„Pesma Evrovizije“ maršira na Rusiju

Ovog puta je odlučilo dvanaest poena pristiglih direktno iz Beograda od zvaničnog žirija kome se neobično dopao jermenski instrument – duduk, vešto upotrebljen u ukrajinskoj pesmi. To je, kažu, bilo toliko upečatljivo i toliko potresno da se celokupan žiri, izuzimajući jedan glas, pretvorio u duduk. Tako je i glasao. Kao duduk.

Na takvo objašnjenje glasanja u Beogradu, burno su reagovali svi čobani sela Mlačište, opština Crna Trava, iznoseći da oni, čobani od zanata, od kako pamte za sebe, sviraju u duduče kada god ovce i druga goveda izvedu na pašu po livadama i utrinama Čemernika. A do sada niko nije ni pomislio da i njima dodeli neki poen.

Mlada i lepa Ukrajinka, inače Tatarka, pevala je o proterivanju Tatara sa Krima od strane najgoreg Rusa, inače Gruzijca, Staljina. Tatari su sa Krima proterani u Sibir samo zbog toga što su za sve vreme Otadžbinskog rata bili na Hitlerovoj strani. Posle su se žalili tvrdeći da bi pravda mogla biti zadovoljena jedino da ih je Staljin, umesto u Sibir, proterao u Nemačku gde bi bili „svoj na svome“. Kao u „Pesmi Evrovizije“.

Pobedu Ukrajine je zabeležio i pariski „Šarli ebdo“ prikazujući duel Ukrajinke Džamale i Rusa Lazarova karikaturom u kojoj se groktanjem nameću dve pevačke svinje. Pobedila je, kao što je poznato, Džamala.

Na karikaturu su, što je i normalno, reagovali ukrajinski zvaničnici tvrdeći da se ova karikatura sa svinjama nikako ne bi mogla odnositi na Džamalu koja je muslimanka. Iz redakcije poznatog lista su odgovorili da tome ne bi trebalo pridavati posebnu pažnju budući da je i ova karikatura, kao i mnoge pre nje, obična svinjarija. Važan je, kažu, tekst u kome se kaže da je umetnost još jednom poražena od politike što i jeste prava svinjarija. Kao i „Pesma Evrovizije“.

Hrvati su iz svega izvukli praktično naravoučenije. Na sledećem takmičenju za pesmu Evrope nastupiće sa pesmom čijim će tekstom i melodijom oplakati gorku sudbinu postradalih ustaša koje je najgori Srbin, drug Tito ljubičica bela, u Blajburgu potamanio samo zato što su bili na Hitlerovoj strani. Ako bi u pesmu nekako ukomponovali i duduk, iz Beograda im obećavaju sigurnih dvanaest poena.

Majke Srebrenice, uz nesebičnu pomoć i strateško partnerstvo beogradskih Žena u crnom, razrađuju strategiju po kojoj bi se sva buduća takmičenja za najbolju pesmu Evrope, Australije i šire održavala u sudnicama Haškog tribunala čim se tamo okonča poslednja presuda Srbima i ovi proteraju na izdržavanje zaslužene kazne u kazamate slobodne i demokratske Evrope.

Pri tome se računa da se Srbi, nevešti kakvi su, neće setiti da i oni, bez obzira što sviraju u duduče, počnu da pevaju o proterivanju. Za sada o tome oni samo zapevaju. Poznato je, međutim, da na nivou Evrope, još uvek ne postoji takmičenje za izbor najboljeg zapevanja Evrope. Da ga ima u tome bi Srbi bili neprikosnoveni pa bi takmičenje izgubilo svaki smisao.

Važno je obratiti posebnu pažnju na propozicije izbora srpskog kandidata za učešće na „Pesmi Evrope“. Neophodno je preduzeti sve mere predostrožnosti da se za takmičenje slučajno ne kvalifikuju Sonja Biserko, ili, ne daj Bože, Nataša Kandić.

Eventualni nastup dueta Sonja-Nataša uz prateći vokal Borke Pavićević sa Mirićevom pesmom „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“ uneo bi toliku pometnju u rad mnogih žirija da red ne bi uspeli da zavedu ni Tužilaštvo, ni sva Sudska veća Haškog tribunala. Jedina nada koja ostaje jesu UN ukoliko Vuk Jeremić bude izabran za genseka. Samo da se ne peva „Marš na Drinu“.

Izvor: Stanje stvari