Ledi sa crvenim dugmetom

Premijerka Velike Britanije Tereza Mej je odlučila da u samom startu sebe prikaže kao odlučnog političara. Za početak, ona se u Londonu sastala sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem. Uporedili su vreme na časovnicima, prodiskutovali o zajedničkim planovima i dogovorili se da Britanija neće menjati svoj dosadašnji spoljnopolitički pravac. Novinarima nisu saopšteni detalji.

U svetu ima baš mnogo problema i nova vlast ne namerava da se odmah lati svih.

Tako da su detalji sa sastanka u rezidenciji premijera na Dauning-stritu 10 sa rukovodiocem Stejt departmenta SAD  ostali bez novinarskih komentara. Novi  premijer  Forin ofisa Boris Džonson se izgovorio protokolarnom frazom da London potvrđuje poseban karakter odnosa sa Vašingtonom. Ali sada, posle Bregzita, mora da postoji dogovor ne samo sa Amerikancima, već i sa bivšim kolegama iz Evropske unije. Zato je London poslao Borisa Džonsona u Ženevu, a zatim i preko okeana. On je 21.juli proveo u Vašingtonu, gde je  diskutovao o situaciji u Siriji i Jemenu. Tamo Amerikancima i Britancima poslovi ne idu baš najbolje.  Ekscentrični novi ministar spoljnih poslova Velike Britanije je izjavio da treba biti aktivniji, više posvećen održavanju kontakata sa drugim zemljama. Stiče se utisak da prethodno rukovodstvo na čelu sa Dejvidom Kameronom nije održavalo takve kontakte.

Uopšte, postalo je moderno da London za sve greške krivi prethodnu vladu. Nova metla će da briše drugačije i krizu na Bliskom Istoku će gospodin Džonson i gospođa Mej rešiti dok trepneš. Ali to je pojednostavljeni pogled na zastareli bliskoistočni problem. London, pošto je zamenio vladu, ne može da se oslobodi iluzija. Ni jemenska, ni sirijska kriza ne mogu da se reše samo silom i bombardovanjima. Čak i ukoliko bude moguće da se sauditi  nagovore da ne pomažu teroristima. Treba da se bira između lošeg i dobrog. ISIL i Al-Kaida ne terorišu samo Siriju i Jemen, i susedne zemlje, već mal’te ne svakog dana izvode terorističke akcije i u Evropi: Francuska, Nemačka, Belgija. Do Britanije, koju od evropskog kopna odvaja La Manš, teroristi za sada nisu dospeli. Da li su odlučili da se usredsrede na kontinent, ili možda tajne službe Velike Britanije rade bolje od ostalih?

Možda ne bi bilo loše da London svoje solidno iskustvo prenese kolegama iz Pariza i Nice? Velika Britanija i gospođa Mej su za sada zabrinute sopstvenom nuklearnom bezbednošću. Ovih dana je gospođa Mej govorila u parlamentu, jer je trebalo da se dobije odobrenje za program obnove nuklearnog potencijala. Britanci žele da razrade i proizvedu četiri atomske podmornice sa balističkim raketama. Premijerka je članovima parlamenta izjavila da je, ukoliko bude potrebno, ona spremna da pritisne i „nuklearno“ dugme. Gospođa Mej je podvukla da bi odustajanje od nuklearnog oružja predstavljalo nepopravljivu grešku. „Ima ljudi koji predlažu da se mi izbavimo od našeg nuklearnog arsenala. Međutim on je predstavljao bitno važnu komponentu naše nacionalne bezbednosti i odbrane u periodu od skoro pola veka, i  za nas bi bila potpuno pogrešna odluka da i mi stupimo na takvu, specifičnu stazu“ – ona je sigurna u to. Premijerka je posebno skrenula pažnju  da „ako se jednom odreknemo nuklearnog oružja biće skoro nemoguće da se vratimo nazad, a proces na stvaranju novog arsenala oružja za  zadržavanje (neprijatelja) može da traje decenijama i decenijama“.

To je jasna reakcija Britanaca na odluke nedavnog samita NATO-a u Poljskoj. Tim pre što nove podmornice predstavljaju vrlo skupe stvari – 17 milijardi funti. Ali zar se može odbiti Vašington koji toliko uporno gura London ne samo u novi „hladni rat“,  već i u skupu trku naoružanja. Tim pre – nuklearnog. Na kraju svog govora u parlamentu, na provokativno populističko pitanje poslanika-protivnika nuklearnog naoružanja  „Da li ste spremni da lično date naredbu o korišćenju nuklearnog oružja, bez obzira što znate da će to dovesti do pogibije stotina hiljada nevinih muškaraca, žena, dece?“gospođa Mej je odgovorila jednim samouverenim „Da! I htela bih poštovanog džentlmena da podsetim da upravo u toj ubeđenosti naših protivnika da ćemo mi bez kolebanja odgovoriti na udar, gradi se kompletno uzdržavanje od korišćenja nuklearnog oružja.“

Naravno, niko i nije očekivao drugačiji odgovor od 59- godišnje „čelične ledi“ koja nema svoje dece.  Sasvim je sigurno da u slučaju nuklearne apokalipse ona ne bi  imala šta da izgubi.

Izvor: NSPM