Ponomarjova o trgovini organima

Iz prepiske bivšeg advokata Julije Timošenko, Sergeja Vlasenka, sa nemačkim lekarom, saznalo se da Ukrajina isporučuje organe uzete od ranjenih pobunjenika u Nemačku.

„Pročitala sam ove prepiske“, kaže doktor političkih nauka, Elena Ponomarjeva, autor knjige o propasti SFRJ „Kako NATO stvara države-razbojnike„.

„Odmah naglašavam, informacije treba detaljno istražiti, bez toga optužbe su neosnovane. Ali , kao specijalista za izučavanja balkanskih ratova, sama mogućnost da postoji crna transplatacija u Ukrajini ne izaziva čuđenje. Znate, u toku bilo kog vojnog sukoba najprofitabilniji „poslovi“ su: prostitucija, droga i trgovina organima. Oni ne samo da donose ogromne profite organizatorima, već i ozbiljno utiču na političke, društvene, ekonomske i psihološke klime u određenom regionu“, kaže Elena.

„Što se tiče ukrajinske krize, tamo je u početku bilo sve što je „na crno“. Zašto bi inače već u prvim danima sukoba jedinice samoodbrane Majdan zauzele mrtvačnicu i krematorijum na ulici Oranžerejnoj? Zašto su smrtni slučajevi sahranjeni bez obdukcije, bez utvrđivanja stvarnog uzroka smrti? Znači, postoji nešto što nove vlasti Ukrajine žele da sakriju“.

Na pitanje novinara da li je moguće raditi takove zločine sa organima, Elena kaže: „Moguće je. Potrebna je samo soba sa rad, sto, anestezija, alat i običan hirurg. Sa transportom takođe nema posebne složenosti – treba samo posebni kontejneri i kamion. A kupci čekaju. To je razlog zašto profitiraju velike forme trgovinom ljudskim organima u vreme oružanih sukoba.

Najviše zastrašujuće i brojne činjenice sličnog „biznisa“ su se dogodile na teritoriji Kosmeta i Albanije. Lideri kosovskih boraca po svireposti i cinizmu prevazišli su sve . Još 1999. bubrege su uzimali od „nepoznatih davalaca“ (kao najčešće se piše u zvaničnim dokumentima Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju) u bolničkom centru Tirane (Albanija), koji se ironično zove „Majka Tereza“, i univerzitetskoj bolnici u Skoplju (Makedonija). Korišćeni su i deo bolnice „Bajrama-Curi“ i velnes centar u fabrici „Koka-Kole“ u Tirani, neuropsihijatrijska bolnica zatvora br. 320 u Bureli, kao i privatne kuće, opremljene u bolnicu u okolini grada Tropoja, tzv. „žuta kuća“, klinika „Medikus“ u Prištini itd. Čak i u rudniku Deva na granici Kosova i Albanije preuređen je zatvor i operativni centar. Sve ove činjenice su dokumentovane“.

„Sav cinizam i surovost je u tome što organi trebaju od mladih i zdravih ljudi. Oni koji su teže povređeni gube mnogo krvi. Njihovi „delovi“ ne predstavljaju poseban interes. Dakle, kao što je pokazo kosovski sukob, uzimanje organa, zarobljeništvo boraca, krađa civila, pretežno Srba, sve je poslužilo tome – kao stoka u pokolj.  Na primer, prema svedočenju kancelarije srpskog tužilaštva, podzemni donator centar u Bureli funkcionisao je od 1999 do 2003. Žrtve su dovedođene iz logora i zatvora. U Bureli je ubijeno ( medicinski) više od 500 ljudi. Među njima, barem 50 Rusa! Naši dobrovoljci koji su došli da brane braću pravoslavnu, Albanci su im masakrirali tijela sa posebnim zadovoljstvom“, završava razgovor Elena.

Izvor: IN4S portal

Komentari

Jedan komentar na Ponomarjova o trgovini organima