Papino saginjanje Vartolomeju – pokajanje ili politika?

ISTANBUL – Poglavar Rimokatoličke crkve Franja danas je u Istanbulu apelovao na jedinstvo katoličke i pravoslavne crkve i dodao da taj istorijski korak traže žrtve ratova i mladi. On je takođe, prilikom ekumenske liturgije u Crkvi svetog Đorđa na Fanaru, od vaseljenskog patrijarha Vartolomeja zatražio blagoslov za sebe i rimokatoličku crkvu.

„Jedino što tražimo katolička crkva i ja, to je zajednica s pravoslavnim crkvama”, rekao je papa u prisustvu patrijarha Vartolomeja, s kojim je prethodno održao zajedničku liturgiju.

Franja je posle toga od Vartolomeja zatražio blagoslov za sebe i katoličku crkvu.

To je, kako navodi agencija Asošiejted pres, izraz popuštanja i izražavanja poštovanja prema pravoslavnoj crkvi, što je deo papinih nastojanja da okonča raskol dve crkve, koji traje od 1054. godine.

Papa Franja i Vartolomej su takođe pozvali na okončanje progona hrišćana u Siriji i Iraku i pozvali na dijalog s muslimanima, čime je, kako ocenjuje AP, trodnevna poseta pape Turskoj zaokružena izrazom jedinstva.

Franja i Vartolomej su u zajedničkom saopštenju pozvali lidere regiona da povečaju pomoć žrtvama ekstremističke grupe Islamska država, a posebno da dozvole hrišćanima, koji su u toj oblasti prisutni 2.000 godina, da ostanu na svojoj rodnoj zemlji.

„Užasna situacija hrišćana i svih koji pate na Bliskom istoku traži od nas ne samo da se stalno molimo već i da odgovorimo na pravi način u ime međunarodne zajednice”, naveli su u saopštenju Franja i Vartolomej.

U svom pozdravnom govoru, Vartolomej je rekao da je Frančesko ,,preneo ljubav jednog od najznačajnijih apostola (apostola Petra) na svog brata, prvoizabranog apostola Andreja.“ Patrijarh se podsetio ,,sličnih poseta njegovih uglednih prethodnika“, citirajući tom prilikom reči Pavla VI, Jovana Pavla II i Benedikta XVI. Govorio je o Frančeskovoj volji, ali i volji ,,najsvetije rimske Crkve da se nastavi sestrinski odnos i utvrdi jedna stabilna veza u obnavljanju zajedništva ovih dvaju Crkava.“ Vartolomej je takođe rekao da vidi ovu posetu Frančeska, kao jedan ,,istorijski događaj ispunjen povoljnim znacima za zajedničku budućnost“.

Patrijarh je zahvalio RKC na vraćanju svetih moštiju Svete Eufemije i takođe se pozvao na reči Svetog Vasilija Velikog i Svetog Jovana Zlatoustog. ,,Neka bi se ovi Sveti Oci po čijim predanjima naša zajednička vera je bila zasnovana u prvom veku, pomolili za nas Gospodu da bismo mogli ponovo da osetimo potpuno ujedinjenje naših Crkava, i tako ispunili Njegovu Božansku volju.“

,,Dok izražavam srdačnu zahvalnicu za vaš bratski doček, osećam da je naša radost veća zato što nije deo ovog sveta; ona nije od nas, ni u našim posvećenostima, ni u našem trudu – što je svakako neophodno – već je ta radost naše vere u ispunjenje božijih reči.“ Odgovorio je tom prilikom papa Frančesko.

Islamiski ekstremisti u Siriji i Iraku čine ozbiljan greh protiv Boga

Papa Franja je prilikom posete Istanbulu izjavio da islamski ekstremisti čine „ozbiljan greh protiv Boga“ u Siriji i Iraku. Papa je pozvao na međuverski dijalog i borbu protiv siromaštva kako bi se okončali sukobi u tim državama.

Papa je govorio poslednjeg dana svoje trodnevne posete Turskoj, u kojoj se nalazi gotovo dva miliona izbeglica iz Sirije, među kojima na hiljade hrišćana, preneo je Rojters.

Na zajedničkoj liturgiji sa patrijarhom Vartolomejem prvim, duhovnim vođom 300 miliona pravoslavnih hrišćana u svetu, papa je rekao da ljudi svih vera ne mogu da ostanu ravnodušni na vapaje žrtava „nehumanog i brutalnog rata“ koji se odvija u susedstvu.

„Otimanje mira narodu, činjenje svih nasilnih dela, ili pristajanje na takva dela, posebno kada su usmerena na najslabije i one koji ne mogu da se brane, predstavlja duboko ozbiljan greh protiv Boga“, rekao je papa tokom liturgije.

Papa je, takođe, osudio napad na muslimanske vernike, u petak, u Velikoj džamiji u nigerijskom gradu Kano, u kome je najmanje 81 osoba izgubila život.

Ovo je treći put u nekoliko dana da se papa u svojim govorima osvrnuo na ekstremiste Islamske države koji su ubili ili proterali šiitske muslimane, hrišćane i druge koji ne dele njihova uverenja ultraradikalnog sunitskog islama, iz delova Sirije i Iraka.

On je dodao da, iako zakon dozvoljava međunarodnoj zajednici da upotrebi silu na zaustavljanju „nepravednog agresora“, trajnije rešenje mora da bude pronađeno.

U toku popodneva planirano je da papa i patrijarh, razgovaraju i potpišu zajedničku deklaraciju, pre njegovog povratka u Rim u popodnevnim časovima.

Planiran je i susret pape sa sa nekoliko desetina mladih izbeglica iz Sirije, Iraka i drugih zona konflikta, koji Vatikan nije istakao u prvi plan, možda zbog organizacionih problema ili kako ne bi skrenuo pažnju sa ekumenskih aktivnosti koje su glavni razlog njegove prve posete Turskoj, naveo je AP.

U subotu, papa se pomolio u jednoj od najznačajnijih džamija u Istabulu, džamiji sultan Ahmet, izgrađenoj u 17. veku, poznatoj kao Plava džamija, zajedno sa velikim istanbulskim muftijom Ramijem Jaramom.

Papa, koji je u petak imao susrete sa turskim liderima u Ankari, apelovao je na muslimanske poglavare da osude „varvarsko nasilje“ koje se u ime islama sprovodi nad verskim manjinama u Iraku i Siriji.

On je četvrti papa koji je posetio Tursku, nakon Benedikta 2006, Jovana Pavla 1979 i Pavla šestog 1967.

Izvor: Tanjug