamno korisnim modelima saradnje i o velikim projektima, što će doprinositi privrednom razvoju Srbije, poboljšanju životnog standarda, kvaliteta života.

Polazimo od toga da će ruskim investitorima i dalje biti omogućeni odgovarajući uslovi za poslovanje. Naša osvedočena trgovinsko-investiciona saradnja mora da bude nezavisna od uticaja spoljnih faktora, uključujući proces zbližavanja Beograda sa Evropskom unijom. Nadamo se da će na isti način razmišljati i naši srpski partneri.

Ruski predsednik Vladimir Putin je svojevremeno izjednačio slučajeve Kosova i Krima, govoreći o pravima naroda na samoopredeljenje, čime je na indirektan način dao za pravo kosovskoj nezavisnosti. Kakav je zvaničan stav Kremlja prema nezavisnosti Kosova, imajući u vidu sve novonastale okolnosti?

Predsednik Vladimir Putin nije to rekao. Upozoravali smo da će uvođenje u međunarodnu upotrebu modela proglašenja nezavisnosti određenih teritorija stvoriti presedan. Više puta smo skretali pažnju na to da u poslednje vreme zapadna alijansa sa SAD na čelu široko koristi dvostruke aršine, krši temeljna načela međunarodnog prava i bezočno se direktno meša u unutrašnje stvari suverenih država.

Posledice takve linije u punoj meri su na sebi osetili narodi Jugoslavije, Iraka, Libije, a danas i Ukrajine. Zbog državnog udara podržanog od strane Vašingtona i Brisela, u februaru prošle godine vlast u Kijevu su uz pomoć oružja osvojili ultranacionalisti, koji su svojim akcijama doveli zemlju na ivicu raskola i otpočeli krvavi građanski rat.

U poređenju sa time, stanovništvo Krima se u punom skladu sa odredbama međunarodnog prava – u skladu sa jednim od njegovih temeljnih načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda, a koje je utvrđeno u članu 1 Povelje UN, zatim članu 1 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, članu 1 Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i u mnogim drugim uglednim međunarodnim dokumentima – izjasnilo na referendumu za proglašenje nezavisnosti od Ukrajine i za ujedinjenje sa Rusijom. Očigledno su apsurdni pokušaji onih koji su režirali odvajanje Kosova od Srbije – a pri tom bez ikakvog referenduma – da se stavi pod sumnju slobodno izražavanje volje stanovnika Krima.

Stav Rusije prema kosovskom pitanju apsolutno je jasan i nepromenljiv: regulisanje ovog problema moguće je isključivo na osnovu međunarodnog prava i u okvirima određenim u rezoluciji Saveta Bezbednosti UN 1244. Što se tiče napora Beograda u ovom pravcu – za nas su, naravno, prihvatljive one odluke koji će zadovoljavati Srbiju. Sa svoje strane smo spremni da i dalje srpskim partnerima pružamo neophodnu podršku.

Izvor: Politika