Nemci o rusko-ukrajinskom sukobu

Sprečavanje prolaska ukrajinskih brodova Kerčkim moreuzom zaoštrava sukob između Rusije i Ukrajine. Nemački novinski komentatori su zabrinuti. Ipak, mišljenja i procene toga kako bi Zapad trebalo da reaguje su različita.

Komentator lista Handelsblat iz Diseldorfa nema sumnje o tome ko je za zaoštravanje sukoba između Rusije i Ukrajine odgovoran – ruski predsednik Vladimir Putin: „Putinova Rusija učiniće sve što može kako bi Ukrajina na kraju propala. Jer kad bi se ta zemlja razvila u pravcu jedne manje koruptivne, moderne i ekonomski perspektivne države, on ne bi u svojoj zemlji više imao opravdanje za svoju oligarhijsku mrežu. Ali ukoliko bi Ukrajina ponovo postala vazalski privezak Moskve, to bi dugotrajno remetilo evropsku bezbednosnu arhitekturu. Zbog toga Evropa ni u kom slučaju ne bi smela da bude ravnodušna prema sudbini Ukrajine“.

U sličnom pravcu, doduše koristeći slikovitija poređenja, razmišlja i autor teksta minhenskog lista Merkur: „Putinov odnos prema Ukrajini već godinama liči na igru mačke i miša. Sada je mačka ponovo udarila šapom – i tvrdi da ju je miš pre toga napao. Putina od takvog ponašanja niko neće moći da odvrati. Najnovija vojna avantura Kremlja pokazuje u kojoj su meri preuranjeni bili svi zahtevi da se ukinu sankcije. Kada nemačka Levica Putinovo agresivno ponašanje uzima kao potvrdu svoje teze da bi sankcije trebalo ukinuti jer su očigledno nedelotvorne, tu se radi o cinizmu koji je teško nadmašiti.“

Krivica Kremlja

I prema mišljenju komentatora uglednog konzervativnog lista Frankfurter algemajne cajtung nije tačno da su sankcije neefikasne: „One utiču na kalkulacije Kremlja. I mali ubodi mogu da zabole. Ali one su pre svega znak da nema nikakvog povratka na ’business as usual’, te da pokušaji zabijanja klina između zemalja Zapada neće biti uspešni. Ali ne bi sve trebalo da ostane na sankcijama: Ukrajini je potrebno više podrške i pažnje, Evropljani bi trebalo da urade više kako bi bili nezavisniji od ruskih isporuka energije. Jer brzo odbijanje Rusije evropskih ponuda za posredovanje u sporu, pokazuje da Kremlj i dalje ide u pravcu eskalacije.“

Malo drugačiji je ton u komentaru lista Nirnberger nahrihten: „Ma koliko važno bilo znati ko je kriv za eskalaciju, traženjem odgovora na to pitanje u Ukrajini se neće doći do nekog rešenja. Zapad bi morao da pronađe način da Rusiju izvuče iz izolacije. Ni u Siriji se ništa ne može postići mimo Moskve. Drugim rečima: samo uz pomoć apela neće postići cilj, ali ni samo sankcijama. Potrebno je osmisliti koncepte koji nadilaze horizont dnevne politike. Garancija da će to funkcionisati ne postoji. Ali trenutno to niko i ne pokušava. A to može da vodi samo u neuspeh.“

Umeren u svom komentaru je i autor teksta u uglednom, liberalnom listu Zidojče cajtung iz Minhena. On smatra da bi nemačka kancelarka Angela Merkel tu mogla da igra važnu ulogu: „Potrebno je sprečiti da rat u Ukrajini – koji na žalost traje još od 2014. – dobije još jedno bojno polje. Još postoji nada da nijedna ni druga strana neće dozvoliti da sukob izmakne kontroli, samo zato jer bi im to odgovaralo iz unutrašnjepolitičkih razloga. To doduše ne zavisi u prvom redu od Angele Merkel, ali ona može da pomogne. Ona Putinu može jasno da stavi do znanja da će novo rusko kršenje pravnih odredbi i novo nasilje diktirano iz Kremlja biti kažnjeno novim sankcijama. Ali potrebno je upozoriti i Porošenka: ni ukrajinski predsednik ne bi smeo da pitanje rata i mira podredi svojoj predizbornoj borbi.“

Suodgovornost Zapada

Sasvim drugačiji je naglasak u komentaru levog berlinskog lista Tagescajtung: „Sankcije koje su na snazi još od 2014. godine pokazale su se kao sasvim nepodobne za vršenje pozitivnog uticaja na politiku Rusije prema Ukrajini. Apeli za deeskalacijom nemačke kancelarke Angele Merkel i ministra spoljnih poslova Hajka Masa zvuče razumno. Ali i oni će se pokazati kao nedelotvorni ukoliko Nemačka i njeni partneri u EU i NATO ne budu u stanju da konačno preskoče sopstvenu senku i priznaju svoju veliku suodgovornost za zaoštravanje krize izmešu Rusije i Zapada još od kraja 1990-ih – što je na kraju i dovelo do aneksije Krima.

Deo te suodgovornosti je proširenje NATO na istok, čime je prekršeno obećanje koje je bivši kancelar Helmut Kol dao u Moskvi 1990. Potom je tu zaključak NATO iz 2008. s opcijom uključivanja Ukrajine, te pregovori o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji. Tada je Brisel stavio Kijev pred fatalnu alternativu da se u sferi trgovinske i ekonomske politike jasno opredeli između Moskve i Zapada. I na kraju je tu suodgovornost Nemačke i njenih zapadnih partnera za neograničenu podršku vladi u Kijevu – i to čak i onda kada je ona, odmah nakon preuzimanja vlasti u februaru 2014, zapretila da će raskinuti postojeći ugovor s Moskvom o korišćenju vojne luke u Sevastopolju na Krimu najmanje do 2042. godine.“

Autor teksta smatra da bi za smirivanje dinamike eskalacije bilo potrebno da NATO koriguje svoju odluku iz 2008, te da bi smirivanju pomoglo kada bi obe strane pristale na to da više ne održavaju vojne manevre u blizini granice i kada bi povukle trupe koje su sada tamo stacionirane. Uz to bi Rusiji trebalo da bude garantovana mogućnost korišćenja vojne luke u Sevastopolju. Na kraju bi moglo da se predloži održavanje novog referenduma na Krimu, koji bi ovoga puta organizovale i kontrolisale UN. Građanima na Krimu ponudio bi se ostanak u okvirima Ukrajine uz veliki stepen kulturne, jezičke, finansijske i upravne autonomije. „Kada bi Nemačka pokrenula takvu deeskalirajuću inicijativu, bila bi to realizacija onoga što se u Berlinu rado naziva povećanim stepenom međunarodne odgovornosti Nemačke“.

ZAŠTO MOSKVA ODBIJA POSREDOVANJE NEMAČKE

Nemačka vlada želi da spreči da sukob u Azovskom moru preraste u pravi rat. Ali ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas sa svojim predlogom za posredovanje, nije naišao da odobravanje Moskve.

Još uvek nije jasno šta se tačno desilo između ruskih i ukrajinskih ratnih brodova u nedelju u Kerčkom moreuzu. Da li su Ukrajinci provocirali, kako to tvrdi Moskva? Da li je to bio agresivni napad Rusa, kako to tvrdi Kijev? Nijedna neutralna strana to trenutno ne može da kaže. Zato su Angela Merkel i drugi članovi nemačke vlade apelovali na obe strane da budu prisebni i ne reaguju preterano.

U telefonskom razgovoru s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kancelarka Merkel jasno je iznela da „su neophodni deeskalacija i dijalog“, preneo je portparol vlade Štefen Zajbert. Putin je izrazio nadu da će Nemačka ubuduće uticati na Ukrajinu „da se uzdrži od takvih provokacija“, rekao je takođe Zajbert i dodao da su Merkel i Putin odlučili da sačekaju analizu incidenta koju bi trebalo da obave ruski i ukrajinski stručnjaci za bezbednost.

Na „Berlinskom forumu za spoljnu politiku“ fondacije Kerber, ministar spoljnih poslova Hajko Mas izjavio je da su Nemačka i Francuska ponudile „traženje rešenja u Normandijskom formatu“. U toj diplomatskoj inicijativi već četiri godine povremeno se sastaju predstavnici Berlina, Pariza, Kijeva i Moskve, kako bi sproveli sporazum o prekidu vatre za istočnu Ukrajinu. Prema Masu, politički direktori tog formata raspravljali su još u ponedeljak (26.11.) o mogućem rešenju aktuelnog sukoba.

Ali iz Kremlja je odmah stigao negativan odgovor: vlasti Rusije i Ukrajine mogu same da diskutuju o problemima, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tokom posete Parizu. „Ako bude tehničkih pitanja koja ukrajinskoj strani nisu jasna, ona bi onda mogla da budu razmatrana na nivou lokalnih graničnih vlasti dveju zemalja“.

Sankcije protiv Rusije?

Još jedan gost fondacije Kerber, slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak, izjavio je za DW: „Naravno da nismo priznali aneksiju Krima i zato vode oko Krima nisu ruska teritorija“. Međutim, kako bi se sprečile dalje tenzije, potrebna su nova pravila – ali prvo mora biti „mira i uzdržanosti“.

Norbert Retgen (CDU), predsedavajući Odbora za spoljne poslove Bundestaga, zalaže se za strožiji odnos prema Rusiji. On je ocenio da je incident na moru bio „nešto kao aneksija Krima II“. Sada je neophodno „razmišljati o svim političkim instrumentima, uključujući i sankcije – ako Rusija nastavi ovu politiku“. Nemačka i njeni partneri „moraju da govore jasno (…) i da se suprotstave ilegalnom širenju ruske moći na Azovskom moru“, rekao je Retgen.

Ministarka odbrane Nemačke, Ursula fon der Lajen, pozvala je Rusiju da oslobodi 23 zarobljena ukrajinska mornara. Čini se da je njoj takođe jasno pitanje krivice.

Portparol Kremlja rekao je da vlada ne može da oslobodi uhapšene Ukrajince, jer su oni u rukama ruskih sudova. Moguće je da se terete za povredu ruske granice.

Ukrajina traži pomoć iz Nemačke

U međuvremenu, vlada u Kijevu potvrdila je da je uputila zahtev Nemačkoj za vojnu pomoć. Andrij Melnik, ambasador Ukrajine u Berlinu, u listu Bild zatražio je da „naši nemački partneri što pre u pojačane patrole pošalju brodove EU i NATO – do Crnog mora i Azovskog mora – a kako bi sprečili ratne akcije Moskve“.

Stručnjak za spoljnu politiku Roderih Kizeveter (CDU) još u ponedeljak je za DW izjavio da Nemačka mora da „učini više od diplomatskih podnesaka“. Ako Rusija ne vrati zaplenjene brodove, „dalje sankcije EU u saglasnosti sa SAD bile bi logičan potez“. Kizeveter je takođe zatražio da se preispita podrška ukrajinskoj obalskoj straži.

Izvor: Dojče Vele