Novi trijumf Ciprasa i Grčka posle velikog „NE“

ATINA – Aleksis Cipras je ponovo trijumfovao. A Grci su još jednom rekli veliko „ne”, ovog puta – merama štednje, pritiscima i ucenama međunarodnih kreditora, programu koji im je Brisel nudio u zamenu za finansijsku pomoć preteći im izbacivanjem iz monetarne unije, vraćanjem na drahmu. Na ulicama Atine je veliko slavlje, narod na Trgu Sintagma igra u kolu sa grčkom zastavom u rukama.

Grci su stali uz svog premijera Aleksisa Ciprasa, čija je politička sudbina pritiscima iz evropske porodice koja ne voli neposlušne lidere ozbiljno bila dovedena u pitanje. Prkosno su pokazali Evropi da su spremni na sve, na najgori scenario, ali više ne i na – diktat EU! U najdramatičnijoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi poslednjih decenija, oslabljena, dužna, sa zatvorenim bankama, neisplaćenim penzijama i neizvesnom budućnošću u evropskom društvu, pokazali su da je ponos i poštovanje demokratije ono što više ne žele da dovode u pitanje. Jer, kako je rekao premijer Cipras, njegova „prezadužena zemlja odlučna je u nameri da sama donese odluku o sopstvenoj sudbini u evrozoni, da ostane u Evropi ali da u njoj živi dostojanstveno, radi i stvara na jednakim pozicijama.

„Demokratija pobeđuje strah i ucene, propagandu i to otvara novi put”, izjavio je Cipras i naglasio da narod Grčke šalje jasnu poruku Evropi i svetu da Grčka ume da štiti svoje dostojanstvo i suverenitet, pravo na izbor.

„Niko nema pravo i ne može da ignoriše odluku naroda koji sam sudbinu uzima u svoje ruke. Uvereni smo da ćemo sutra otvoriti put i za druge narode Evrope, put koji predstavlja povratak demokratskim vrednostima i solidarnosti u Evropi”, izjavio je premijer Cipras stotinama okupljenih novinara zbog kojih se, dok je davao izjavu, da bi ga svi bolje videli, ponovo, kao prilikom izbora u januaru – popeo na stolicu!

Prema preliminarnim rezultatima, koje je pred zatvaranje ovog izdanja „Politike” saopštilo grčko Ministarstvo unutrašnjih poslova, najmanje 60 odsto Grka koji su izašli na jučerašnji referendum reklo je „ne” zahtevima međunarodnih kreditora.

„Za” mere štednje i večitu zavisnost ili prkosno „ne” koje vraća osećaj nacionalnog ponosa ali, vodi u – neizvesnost! Mnogo više od istinskog uverenja, ovog puta je rukovodio – strah… Šta će biti danas, hoće li Grčka ostati u EU i evrozoni ili će drahma zameniti evro? Hoće li se otvoriti banke, da li će biti penzija ili će se novac podizati i dalje „na kašičicu”, hoće li li biti kresanja štednih uloga ako poverioci ne podrže banke, hoće li Grčka biti i dalje ponosna, ali gurnuta na evropske margine?

U svakom slučaju, bez obzira na činjenicu da je razlika između da i ne mala, da je ovaj referendum podelio naciju, ostaće u analima zapisano da je svaki korak premijera jedne male balkanske zemlje pratio ceo svet. Da su od ranog jutra stotine stranih TV ekipa i novinara dežurali pred glasačkim mestom na koje je trebalo da stigne. Ukupno 699 medija iz 44 zemlje, 80 TV kanala, 17 radio-stanica iz SAD, 58 novinskih kuća, 21 novinska agencija sa 325 novinara, 99 fotoreportera i 105 kamermana… Umesto redova ispred banaka i bankomata, polupraznih prodavnica, starca koji plače na trotoaru ispred banke, ovog puta su preneli snimak nepregledne mase naroda koji uskim uličicama skromne opštine Kipesli, gde Cipras i danas s porodicom živi, pokušava da se probije do glasačkog mesta na kome će se pojaviti premijer. Ceo svet video je da je Cipras, iako su ga mnogi optuživali da je kriv za današnju grčku dramu, onog momenta kad su ga na glasačkom mestu dočekale ovacije – moralni pobednik! Nije mogao da prođe od novinara i naroda koji je aplaudirao, uzvikivao „ne”, nije dugo dozvoljavao da od okupljenih ode prkosni „premijer bez kravate” na kome se, danas, prvi put video umor. Vaš izveštač prenosi vam reagovanja ovdašnjih medija koji su se složili da je ovakvu medijsku popularnost, bez obzira na greške i neizvesnost daljeg razvoja situacije na pregovorima sa kreditorima, doživeo malo koji svetski lider.

Propaganda i pritisci, pre svega Brisela uz zdušnu podršku opozicije, učinili su svoje! Za običan narod prilično nejasno pitanje, „da li ste za ili protiv sporazuma koji je predstavila Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF na sastanku Evrogrupe 25. juna”, opozicija i evropski krugovi uspeli su da stave u drugačiji kontekst, u navodno opredeljivanje naroda između izolacije i ostanka u Evropi, što je i bez referenduma, za 75 procenata Grka bilo odavno rešeno pitanje, onog momenta kad su ulazili u EU. Međutim, uz dobru propagandu i podršku opozicije, stavljanje Grka pred izbor između „da” ili „ne” dobilo je dimenziju odlučivanja između ostanka u evrozoni ili izlaska iz nje, između evra i drahme, što nije bila suština raspisivanja referenduma.

Naime, ovaj referendum, prvi posle 41 godinu od plebiscita posle pada hunte, kada se biralo između monarhije i republike, raspisan je u roku od nedelju dana. Pod pritiskom političkih okolnosti u zemlji, neslaganja u parlamentu, protivljenja u redovima koalicionog partnera ANEL, ali i Ciprasove Sirize, koji su, za razliku od opozicije, odbijali da se glasa za ultimativne predloge Brisela, Cipras je odluku prepustio volji naroda. Time je, u poslednjem trenutku, izbegao mogući pad vlade, prevremene izbore, ali je veliko breme odluke prebacio na Grke kojima je poručio da treba da odaberu, ne da li će ostati u Evropi, već da li će to biti na dostojanstven način.

Ministar finansija Janis Varufakis smatra da je reč o istorijskoj odluci za grčki narod koji posle pet godina drastičnih mera štednje prvi put može da iskaže svoje konačno mišljenje o politici ultimatuma.

„Ovo je momenat nade za Grke ali i celu Evropu, trenutak odluke koja daje nadu da u Evropi zajednička valuta i demokratija mogu da žive skupa!”, poručio je Varufakis, koji najavljuje da će pregovori početi vrlo brzo, u narednih 48 sati.

Kako će grčko sutra izgledati, sem volje naroda, u mnogome zavisi od istinskih namera međunarodnih poverilaca i njihove spremnosti da Atini ponude poštene uslove kreditiranja, obnove privrede i vraćanja duga… sposobnosti da razumeju i prihvate prkos premijera balkanske zemlje koji je hteo da pokuša da pokaže da sa finansijskim moćnicima može da se razgovara ravnopravno, a ne samo pognute glave, i da su prava rešenja o održivosti grčkog duga i na taj način moguća.

„Konačni rezultati referenduma pokazali su da je Ciprasov kabinet vlada celog naroda na pregovorima sa međunarodnim kreditorima”, izjavio je Nikos Filis, portparol Sirize.

Možda ima nade. Premijer Cipras je spreman da odmah otputuje u Brisel u nadi da će, uz podršku koju je dobio od naroda, moći da sa poveriocima dođe do sporazuma koji će zemlji olakšati finansijsko breme.

Angela Merkel i francuski predsednik Oland zakazali su za danas hitan sastanak u Parizu i najavili da će zahtevati vanredni sastanak EU na nivou lidera evrozone. Britanski premijer Dejvid Kameron zakazao je vanredni sastanak s ministrima i savetnicima. Belgijski ministar finansija Johan van Overtvelt smatra da će grčko „ne” iskomplikovati situaciju, ali da vrata za pregovore moraju da ostanu otvorena. Evropska centralna banka zaseda danas i od njene odluke hoće li podržati likvidnost grčkih banaka zavisi sudbina bankarskog sistema Grčke.

Kasno sinoć, ekonomski tim predvođen ministrom Varufakisom održao je sastanak s grčkim bankama na kome je analizirana dramatična situacija u bankama koje su, praktično, bez sredstava. Zvanično je upućena molba Evropskoj centralnoj banci da podrži likvidnost grčkih banaka. Jedna od najavljenih mera grčke vlade koja je izazvala šok jeste odluka da se sefovi u bankama blokiraju i da do daljeg iz njih ne može da se uzme novac. Ubrzo je demantovana.

Lideri opozicije u svojim izjavama pobedu „ne” smatraju početkom golgote za grčki narod, kako je rekao lider centrističke partije Potamu Stavro Teodorakis.

Adonis Samaras, bivši grčki premijer, večeras je posle objavljivanja rezultata referenduma dao ostavku na mesto lidera Nove demokratije. Njegovu ostavku, između ostalih, zatražila je Dora Bakojani.

Lider PASOK-a Fofi Genimata poručuje da je najvažnije da se u zemlji sačuva jedinstvo.

Na ulicama Atine do kasno u noć trajalo je narodno veselje. U obraćanju naciji kasno sinoć posle pobede, premijer Cipras je naglasio da je referendum pokazao da je demokratiju nemoguće ugušiti ucenama i da je narod Grčke poslao jasnu poruku u kakvoj Evropi želi da živi: u Evropi promena i demokratije. Cipras je obećao da će pregovori početi odmah, da je prioritet ponovno uspostavljanje normalnog bankarskog sistema i naglasio da će se ovog puta za pregovaračkim stolom glavni razgovor voditi o problemu održivosti grčkog duga.

Varufakis – Grci poslali jasnu poruku

Ministar finansija Grčke Janis Varufakis rekao je da je grčki narod na referendumu pokazao da nije za mere štednje već za prave reforme.

„Nećemo pregovore koji se stalno vraćaju na isto stanje. Naša vlada ima dva cilja – nove reforme i restrukturiranje duga“, rekao je Varufakis u obraćanju koje je prenela grčka TV stanica Antena.

Varufakis je rekao da grčki narod želi da ima ulogu u EU.

„Od sutra u Evropi, čije srce večeras kuca u Grčkoj, počinje novi put za našu zemlju“, poručio je Varufakis.

On je rekao da će Grčka pružiti kreditorima ruku saradnje, prenosi Rojters.

„Današnje ‘ne’ je veliko ‘da’ za demokratsku Evropu. Grci su poslali jasnu poruku – ‘ne’ novim merama štednje, ali ‘da’ stvarnim reformama“, rekao je grčki ministar finansija.

Varufakis: Ne želimo ni nove pozajmice, ni nove mere štednje

Grčki ministar finansija Janis Varufakis rekao je da grčki narod ne želi nove pozajmice niti nove mere štednje.

U obraćanju naciji nakon referenduma na kome je, prema prvim rezultatima, pobedila opcija „ne“, Varufakis je rekao da su Grci poslednjih pet godina stalno imali nove dugove i sve teži položaj i da je tome došao kraj.

„Ne želimo nove pregovore koji nas stalno vraćaju na staro stanje, naša Vlada ima dva glavna cilja – nove reforme i restrukuriranje duga“, rekao je on.

Ministar finansija je rekao da je Grčki narod danas pokazao demokratiju i da je rekao „ne ulimatumu i zatvaranju banaka“ i dodao da su se prvi put dešava da se neko suprotstavi EU i njenim zahtevima.

„Prvo su nam zatvorili banke da bi nas zaplašili….“Ne“ je pokazalo da želimo da se odupremo merama štednje i svemu što traže od nas“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, sada je potrebno utvrditi kojim pravcem će iči dalji pregovori.

„Naš dug mora da se restruktuira, grčka vlada i grčki narod ćeli da ima ulogu u Evropi“, rekao je on.

Varufakis sa grčkim bankarima razmatra šta zatražiti od ECB

Ministar finansija Grčke Janis Varufakis sastao se večeras sa grčkim bankarima kako bi razmotrili kakav zahtev Atina da uputi Evropskoj centralnoj banci, izjavio je jedan portparol Varufakisovog ministarstva.

Portparol je najavio zvanično saopštenje. On nije rekao ni gde se sastanak održava. Predsednik grčkog udruženja banaka rekao je da će u zemlji biti gotovine samo do sutra.

Iako se očekuje da grčke banke ponovo budu otvorene u utorak, to je gotovo nemoguće bez velike injekcije gotovine. Grčki mediji izvestili su da će grčka centralna banka od Evropske centralne banke zatražiti vanrednu pomoć od 6 milijardi evra.

Jedan bliski saradnik premijera Aleksisa Ciprasa izjavio je ranije da pobedu onih koji su na referendumu glasali za „Ne“ ponudi kreditora, ne treba shvatiti kao nameru vlade da napusti evro.

Pogrešno je povezati „Ne“ kreditorima sa izlaskom i evrozone. Ako prevlada „Ne“, to će nam pomoći da postignemo bolji dogovor, rekao je državni ministar Nikos Papas televiziji Alfa. Prema preliminarnim rezulatima anketa, na današnjem referendumu u Grčkoj pobedio je odgovor „Ne“ ponudi grčkih kreditora.

Panos Kamenos: Pregovori se obnavljaju od sutra, mandat Grka je da ne prihvatamo ucene i teror

Ministar odbrane Grčke i lider stranke „Nezavisni Grci“ Panos Kamenos izrazio je uverenje da će pregovori sa međunarodnim poveriocima biti obnovljeni već sutra.

„Pregovori ponovo počinju od sutra i nadam se da ćemo uskoro postići rešenje. Znajte da je mandat Grka da ne prihvatamo ucene i teror“, poručio je Kamenos na konferenciji za štampu povodom današnjeg referenduma o predlogu EU i MMF, na kojem se većina građana izjasnila jasno protiv novih mera štednje.

Kamenos je istakao da je ovo važan dan za Grčku i Evropu, za Grčku jer se usprotivila onome što je iskusila u prošlosti tokom postdiktatorskog perioda.

Prema njegovim rečima, Grci su prošli kroz nedelju terora uoči referenduma, suočeni sa pritiscima preko medija koji su, kako je rekao, bili jednostrani i pokušali da šire strah.

Uslovi u kojima je održan referendum, smatra on, bili su kao nikada do sada teški, ali da su Grci i pored toga pokazali da ne dozvoljavaju da ih neko ucenjuje i teroriše.

Kamenos je ukazao da je ova kriza prerasla iz ekonomske u humanitarnu, jer 70 odsto mladih nema posao, za šta je kriva ranija vlast.

„Ono što mi tražimo nije ništa drugo nego pravedan sporazum“, podvukao je Kamenos.

On je rekao da je prećeno „Grexitom“ za koji ne postoiji mogućnost.

„Ishodom referenduma počeo je novi dan, a želimo da Grci budu jedinstveni, kada vlada počne pregovore. Želimo sve političke snage i pre svega građane uz nas. Grčka vlada će govoriti u ime građana“, podvukao je Kamenos, dodajući da Grčka nije protiv Evrope, već veruje u demokratsku Evropu.

„Tražićemo rešenje koje neće doneti propast, već dozvoliti Grcima da se vrate putu rasta, radnih mesta i njihovih prava“, poručio je on stranim novinarima, ukazavši da je ono što je tražen od Atine bilo suprotno praksi u ostalim državama EU, kao što je visoko oporezivanje kompanija, dok su manji porezi u drugim zemljama članicama.

Euklid Cakalotos: Grčka vlada ne razmatra štampanje nove valute

Grčka vlada ne razmatra štampanje nove valute, rekao je koordiantor pregovora Atine sa kreditorima Euklid Cakalotos po zatvaranju birališta u Grčkoj, nakon što su prvi rezultati pokazali da su Grci na referendumu, većinom glasova, odbacili predlog međunarodnih kreditora.

„Ne pregovaramo o paralelnoj valuti. Ne mislim da će nas oni (evrozona) izbaciti. Mi smo spremni da se sastanemo s njima još večeras“, rekao je Cakalotos za grčku televiziju Star, a preneo Rojters.

Zvaničnici evrozone su poručili da bi „NE“ na referendumu otežalo Evropskoj centralnoj banci (ECB) da grčkim bankama pruži finansijsku podršku od koje one zavise.

Frans pres je večeras javio da će se ministri finansija evrozone sutra sastati kako bi razmotrili situaciju nakon referenduma.

Portparol zvanične Atine Gabrijel Sakelaridis je za grčku televiziju ANT1 rekao da će centralna banka Grčke već danas uputiti zahtev ECB za povećanje obima sredstava koja su na raspolaganju grčkim bankama kroz program ELA koji obezbeđuje hitnu likvidnost za banke.

Grčke banke imaju rezerve likvidnosti od milijardu evra, ali će od ponedeljka u pogledu likvidnih sredstava zavisiti od ECB, izjavio je pre dva dana predsednik grčke bankarske asocijacije Luka Kaceli.

Banke u Grčkoj su zatvorene od ponedeljka, 29. juna, uz dnevni limit podizanja novca sa bankomata od 60 evra.

Ministar državne uprave Grčke i blizak saradnik premijera Aleksisa Ciprasa, Nikos Papas, izjavio je u petak da će grčke banke biti otvorene čim zvanična Atina postigne sporazum sa međunarodnim kreditorima, što će se, kako se nada, desiti ubrzo posle referenduma, podseća Rojters.

ECB je ranije danas saopštila da je spremna da preduzme dodatne mere kako bi pružila podsticaj evrozoni u uslovima neizvesnosti. Član izvršnog odbora ECB, Benoa Ker je, na ekonomskoj konferenciji na jugu Francuske, rekao da će ECB pronaći neophodne instrumente i da će ih primeniti kako bi pružila dodatni podsticaj evrozoni, ako bude bilo potrebe, javlja grčka agencija ANA.

Sakelaridis je naveo da grčka vlada želi da nastavi pregovore sa međunarodnim kreditorima kako bi se što pre postigao dogovor. „Pregovori koji će početi moraju da se okončaju veoma brzo, za 48 sati“, rekao je Sakelaridis nakon okončanja referenduma.

Protivnici predloga međunarodnih poverilaca su na referendumu pobedili sa 52 odsto glasova, ukazuju ankete koje su večeras objavili grčki mediji.

Samaras podneo ostavku kao lider Nove demokratije

Bivši grčki premijer i lider opozicione Nove demokratije Antonis Samaras podneo je večeras ostavku na mesto šefa partije, posle objave preliminarnih rezultata referenduma prema kojima je njegova strana za „DA“ izgubila na danas održanom referendumu.

Samaras, koji je bio premijer do januara ove godine, predvodio je kampanju za glasanje „DA“ na referendumu i odmah su počeli da stižu pozivi za njegovu ostavku čim su objavljene prve ankete o rezultatima.

Odgovor „NE“ ubedljivo je prevagnuo na referendumu o sporazumu koji su Grčkoj ponudili njeni međunarodni poverioci, prema preliminarnim zvaničnim podacima.

Tusk sazvao samit EU o Grčkoj na poziv Olanda i Merkelove

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk sazvao je večeras za utorak samit zemalja evrozone na kojem će biti razmotreno pitanje Grčke.

Francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel složili su se večeras da se rezultati grčkog referenduma moraju prihvatiti i pozvali na održavanje vanrednog samita evrozone u utorak, 7. jula.

„Oni su se oboje složili oko činjenice da glas grčkih građana treba poštovati“, navodi se u kratkom saopštenju iz kabineta nemačke kancelarke.

Pored toga kancelarka i francuski predsednik su se izjasnili za sazivanje samita šefova država i vlada evrozone u utorak, i uputili su taj zahtev Donaldu Tusku, predsedniku Evropskog saveta, navodi se u odvojenom saopštenju iz francuskog predsedništva.

Oland je večeras telefonom razgovarao jedan za drugim sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom, sa Angelom Merkel, i sa vođama evropskih institucija, predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom, predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom kao i sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom, dodaje se u saopštenju iz Jelisejske palate.

Poslednji vanredni evropski samit održan je prošlog meseca u Briselu, isto o Grčkoj.

Fransoa Oland smatra da Grčka mora ostati deo zone evra.

Oland je najavio da će u ponedeljak saopštiti kako vidi rešenje odnosa evrozone s Atinom.

Francuski predsednik je hteo da se pregovori poverilaca grčkog duga i vlade u Atini dovedu do kraja i zato je odluka grčkog premijera Aleksisa Ciprasa da napusti pregovore i sazove referendum „srušila poverenje Olanda i Angele Merkel u Ciprasa“.

Oland smatra da će se pregovori Grčke i kreditora nastaviti i ako na referendumu pobedi „ne“, ali uz manje izglede na uspeh.

Gabrijel – Cipras srušio poslednji most

Nemački vicekancelar i šef vladajućih socijaldemokrata Zigmar Gabrijel izjavio je da se pregovori o novom programu finansijske pomoći Grčkoj teško mogu zamisliti pošto je danas većina građana na referendum odbila uslove međunarodnih poverilaca.

„Odbijanjem pravila evrozone pregovori o programu vrednom više milijardi teško da se mogu zamisliti. Lopta je sada u dvorištu Atine“, poručio je Gabrijel u izjavi za sutrašnje izdanje lista „Tagešpigel“.

On je ocenio da Cipras i njegova vlada vode grčki narod putem gorkog odricanja i beznađa.

Grčki premijer je, kako je istakao, srušio „poslednji most preko kojeg su Evropa i Grčka su mogle da naprave kompromis“.

Oglasio se i šef nemačke diplomatije, rekavši da se rezultati grčkog referenduma moraju prihvatiti.

On je, međutim, dodao da je sledeći korak na Atini.

Evropski političari o grčkom „NE“

Nakon objavljenih preliminarnih rezultata koji pokazuju ubedljivu pobedu protivnika sporazuma Grčke i kreditora, oglasili su se ministri i poslanici evropskih država.

Nemački političari: Težak rezultat referenduma

Nemački političari u prvim reagovanjima na ishod referenduma u Grčkoj ocenili su da je to „težak rezultat“ i da su sada loše šanse za dalji paket pomoć Grčkoj.

Zamenik šefa poslaničkog kluba vladajuće Socijaldemokratske partije u Bundestagu Karsten Šnajder ocenio je da će grčko „ne“, koje se nazire na referendumu, biti „veoma, veoma težak rezultat“ i da to dovodi u pitanje da li se sa grčkom vladom uopšte dalje može pregovarati.

„Ne znam kako se uopšte još može naći ‘najmanji zajednički imenilac'“, rekao je Šnajder, koji je među prvim nemačkim političarima komentarisao preliminarne zvanicne rezultate, na osnovu 30 odsto izbrojanih glasova, prema kojima vodi opcija protiv predloga EU i MMF.

Zamenik šefa poslaničkog kluba demohrišćana u Bundestagu Ralf Brinkhause ocenio je da sada postoje loše šanse za dalji paket pomoć Grčkoj.

„Kod nas je uvek važila i važi deviza: Pomoć u zamenu za reforme. Ako grčka vlada ne izvodi reforme i ako sada ima pokriće naroda za to, onda će zaista biti teško da se dalji paketi pomoći pokrenu“, rekao je Brinkhaus.

Šef opozicione nemačke partije Zeleni Džem Ezdemir naglasio je zabrinutost zbog grčkog „ne“ koje se nazire.

On je rekao da će problemi visoko zadužene Grčke i onako i dalje ostati problemi Evrope.

Fajman: Potrebni novi predlozi grčke vlade

Zbog većinske odluke Grka protiv predloga EU i MMF, potrebno je da grčka vlada premijera Aleksisa Ciprasa preda nove predloge, istakao je večeras austrijski kancelar Verner Fajman.

„Sada je na grčkoj vladi da da predloge kako treba nastaviti“, naglasio je Fajman u saopštenju.

Austrijski kancelar je naveo da se mora poštovati odluka Grka na referendumu, napominjući da može vladati podeljeno mišljenje o grčkom referendumu, ali ne sme biti biti svejedno zbog teškog stanja u kome se nalazi većina grčkog stanovništva.

„Rastuće siromaštvo u Grčkoj zahteva konkretne humanitarne mere“, poručio je Fajman.

Lider najuticajnije opozicione stranke u Austriji, Slobodarske partije (FPO) Hajnc-Kristijan Štrahe, smatra, međutim, da je jedina logična posledica odluke na referendumu istupanje Grčke iz evrozone.

Prema njegovim rečima, to bi bilo najbolje rešenje kako za Grčku, tako i evrozonu.

Grčka bi, kako smatra, mogla da se stabilizuje ponovnim uvođenjem drahme.

Razvoj situacije u Grčkoj, ističe Štrahe, pokazuje da je evro, u sadašnjem obliku, pogrešna konstrukcija.

„Dugoročno nema puta koji bi zaobišao podelu evrozone u čvrst severni-evri i meki južni evro“, naveo je Štrahe u saopštenju.

Ruski zvaničnik: Korak ka izlasku Grčke iz evrozone

Grčka je danas na referendumu napravila korak ka izlasku iz evrozone, izjavio je zamenik ruskog ministra ekonomije Aleksej Lihačev.

„Ne možemo da ne razumemo ovo kao korak ka izlasku iz evrozone“, rekao je Lihačev, ali je i dodao da je preurenjeno tvrditi da će Grčka odabrati taj put.

Lihačev je ocenio da bi mogući izlazak Grčke iz evrozone bio neka vrsta šok terapije za Evropsku uniju i dodao da očekuje pad evra u odnosu na dolar, ali ne katastrofalan, prenela je agencija TASS.

Ako EU izvuče dobre zaključke, to bi moglo doneti budžetsko ozdravljenje u evrozoni, što će uticati i na rast evropske valute, rekao je Lihačev.

On je rekao i da je moguće, mada ne i verovatno, da druge zemlje krenu za primerom Grčke što bi nanelo „nepopravljive posledice po EU i evro“.

Belgijski ministar: Ne će zakomplikovati situaciju

Belgijski ministar finansija Johan Van Overtvelt izjavio je večeras da će grčko odbijanje na referendumu ponude poverilaca zakomplikovati situaciju.

Van Overtvelt, u jednoj od prvih rekacija iz EU na rezultate referenduma, rekao je da vrata ostaju otvorena za pregovore s grčkom vladom „bukvalno, za nekoliko sati“.

On je rekao da ministri finansija Evrogrupe mogu opet početi da razmatraju mere za oporavak grčke privrede i omogućavanje „perespektive“ za Grčku.

Marin Le Pen pozdravlja rezultate grčkog referenduma

Liderka desničarskog Nacinalnog fronta Marin Le Pen pozdravila je večeras rezultate grčkog referenduma.

„Ovo ‘ne’ grčkog naroda mora da otvori put za novi zdravi pristup“, rekla je Le Pen, prenosi Rojters.

Evropske zemlje treba ovo da iskoriste da se okupe oko pregovaračkog stola, da se organizuju kako bi se sprečio raspad sistema jedinstvene valute, što je potrebno da bismo se vratili stvarnom rastu, zaposlenosti i smanjenju duga, dodala je ona.

Španski Podemos: Pobeda demokratije u Grčkoj

Lider radikalne levice u Španiji Podemos Pablo Iglesijas pozdravio je večeras rezultate referenduma koji ukazuju da je većina Grka odbila predlog međunarodnih kreditora, poručivši da je „demokratija pobedila“.

„Danas je u Grčkoj pobedila demokratija“, napisao je na svom Tviter nalogu Iglesijas, koji važi za bliskog saveznika grčkog premijera Aleksisa Ciprasa.

Nekoliko meseci pred parlamentarne izbore u Španiji, Podemos, koji se poput grčke Sirize protivi restriktivnim merama štednje, ima sve veću podršku birača, sudeći po najnovijim anketama.

Prema najnovijim anketama lista „Pais“, konzervativci premijera Marijana Rahoja vode sa 23 odsto podrške birača, slede socijalisti sa 22,5 odsto, dok je Podemos na trećem mestu sa 21,5 odsto podrške.

Eva Kopač: Za Grčku nema drugog puta do napuštanje evrozone

Ako se kao krajnji rezultat grčkog referenduma ispostavi odgovor „ne“, onda za tu zemlju nema drugog izbora nego da napusti evrozonu, izjavila je večeras poljska premijerka Eva Kopač.

Kopač je rekla da ako se „ne“ potvrdi kao pobedonosni odgovor, „put Grčke može biti samo jedan: napuštanje evrozone“.

Poljska do sada nije prihvatila zajedničku evropsku valutu. Iako je ta zemlja obećala da će uvesti evro, ta stvar je vrlo nepopularna među Poljacima pa političari stalno odlažu bilo kakvu odluku po tom pitanju.

Progresivna alijansa, francuski socijalisti za nove pregovore sa Grčkom

Poslanička grupa socijaldemokrata u Evropskom parlamentu pozvala je večeras na hitno ponovno otpočinjanje pregovora kreditora sa Grčkom.“Od sutra bi trebalo ponovo da otvorimo pregovore. I to u novoj atmosferi solidarnosti i kooperacije“, izjavio je šef Progresivne alijanse socijalista i demokrata Đani Pitela večeras u Briselu, preneli su svetski mediji.

On je izrazio očekivanje da će se grčka vlada vratiti za pregovarački sto sa „novim, odgovornim stavom“.

Prema njegovim rečima, vreme je i da pojedine zemlje članice EU i ministri prestanu da dopuštaju „da ih vode neprihvatljiva tvrdoglavost, samoživost i unutrašnjepoliticki motivi“.

Socijalistička partija Francuske zvanično je saopštila da je ishod grčkog referenduma „glas protiv stroge štednje, koja je uništila rast i mnoge Grke gurnula u bedu“, a ne glas protiv EU.

Prema oceni te partije, sada je potrebno odmah započeti pregovore o „sveobuhvatnom sporazumu koji će Grčku ponovo uvesti u rast i zemlji omogućiti da ispuni svoje obaveze“.

U tom kontekstu potrebno je, prema oceni francuskih socijalista, tretirati i pitanje grčkih dugova.

Izvor: Agencije