Predrag Simić o prozapadnom opredeljenju srpskih vlasti

BEOGRAD – Svrha pisma srpskog premijera američkom predsedniku je da umiri sva ona strahovanja koja su na Zapadu postojala tokom ukrajinske krize, a povodom neutralnosti Srbije i njenog stava prema Zapadu.

Srbija kao kandidat za članstvo u EU želi da ovim putem demonstrira svoje svrstavanje na stranu Zapada i da time praktično stavi tačku oko svog opredeljenja da sa ostalim zapadnim zemljama deli njihove ciljeve i politiku. Pismo je upućeno u tom pravcu, a videćemo na kakve će reakcije naići – kaže za „Dnevnik” profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador dr Predrag Simić povodom pisma koje je premijer Aleksandar Vučić juče uputio predsedniku SAD Baraku Obami.

* Očito je to generalni pravac državnog vrha jer će se i šef diplomatije Ivica Dačić pojaviti u Njujorku na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj borbi protiv Islamske države Iraka i Levanta (ISIS), a predsedavaće joj upravo predsednik Obama.

– Očito, jer je Srbija dosta dugo bila u neudobnoj poziciji zemlje koja želi da bude član EU, kandidat je, a pritom je štiteći vlastite interese zauzela neutralnu poziciju u ukrajinskoj krizi. Srbija izlazi po pitanju borbe protiv islamskog ekstremizma sa jasnim stavom, iako on nosi određene rizike vezane i za terorizam i činjenicu da se u redovima ISIS-a bori određen broj državljana Srbije. Podrška borbi protiv ovog fenomena, koji je do sada privukao veliku pažnju javnosti svojom okrutnošću i posledicama svog delovanja, jeste izraz politike evropskih integracija Srbije i želje da ona sebe vidi u redovima zapadnih zemalja, pre svega evropskih, ali i SAD.

* Sam premijer Vučić pominje da je Srbija spremna da borbu protiv ISIS-a pomogne skromnim sredstvima koje ima, a ministar Dačić je pred odlazak u Njujork pomenuo mogućnost pomoći u naoružanju legalnim vladama, koje su sukobljene s radikalnim islamizmom.

– Tu se pre svega misli na Irak, koji već jeste kupac našeg oružja, i s kojim, bar što se tiče ekonomije, imamo dosta razvijene odnose, naročito u oblasti te namenske industrije. Čini mi se da nekoliko važnih elementa objedinjava ovakva inicijativa, i da je bez obzira na rizik koji Srbija preuzima, tu jasno opredeljenje zemlje kandidata za EU i članice Partnerstva za mir, da sebe vidi u redovima Zapada, kada je u pitanju borba protiv ekstremizma koji u ovom momentu ne ugrožava samo Bliski i Srednji Istok, već mnogo šta drugo u svetu.

* Kada kažete rizik, mislite na opasnost od terorističkog napada onih koji se bore na strani eksremista ili samog ISIS-a?

– To je uglavnom jedno te isto, a fakat je da u redovima ISIS-a ima i državljana Srbije, ne samo ovog prostora već i sa KiM, odakle je, prema izveštajima, oko 70-80 boraca. Po povratku, oni će i u Srbiji, kao i svuda drugde, predstavljati opasnost.

* Dakle, ne smatrate da su to samo plaćenici, već i sledbenici politike Islamske države?

– Ne mogu da budem kategoričan, ali ne bih isključio tu mogućnost.

* Očito da SAD pridaje veliki značaj ovom regionu, jer će sada na Ist Riveru biti održan i sastanak potpredsednika DŽozefa Bajdena sa predstavnicima Zapadnog Balkana.

Ako se gleda iz Vašintona, tradicionalno se Balkan vidi kao nekakva kapija ili predvorje Bliskog istoka, regiona bogatog naftom, ali i sukobima. I, postoji dosta veliki strah da bi dalja eskalacija sukoba, bilo na Srednjem istoku, ili u Ukrajini, mogla da dovede u pitanje krhki mir koji ovde traje od završetka oružanih borbi na prostoru bivše Jugoslavije. Mnogi smatraju da je krhki mir mogao da naruši škotski referendum, ili slične pojave, i otuda mi se čini da dolazi pojačan interes Zapada, viđen i na konferenciji u Berlinu, te u izjavama američkih zvaničnika. Zapad se setio Balkana, koji je dosta dugo bio u zapećku, a na njemu raste ne samo uticaj Rusije ili Kine, već i arapskih zemalja, Turske.

* Koji je značaj najave da ćemo izmeniti zakonodavstvo i sankcionisati one koji se bore na strani ekstremista, ali i opasnosti prve primene?

– Isti značaj kao i ovog pisma da Srbija koja teži članstvu u EU deli i vrednosti i politiku i Unije i evroatlanske zajednice i stavlja se na stranu kojoj želi da pripada. Jasan je to signal Beograda da bi stišao sve dileme i pitanje otvorena prethodnih meseci. Svrstavanje na stranu antiterorističke koalicije naravno da i Srbiju čini potencijalnom metom tog islamskog ekstremizma.

* Borci ISIS-a dobro su znani i SAD i Evropi?

– Ne samo oni, jer jedan od paradoksa bezbednosti u 21. veku jeste da se Zapad često suočava s onima koje je do juče podržavao, ili stvorio. Prvi takav je bio Osama Bin Laden, pa u Libiji i Siriji je Zapad podržavao one od kojih su mnogi danas u redovima ISIS-a, i to je možda najveća ironija ovih zbivanja, jer koliko god Amerika držala Bašara El Asada u izolaciji, teško je boriti se protiv Islamske države bez još uvek legitimnih vlasti u Damasku. To su mnogi upozoravali, ali uzalud, a i pored poremećenih odnosa sa Rusijom, politika na Srednjem istoku i bitka protiv ISIS-a nije moguća bez i Rusije i Kine.

Izvor: Dnevnik