Porošenko najavio plan za rešenje krize

18:35 – Arsenij Jacenjuk: Od „Naftogasa“ će se formirati dva preduzeća, u skladu sa politikom EU

KIJEV – Ukrajinska vlada priprema reformu državne naftno gasne kompanije Naftogas Ukrajine, čime će se formirati dva javna akcionarska društva, rekao je premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk.

On je precizirao da će biti osnovan Ukrajinski gasnotransportni sistem (GTS), koje će se baviti transportom gasa i Ukrajinska skladišta gasa (UGS), koja će uskladištiti gas.

„Ta reforma je prvi korak ka prilagođavanju Trećem energetskom paketu. Ukrajina s Evropskom unijom vodi zajedničku energetsku politiku koja treba da odgovara pravilima evropskog energetskog tržišta“, dodao je Jacenjuk.

„Mi smo predložili SAD i EU da zajednički koristimo i modernizujemo ukrajinski sistem za transport gasa i zbog toga osnivamo novu kompaniju koja će se baviti eksploatacijom magistralnih gasovoda“, istakao je premijer.

18:33 – Filip Bridlav: NATO razmatra paket vojne pomoću Kijevu

NATO razmatra zahtev Kijeva o pružanju vojne pomoći Ukrajini, izjavio je glavnokomandujući snaga Alijanse u Evropi američki general Filip Bridlav.

U razgovoru sa novinarima u Briselu on je naglasio da u paket predviđene pomoći ulazi ubojito oružje.

Dan ranije je generalni sekretar Andres Fog Rasmusen izjavio da će ministri spoljnih poslova NATO zemalja usaglasiti mere pomoći Kijevu do kraja juna. Ukrajina nije članica NATO, pošto je zakonima predviđen vanblokovski status. Kijev sarađuje sa alijansom u okviru komisije Ukrajina – NATO.

18:30 – Sergej Lavrov: Rusija pokazala da neće samo pratiti situaciju, već će i delovati

Rusija je pokazala da će delovati, a ne pratiti situaciju u Ukrajini, i tako odreagovala na razvoj ukrajinske krize na jedini mogući način, izjavio je u sredu šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

On je naglasio da Rusija „konstantno nastojala“ i još uvek je spremna da učestvuje u zajedničkom poštenom pružanju pomoći Ukrajincima u prevazilaženju krize u toj bratskoj zemlji“.

Svakodnevno pozivamo inostrane partnere kijevskih vlasti da ikoriste svoj uticaj, kako bi odmah zaustavili vojnu operaciju na jugoistoku Ukrajine.

„Rusija trpi zato što ima svoj stav“

Događaji u Ukrajini su „ozbiljno su potresli“ međunarodu situaciju, i njihov uticaj će se osećati dugo, izjavio je u sredu ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov.

On je naglasio da ukrajinska kriza predstavlja „kulminaciju kursa“, koji zapadni partneri sprovode prema Rusiji dugo godina. Lavrov je naglasio da zapad geopolitiku smatra svojim preimućstvom i čini sve kako bi što više kontrolisao prostor u blizini granice RF.

„Stvara se utisak da se Rusija našla na udaru kao u savremenom svetu danas najaktivniji eksponent nezavisnog stanovišta, zemlja koja smatra nezavisnu politiku svojim prirodnim pravom. Ta linija, odbrane vlastite ekskluzivnosti, naravno, ne uklapa se sa bilo čijim pretenzijama“, rekao je ministar.

18:10 – Angela Merkel: Rusiji bez oklevanja uvesti nove sankcije, ako to situacija bude zahtevala

Nemačka kancelarka Angela Merkel danas je, pred početak, samita G7 u Briselu, rekla da se prema Rusiji bez oklevanja mogu uvesti nove sankcije, ako situacija tako nešto bude zahtevala.

Merkel je posebno naglasila da važan momenat predstavlja uticaj predsednika RF Vladimira Putina na pristalice federalizacije Ukrajine, koji on može upotrebiti u rešavanju ukrajinske krize.

Poznato je da će se lideri Rusije i Nemačke sastati u petak u Normandiji u Francsukoj. Uoči sastanka, Putin i Merkelova su već razmenili mišljenja oko situacije u Ukrajini.

18:01 – Jurij Prodan: Ukrajina planira da 2014. godine uveze između 25 i 27 milijardi kubika gasa

Ukrajina planira da 2014. godine uzveze između 25 i 27 milijardi kubika gasa, ove brojke nalaze se u nacrtu gasnog bilansa zemlje, izjavio je novinarima v.d. ministra energetike Ukrajine Jurij Prodan.

Prema njegovim rečima deo gasa biće uvezen iz Rusije, a deo će činiti povratni uvoz iz Evrope. Ministar je precizirao da će iz Rusije biti uvezena ona količina gasa koja bude dogovorena, kako se on nada, u pregovorima između ukrajinskog naftnogasnog preduzeća Naftogas i ruske energetske kompanije Gasprom.

17:57 – Sergej Ivanov: Kretanje NATO na istok predstavlja faktor destabilizacije

Forsiranje NATO na istok nosi očigledno je destabilizirajuće i nije ni u kakvoj realnoj vezi sa problemima bezbednosti u Evropi, rekao je novinarima šef kabineta predsednika RF Sergej Ivanov.

Ranije je stalni predstavnik RF pri NATO Aleksndar Gruško izjavio da alijansa koristi situaciju u Ukrajini da povrati snagu i obezbedi povećanje budžetskih rashoda članova bloka za vojne potrebe.

Predsedik Barak Obama objasnio je danas namere SAD da pruži pomoć u jačanju odbrambene sposobnosti zemalja NATO u istočnoj Evropi zabrinutošću za saveznike, među kojima je i Ukrajina, koja sarađuje sa Alijansom u okviru komisije Ukrajina-NATO.

„Ruski regioni pripremaju se da prihvate izbeglice iz Ukrajine“

Mreža pansiona na teritoriji Rostovske, Voronješke, Belgorodske i Bjanjske oblasti u Rusiji spremna je za prijem izbeglica iz Ukrajine, izjavio je novinarima šef kabineta predsednika RF Sergej Ivanov.

„U poslednje vreme broj izbeglica sa jugoistoka Ukrajine, pre svega žena i dece, značajno je povećan“, zaključio je on, naglasivši da, takođe deo građana Ukrajine jednostavno odlazi u Rusiju kod rođaka, nikome se ne prijavljujući.

U međuvremenu vlasti Rostovske oblasti planiraju da do večeras uvedu vanrednu situaciju zbog povećanja broja izbeglica.

Od sredine aprila kijevske vlasti sprovode specijalnu operaciju na istoku Ukrajine, gde u kontinuitetu traju protesti pristalica federalizacije zemlje.

17:55 – Stanovnici nekoliko gradova u Donjeckoj oblasti ostali bez vode

Još jedan donjecki vodovod oštećen je u oružanom sukobu na severu Donjecke oblasti u Ukrajini, zbog čega su bez vode delimično ostali stanovnici Slavjanska, Konstantinovke, Družovke i Kramatorska, saopštila je oblasna administracija.

Tehničari ne mogu da dođu da otklone kvar jer oružani sukob između snaga lojalnih Kijevu i pristalica federalizazije Ukrajine, ne prestaje.

Trenutno se vode pregovori o propuštanju vodoinstalaterskih ekipa. Ranije je javljeno da je u artiljerijskom napadu ukrajinske vojske oštećen centralni vodovod u Slavjansku.

17:43 – Herman van Rompej i Žoze Manuel Barozo: Satanak G7 u Briselu će biti posvećen Rusiji i Ukrajini

Brisel — Samit sedam najrazvijenijih zemalja sveta u Briselu proteći će u znaku razgovora o Rusiji i Ukrajini, poručili su danas Herman van Rompej i Žoze Manuel Barozo.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i Evropske komisije Žoze Manuel Barozo su na zajedničkoj konferenciji za štampu uoči večerašnjeg samita G7 ukazali na potrebu da zajedničkog odgovora na izazove koje je proizvela ukrajinska kriza.

17:05 – Snage narodne samoodbrane oslobodile dve baze na granici sa Rusijom

Lugansk — Šest proruskih pobunjenika i tri ukrajinska vojnika poginula su u noćašnjem okršaju u bazi Nacionalne garde kod Luganska u Ukrajini,koju su zauzeli pobunjenici.

Pobunjenici su zauzeli još jednu bazu na granici i zaplenili su veliku količinu municije i eksploziva, saopštili su danas zvaničnici.

Portparol Ministarstva odbrane Narodne republike Lugansk Aleksej Toporov rekao je da su graničari pobegli iz baze, a pobunjenici nisu pokušali da ih u tome spreče.

15.55 – MSP RF: Događaji u Ukrajini mogu biti proglašeni ratnim zločinima

Način na koji Kijev sprovodi specijalnu operaciju na istoku Ukrajine mogao bi biti okvalifikovan kao zločin, na osnovu Rimskog statuta Međunarodnog krivčnog suda, ako bude potvrđena informacija da je protiv civilnog stanovništva primenjivano zabranjeno oružje, izjavio je direktor Departmana za humanitarnu saradnju i ljudska prava MSP RF Anatolij Viktorov.

„Postoje svedočenja da je ukrajinska vojska koristila eksplozivne metke, kasetne bombe, vršila artiljerijske i avionske udare po civilnim objektima, a moguće je i da je koristila otrovne materije, rekao je Viktorov, naglasivši da je važno „kvalifikovti ono što se događa u Ukrajini iz ugla međunarodnog zakonodavstva“.

15.30 – Genadij Gatilov: RF neće pokretati inicijativu u SB UN o zoni zabranjenog leta iznad Ukrajine

RF neće pokretati inicijtivu u svetu bezbednosti UN o zoni zabranjenog leta itznad istočnih regiona Ukrajine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova RF Genadij Gatilov.

Po njegovim rečima ta inicijativa neće naići na podršku među zapadnim zemljama.

Ranije je rukovodilac samoproglašene Luganske narodne republike pozvao mirovni kontigent ili barem proglašenje zone zabranjenog leta iznad LNR. Prilikom avionapada ukrajinskih snaga na zgradu Luganske oblasne administracije, poginulo je osmoro ljudi. Tim povodom objavljena je trodnevna žalost.

15.09 – Američki sekretar odbrane Čak Hejgel izjavio je danas u Briselu da SAD pomažu izgradnju odbrambrenih kapaciteta Ukrajine i Gruzije i da će nastaviti da to čine.

„Pomoćnik i zamenik sekretara odbrane boravili su ovih dana u Kijevu da ponude savete o vojnim reformama i izgradnji institucija“, rekao je Hejgel novinarima nakon završetka dvodnevnog ministarskog sastanka u sedištu NATO.

Hejgel nije pomenuo direktnu vojnu pomoć, ali je ukazao da se američka podrška sastoji od fiansijske pomoći, programa obuke ukrajinskih i gruzijskih vojnika i zajedničkih vojnih vežbi.

15.00 – Nemački kancelar Angela Merkel zapretila je Rusiji novim sankcijama ako Moskva ne bude dala podršku smirivanju krize u Ukrajini, javlja Rojters.

„Na ruskoj granici nema dovoljno kontrole, mnoštvo naoružanih ljudi može nesmetano da uđe u Ukrajinu, a to doprinosi destabilizaciji“, izjavila je ona u parlamentu.

„Ako se to ne preseče, uvešćemo dodatne sankcije bez kolebanja“, kazala je Merkelova. I ona je pozvala predsednika Rusije Vladimira Putina da se sastane s pobednikom na ukrajinskim predsedničkim izborima Petrom Porošenkom.

14.15 – Carev se vraća u Ukrajinu, bez obzira na 500 hiljada dolara ponuđenih za njegovo privođenje

Bivši kandidat za predsednika Ukrajine, lider društvenog pokreta Jugoistok Oleg Carev planira da se vrati u Ukrajinu, bez obzira na to, što je za njegovo privođenje raspisana nagrada u visini od 500.000 dolara.

On je ovo izjavio u Moskvi gde učestvuje u radu na otvaranju kancelarije Narodnog fronta.

U utorak je Vrhovna rada ukinula poslanički imunitet Olegu Carevu i dala saglasnost za hapšenje.

14.10 – MSP RF: Akcije Kijeva „obaraju rekorde“ u kršenju ljudskih prava

Akcije Kijeva na istoku Ukrajine obaraju sve mračne rekorde iz prošlosti u pogledu kršenja ljudskih prava, izjavio je opunomoćenik Ministarstva spoljnih poslova RF za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava Konstantin Dolgov.

Govoreći u Moskvi na pres-konferenciji, posvećenoj predstavljanju knjige Masovno kršenje ljudskih prava u građanskom ratu u Ukrajini od 22. februara do 22. aprila 2014.godine, on je pozvao zapadne partnere da iskoriste svoj uticaj na Kijev i prekinu kaznenu operaciju.

Dolgov je izjavio da se sprema obnovljena verzija „Bele knjige“ MSP RF, u kojoj će se naći događaji posle 22. aprila iz Mariupolja i Luganska, kao i otmice i ubistva novinara.

14.00 – Petar Porošenko izjavio je posle sastanka s predsednikom SAD Barakom Obamom u Varšavi da će objaviti plan za mirno rešenje krize na istoku Ukrajine posle svoje predsedničke inauguracije u subotu.

On nije otkrio druge detalje šta bi taj plan mogao da sadrži, preneo je Rojters.

13.30 – Forin ofis: Rusija podgreva nemire na istoku Ukrajine „bujicom dezinformacija“

Britanija optužila Rusiju da podgreva nemire na istoku Ukrajine „bujicom dezinformacija“ i pozvala zvaničnu Moskvu da izvrši pritisak na proruske snage.

U jednom od najoštrijih komentara do sada na ovu temu, britanski Forin ofis je saopštio da nije kredibilno za Rusiju da poriče odgovornost za događaje na istoku Ukrajine.

„Mi pozivamo Rusiju da iskoristi svoj uticaj i stavi tačku na nestabilnost. Rusija je odbila da osudi ilegalno delovanje oružanih grupa koji gledaju u nju za upustva“, stoji u saopštenju.

„Čuli smo bujicu dezinformacija i zapaljivih izjava iz Rusije koje podgrevaju nemire i stvaraju neosnovane strahove. Videli smo gomilanje vojske i manevre na ukrajinskoj granici koji su smišljeni da zastraše“, navodi se u saopštenju.

13.05 – Glas Rusije: 300 pripadnika samoodbrane Slavjanska je ubijeno a oko 500 je ranjeno u žestokim sukobima kod Slavjanska i Krasnog Limana u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine.

U jutrošnjim napadima ukrajinskih borbenih aviona na Semjenovku, predgrađe Slavjanska, uništen je štab lokalnih snaga samoodbrane, prenosi Interfraks.

„Ukrajinska armija je cele noći granatira Semjonovku, a izvršeno je i nekoliko vazdušnih napada“, saopštile su snage samoodbrane.

12.52 – Rusija je povukla većinu vojnika sa ukrajinske granice, ali deo ruskih snaga „izgleda kao da namerava da ostane“, izjavio je danas vrhovni komandant NATO Filip Bridlav.

Bridlav je rekao i da su ruska neregularna vojska, snage koje Rusija podržava i rusko finansiranje bili veoma aktivni na istoku Ukrajine i da to „mora da stane“, prenela je agencija Rojters.

12.10 – Peskov: Putin i Porošenko srešće se u Normandiji, ali posebnog sastanka neće biti

Predsednik RF Vladimir Putin i novoizabrani predsednik Ukrajine Petar Porošenko srešće se u Normandiji, ali posebni sastanak nije planiran, izjavio je portparol predsednika RF Dimitrij Peskova komentarišući poziv Baraka Obame na sastanak sa Porošenkom, koji je pobedio na izborima.

Na pitanje, da li će se Putin i Porošenko rukovati prilikom susreta na zvaničnim manifestacijama, Peskov je odgovorio, da takva pravila ne postoje.

On je naglasio da je poziv novoizabranog predsednika Ukrajine na proslavu povodom 70. godišnjice savezničkog iskrcavanja u Normandiji stvar fracuske strane.

Pri tome portparol je naglasio da se ne sme zaboraviti uloga bilo kog naroda republika bivšeg SSSR u oslobađanju Evrope od fašizma.

11.55 – Predsednici SAD i Ukrajine Barak Obama i Petar Porošenko sastali su se danas u Varšavi. Taj susret dogodio se u okviru evropske turneje američkog predsednika, koja ima za cilj da ublaži bezbednosnu zabrinutost u istočnoj Evropi posle pripajanja Krima Rusiji i događaja koje je Vašington označio kao pokušaje da se destabilizuje Ukrajina, prenela je agencija AFP.

Obama očekuje, navela je agencija AP, da će Porošenko moći da ujedini Ukrajinu i da je izvuče iz krize. On je već kazao da od ruskog predsednika Vladimira Putina traži da prizna Porošenkov izbor, da ne podstiče podele u Ukrajini i da započne ponovnu izgradnju poverenja sa zapadnim zemljama.

Američki predsednik Barak Obama i novoizabrani predsednik Ukrajine Petar Porošenko na sastanku u Varšavi razmotrili su plan regulisanja situacije u Ukrajini i smanjenja energetske zavisnosti Kijeva od Moskve.

Plan, čiji sadržaj nije otkriven Porošenko je uoči sastanka predstavio poljskom predsedniku Bronislavu Komorovskom.

Obama je izjavio da bi američka pomoć Ukrajini mogla da uključi opremu za noćno osmatranje. U ponedeljak je pomoćnik ministra odbrane SAD za međunarodnu bezbednost Derek Šoli tokom posete Ukrajini izjavio da SAD povećavaju finansijsku pomoć ukrajinskom vojnom sektoru dvostruko, do 18 miliona dolara.

11.45 – U granatiranju Slavjanska poremećeno vodosnabdevanje

U granatiranju ukrajinskih vojnih i bezbednosnih snaga Slavjanska oštećen je centralni vodovod.

Štab samoodbrane preporučio je stanovništvu da obezbedi rezerve vode.

Neki delovi grada takođe su ostali bez električne energije, jer je u napadu srušena linija dalekovoda.

11.22 – Državni savet Krima pozvao je ukrajinske vlasti da zaustave krvoproliće u jugoistočnoj Ukrajini, povuku sve vojne jedinice iz oblasti sukoba i uključe međunarodne posrednike, među njima i iz Rusije, u mirno rešavanje sukoba, javila je ruska novinska agencija Itar Tass.

11.20 – Svetska banka odobrila je investicioni projekt u Rusiji prvi put posle aneksije Krima, uprkos protivljenja Kanade i odsustva podrške SAD.

Međunarodna finansijska korporacija, članica Svetske banke, glasala je 29. maja za davanje 340 miliona dolara francuskom maloprodajnom lancu Ošen za razvoj mreže prodavnica u Rusiji, Vijetnamu i drugim zemljama u razvoju, rekla je Blumbergu predstavnica SB Seren DŽvejed.

To rešenje je izazvalo sporove u Svetskoj banci.

„Kanada je zauzela principijelan stav i glasala protiv jer ne podržava projekte od kojih će pogodnosti imati Rusija. Rusija ne treba da se meša u poslove suverene države“, rekao je Blumbergu ministar finansija Kanade Džo Oliver.

SAD i još tri člana upravnog odbora Svetske banke su se uzdržali, saznao je Blumberg od izvora koji je želeo da ostane anoniman.

10.55 – Lavrov i Keri se sastaju u Parizu 5. juna

Šef ruske diplomatije Srgej Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri održaće pregovore u Parizu 5. juna.

Glavno pitanje na dnevnom redu biće kriza u Ukrajii, uzimajući u obzir za subotu planiranu inauguraciju Petra Porošenka, koji je pobedio na vanrednim parlamentarnim izborima u Ukrajini.

Dve strane će razmotriti unutrašnji konflikt u Siriji i proces odnošenja hemijskog oružja iz ove bliskoistočne zemlje.

U Francuskoj će u petak biti održana svečanost psovećena 70. godišnjici savezničkog iskrcavanja u Normandiji, najvećoj u istoriji desantnoj operaciji, koja je otvorila „drugi front“ u Evropi tokom Drugog svetskog rata.

10.30 – Moskva i Kijev nastoje da se dogovore o gasu

Ruski Gasprom i ukrajinska kompanija Naftogas nastavili su u Berlinu pregovore o rešavanju gasnog spora, izjavio je ministar za energetiku u industriju uglja Ukrajine Jurij Prodan.

Prema njegovim rečima Ukrajina nije dobila od RF ponudu cene. Kijev i dalje insistira na ceni od 268 dolara za hiljadu kubika.

Ranije je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk posle pregovora sa RF o isporukama gasa očekivao od ruske strane da potpiše dodatne sporazume.

Novi zahtevi Kijeva uključuju sniženje cene, povratak preplaćenog iznosa, ukidanje principa „uzmi ili plati“ i zabrane povratnog izvoza.

10.00 – Vladimir Putin: Rusija ne namerava da anektira ili destabilizuje jugoistok Ukrajine

Na jugoistoku Ukrajine nema ruskih vojnih stručnjaka ili vojnih jedinica niti ih je bilo, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u intervjuu francuskom televizijskom kanalu TF-1 i radiju „Evropa 1“.

„Nikakve ruske vojne jedinice ili instruktori nisu bili na jugoistoku Ukrajine niti su tamo danas“, naglasio je Putin odgovarajući na pitanje francuskih novinara o mogućnosti da se Rusija vojno umeša u situaciju u Ukrajini.

Putin je takođe odbacio sugestije da Rusija namerava da anektira ili destabilizuje jugoistok Ukrajine, prenosi Itar-Tass. „Ne, nikada se time nismo bavili i ne bavimo se ni sad. Današnje vlasti u Ukrajini moraju da uspostave dijalog sa sopstvenim stanovništvom, ali ne putem oružja, tenkova, aviona, nego putem pregovaračkog procesa“, rekao je predsednik Rusije.

Putin je takođe upozorio da ukrajinska kriza ne sme da preraste u hladni rat i da rešenje treba tražiti jedino kroz miroljubiv dijalog. „Prvo, nadam se da nećemo ući u novu fazu hladnog rata. A drugo – ja insistiram na tome – ljudi, gde god da žive, imaju određena prava i pravo da ih brane. O tome se ovde radi“, ocenio je.

Putin je kazao i da je Rusija spremna na dijalog sa SAD. „Nemam razloga da mislim da predsednik SAD ne želi da razgovara s predsednikom Rusije, ali, konačno, ima pravo i na to. Lično sam uvek spreman na dijalog i smatram da je to najbolji način da se izgrade mostovi“, dodao je on.

10.05 – Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine i predsednik parlamenta Aleksandar Turčinov otputovao je na istok zemlje u posetu jednoj kasarni ukrajinske vojske, javlja UNN.

To je saopštio zamenik predsednika parlamenta Ruslan Košuljinskij.

09.52 – Snage samoodbrane Slavjanska kažu da su oborile još jedan helikopter ukrajinske vojske. Helikopter je pao u blizini ciglane, javlja Itar-Tas pozivajući se na predstavnika narodne milicije Slavjanska.

09.30 – Vitalij Čurkin: Kijev nastavlja da upotrebljava silu, što je potpuno pogrešan pristup

SAD ne smeju da koriste situaciju u Ukrajini za jačanje svog vojnog prisustva u svetu, rekao je ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin.

„Ako bi se politika sastojala u tome da se situacija u Ukrajini iskoristi da se stekne prednost i ojačaju mišići, to bi samo naškodilo opštoj međunarodnoj saradnji“, rekao je on novinarima.

Čurkin je rekao i da Moskva smatra da je veoma važno da Savet bezbednosti UN što pre usvoji nacrt ruske rezolucije o Ukrajini, jer bi to odigralo značajnu ulogu u okončanju nasilja u toj zemlji.

„Nastavak onoga što se sada dešava u jugoistočnim regionima Ukrajine, doveo bi do pogoršanja celokupne situacije. To su gusto naseljene oblasti Ukrajine, situacija je već postala tragična, a vidimo da to eskalira. Kijev nastavlja da upotrebljava silu, što je potpuno pogrešan pristup“, naglasio je Čurkin.

09.20 – Lideri sedam najrazvijenijih zemalja sveta okupiće se večeras na dvodnevnom samitu u Briselu, a glavna tema biće odnosi sa Rusijom i ukrajinska kriza, ali ne i nove sankcije protiv Moskve.

Šefovi država i vlada Sjedinjenih Država, Nemačke, Japana, Francuske, Velike Britanije, Kanade i Italije sastaće se prvi put u tridesetogodišnjoj istoriji G7 u sedištu EU u Briselu, umesto u Sočiju s Rusijom kao osmom članicom, kako je bilo prvobitno predviđeno. Lideri ostale sedmorice u martu su odlučili da isključe Rusiju zbog aneksije Krima.

09.12 – Ukrajinska vojska saopštila je da su njene snage u Lugansku, gradu na istoku zemlje, napustile jedan kontrolni punkt pošto im je ponestalo municije nakon desetočasovnih borbi sa proruskim snagama.

U saopštenju se navodi da je tokom tih borbi poginulo šest pripadnika samoodbrane, dok su povređena trojica ukrajinskih vojnika, prenela je agencija AP.

09.00 – Premijer Kanade Stiven Harper doći će 7. juna u Kijev na inauguraciju novog predsednika Ukrajine Petra Porošenka.

To će biti druga poseta Harpera Kijevu od početka krize u Ukrajini u novembru prošle godine, kad je tadašnji predsednik Viktor Janukovič odustao od plana za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju sa EU, javlja Itar-Tas.

07.49 – OEBS smanjuje broj posmatrača u Donjecku i Lugansku

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju smanjiće iz bezbednosnih razloga broj svojih posmatrača u istočnim ukrajinskim regionima Donjeck i Lugansk, saopštio je generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer.

U saopštenju se navodi da je tokom tih borbi poginulo šest pripadnika proruskih snaga, dok su povređena trojica ukrajinskih vojnika, prenela je agencija AP.

Borbe na istoku Ukrajine su eskalirale posle predsedničkih izbora održanih 25. maja, na kojima je pobedu odneo magnat Petro Porošenko.

Više stotina pobunjenika je u ponedeljak pokrenulo ofanzivu na baze ukrajinske vojske u predgrađima Luganska, koristeći automatsko oružje i granate.

Izvor: Agencije