Pojačava se kampanja za GMO

BEOGRAD – Strah od genetski modifikovane hrane nije opravdan, jer ne postoje naučni dokazi o njenoj štetnosti, ocenjuje ministar poljoprivrede Dragan Glamočić i poručuje da je liberalizacija u vezi sa GM hranom od nacionalnog interesa za Srbiju.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić tvrdi da strah od genetski modifikovane hrane nije opravdan, jer, prema njegovim rečima, za sada ne postoji nijedan validan naučni dokaz o njenoj štetnosti.

„Ja to tvrdim kao odgovoran čovek i kao neko ko je naučnik“, rekao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić gostujući na RTS-u.

Što se tiče izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO), Glamočić ocenjuje da je liberalizacija u vezi sa GMO od nacionalnog interesa za Srbiju i napominje da će o tome Vlada zauzeti stav.

Glamočić kaže da sadašnji srpski propisi, koji zabranjuju uzgajanje i promet GMO, nisu u skladu sa propisima EU, Svetske trgovinske organizacije i Kartagena sporazumom o biološkoj sigurnosti, i da je u interesu potrošača da se promet te hrane i zakonodavstvo u Srbiji uredi.

Ministar poljoprivrede poručuje da potrošači ne treba da brinu ukoliko dođe do liberalizacije GMO, jer će ti proizvodi biti vidno deklarisani, a proći će i rigorozne mere kontrole biološke sigurnosti.

Objašnjava da propisi treba da omoguće da potrošači sami odluče da li će kupiti GMO i ističe da u sadašnjim propisima ima propusta koji dovode do zloupotrebe.

„Ovoga trenutka može da se desi da (potrošači) konzumiraju GMO, a da toga nisu ni svesni“, upozorava ministar poljoprivrede.

Ministar je potvrdio i da su izmene propisa potrebne zbog članstva Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Jasna razlika između organske i GM hrane

Upitan kako će promet GMO uticati na proizvodnju organske hrane, koja je potencijal srpske poljoprivrede, ministar Glamočić podseća da je Srbija odučila da ide u pravcu EU, i da mora da poštuje njeno zakonodavstvo, koje je, kaže, veoma uređeno.

„Ako je Evropska unija procenila da je tako nešto dobro za njihove građane, ja sam uveren da je to dobro i za građane Srbije“, kaže Glamočić.
Ministar potvrđuje da je proizvodnja organske hrane potencijal Srbije, da će Ministarstvo „baciti akcenat“ na proizvodnju organske hrane, da bi se ona razvila, a proizvodi plasirali na tržište EU.

Smatra i da treba napraviti jasnu razliku u ceni između organske hrane i GMO.

Inače, ministar Glamočić učestvuje na forumu „Hrana za Evropu“ u Subotici, na kojem će za dva dana biti održano nekoliko panela koji treba da ukažu na to da su potencijali srpske privrede u agraru veliki i da bi investicije u ovaj sektor mogle biti višestruko vraćene.

Bruto vrednost ove industrije u Srbiji iznosi oko 4,5 milijardi evra, a njen potencijal je 12 milijardi evra, što pokazuje da se ulaganje u agrar isplati.

Forum organizuju Ekonomski institut i društva agrarnih ekonomista Srbije, a posle izveštaja Evropske unije neki od učesnika već su se izjasnili i upozorili da zakon ne treba menjati i da bi proizvodnja i promet GM hrane uništili srpsku poljoprivredu. Tako da se polemika o GMO svakako nametnula kao tema skupa.

Postojeći zakon o GMO treba promeniti, bez obzira na EU i STO

SUBOTICA – Postojeći zakon o Genetski modifikovanim organizmima (GMO) nije dobar i treba da bude izmenjen bez obzira da li će Srbija aplicirati za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji ili ne, izjavio je danas u Subotici ministar poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić.

On je u izjavi novinarima pred početak današnjeg foruma „Hrana za Evropu” u Subotici izjavio kako smatra da je „pitanje GMO od strateškog nacionalnog značaja“, i da će o zahtevu Evropske komisije vezano za to pitanje odluku doneti Vlada Srbije. On je dodao da naše zakonodavstvo nije u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije, protokolima Svetske trgovinske organizacije i Kartagena protokolom o biološkoj sigurnosti, čiji je Srbija potpisinik.

Upitan da li to znači da treba menjati propise, ministar poljoprivrede je rekao da će, u slučaju da Vlada donese takvu odluku, propisi biti promenjeni na način koji će omogućiti sigurnost građana.

„Proći će sve procene rizika sigurnosti po zdravlje ljudi, po zdravlje životinja, po životnu sredinu. Ti proizvodi će biti deklarisani i neće dovoditi narod u zabludu”, rekao je Glamočić.

On je dodao da je resurs koji Srbija ima proizvodnja organske hrane, koja na tržištu mora biti razdvojena od hrane druge vrste.

„Organska hrana mora da ima veću cenu, bolji status na tržištu i sa tim treba da idemo u Evropu. Mi ćemo Srbiju u tom delu sačuvati, a ne da imamo nedefinisanu situaciju”, rekao je Glamočić.

On je dodao da treba „omogućiti ljudima koji proizvode proizvode gde se, na primer, ne koristi genetski modifikovana sojina sačma, da mogu da označe da je to hrana proizvedena bez hraniva koje u sebi sadrži GMO. Trenutno nije situacija takva”, rekao je Glamočić, ističući da treba menjati regulativu.

Ko se ne prilagodi EU – propašće

Domaći poljoprivrednici se moraju spremiti za mnogo veću konkurenciju u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a ako nastave da rade kao do sada – propašće, izjavio je Glamočić.

On je rekao da će sve oblasti poljoprivrede prilikom pristupnih pregovora biti „delikatne”, da će Srbija pokušati da zaštiti sve „naše proizvode”, ali da će svaka od članica EU takođe pokušati da zaštiti svoj interes. On smatra da pregovori neće biti ni malo laki, te da će biti „puno teških odluka”, ali da će Srbija imati mnogo više prednosti od EU, nego štete koju će pretrpeti.

Glamočić je poručio poljoprivrednicima da moraju biti spremni na mnogo jaču konkurenciju, za koju se moraju na vreme pripremiti.

„Ko misli ozbiljno da se bavi poljoprivredom, treba da angažuje sve svoje resurse i umne i finansijske. Ko ne misli ozbiljno da se bavi, bolje na vreme da se preseli u neku drugu delatnost” – poručio je Glamočić.

On smatra da će najveći deo poljoprivrednika, ako nastave da rade kao do sada – propasti.

„Verujte mi, ako nastavimo ovako da radimo najveći deo poljoprivrednika će da propadne kada se otvore granice. Videli ste i sami, svake godine će carinske stope padati sve niže i niže, a konkurencija će biti sve jača i jača” – smatra Glamočić.

U vezi sa zahtevima EU vezanim za duvanske proizvode, Glamočić je rekao da „Srbija nije imala puno prostora”, ali da poseduje mehanizme kojima će zaštititi domaću duvansku industriju, čiji predstavnici su, po njegovim rečima, najavili da se „neće povlačiti sa našeg tržišta”.

O agrarnom budžetu za 2014. godinu, ministar je rekao da su „ambicije velike, ali je država u velikoj krizi i u budžetu nema dovoljno para”. Glamočić kaže da će nadležni biti „prezadovoljni” ako uspeju da održe budžet koji je bio prošle godine, ali da je „realno je očekivati da će on biti za nijansu manji”, što po njemu ne znači „da će poljoprivrednici biti oštećeni”.

„Mi ćemo napraviti određene uštede u našem ministarstvu, već smo počeli da režemo sve moguće troškove, tako da ćemo nivo sredstava koji usmeren ka poljoprivredi ostaviti, ali će doći do promena u načinu subvencionisanja, gde ćemo podržati nove tehnologije, unaprediti proizvodnju, a nećemo ići na uranilovku kao što je bila situacija ranije” – rekao je Glamočić.

On je dodao da je gotovo 100 odsto subvencija za ratarstvo isplaćeno, a da je u momentu njegovog preuzimanja ministarstva situacija po pitanju subvencija stočarstvu bila „katastrofalna”, jer „ništa od subvencija nije bilo isplaćeno”, a da je pre nekoliko dana isplaćeno preko milijardu dinara stočarima.

„Mi ćemo do kraja godine obraditi sve zahteve, a jedino ostaje na ministarstvu finansija da li će moći to da isprati novčano i da našim poljoprivrednicima prosledi. Imamo obećanje ministra Krstića da će upravo zbog značaja poljoprivrede koju ona ima u Srbiji i velikog broja ljudi koji žive od toga, oni sa njihove strane ispuniti obavezu i staviti poljoprivredu kao prioritet” – rekao je Glamočić.

Uskoro Zakon o bezbednosti hrane

Glamočić je najavio da će do kraja godine u skupštinskoj proceduri biti nacrt Zakona o bezbednosti hrane, koji je već završen, a da će za mesec – dva biće završena i Strategija razvoja poljoprivrede.

On je novinarima rekao da je otvaranje referentne nacionalne laboratorije u Batajnici moguće u prvoj polovini naredne godine.

„Batajnica će biti krovna institucija, a sve potencijale koje imamo u Srbiji ćemo staviti u funkciju Batajnice. Tačno će se znati ko je ovlašćen za aflatoksin, ko za pesticide. Isti takav princip je urađen i u zemljama Evropske unije. To možemo realno očekivati da počne u prvoj polovini naredne godine”, rekao je Glamočić.

On je dodao da je i Strategija razvoja poljoprivrede takođe u završnoj fazi i da će biti predstavljena u narednih mesec do dva dana.

„To nije strategija kao što su rađene ranije, nego je rađeno striktno po uputstvima i kao što se radi u Evropkoj uniji, gde će biti konkretizovan i budžet i ciljevi, a na bazi toga određene mere i kontrole”, rekao je ministar Glamočić.

On je dodao da je ovakvu strategiju tražila Evropska unija i da će se od Srbije tražiti da se nje pridržava, odnosno da više „nećemo biti u situaciji da je menjamo, već ćemo sa njom ući u EU”. Njegove osnovne poruke učesnicima ovog poljoprivrednog foruma su da je poljoprivreda velika šansa, nešto u šta treba uložiti jako puno i da predstavlja potencijal Srbije koji nije dovoljno iskorišćen.

Ocenjujući trenutnu situaciju u poljoprivredi kao lošu, Glamočić je naveo da imamo niske prinose, lošu tehnologiju, nizak nivo znanja, ali da možemo jako brzo da napredujemo, odnosno da prinose određenih kultura dupliramo.

„Moramo uložiti sredstva u navodnjavanje, što je u toku, trebamo uložiti u nove tehnologije, da edukujemo naše farmere, da što je moguće pre vratimo poljoprivredu na one grane gde je nekad bila i još da je unapredimo, i sa tim proizvodima izađemo na evropsko tržište”, smatra Glamočić.

Po pitanju prisustva aflatoksina u ovogodišnjem rodu kukuruza, ministar poljoprivrede je izjavio da je do sada obavljeno oko 100 kontrola, a da ni jedan uzorak ne pokazuje njegovo prisustvo, ali da će se kontrole nastaviti. On je dodao da su poljoprivrednici u najvećem broju postupili prema preporukama vezanim za čišćenje skladišnih kapaciteta, te da su inspekcije i dalje na terenu.

Izvor: Tanjug