Pregled dešavanja u Ukrajini

18.05 – Peking — Kina ponovila stav da „krimsko pitanje“ treba rešavati političkim putem, pozivajući sve uključene u događaje na Krimu da se uzdrže od eskalacije napetosti.

18.00 – Vašington — Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen okarakterisao delovanje Rusije u Ukrajini kao najveću pretnju po evropsku bezbednost od kraja hladnog rata.

17.43 – Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Alendandar Turčinov ispostavio ultimatum proruskim snagama na Krimu da do večeras oslobode „sve taoce i prestanu sa provokacijama“, ili se suoče se „tehničkim i tehnološkim merama“.

17.40 – Beč – Članice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju nisu uspele da se dogovore o slanju posmatrača u Ukrajinu.

16:52 – Bugarski MIP: Kriza oko Ukrajine govori o važnosti „Južnog toka“

Nova kriza oko Ukrajine naglašava važnost projekta „Južni tok“, izjavio je bugarski ministar spoljnih poslova Kristijan Vigenin.

„Mišljenja sam da je sa ovom krizom izgradnja „Južnog toka“ dobila nove argumente, jer za Evropsku uniju u celini i za nas kao zemlju je važno da obezbedimo gas za građane. Takva bezbednost nije garantovana preko tranzitne zemlje koja poslednjih godina pokazuje visoki nivo nestabilnosti“ – kaže Vigenin.

14.36 – Putin predao Državnoj dumi na ratifikaciju sporazum o pripajanju Krima Rusiji

Predsednik Rusije Vladimir Putin predao je Državnoj dumi na ratifikaciju sporazum o ulasku Krima u sastav Rusije i amandman na Ustav o stvaranju novih subjekata Federacije.

Rusija i Krim su u utorak nakon obraćanja predsednika Vladimira Putina potpisali sporazum o pripajanju Krima i Sevastopolja Rusiji. Ustavni sud je jednoglasno potvrdio zakonitost tog sporazuma.

14.33 – Oli Ren: EU izdvojila milijardu evra za Ukrajinu, sankcije Rusiji

BRISEL – Evropska unija je danas odobrila milijardu evra makroekonomske pomoći Ukrajini, dok se Brisel priprema za sutrašnji samit na kome će se razmatrati nove sankcije Rusiji.

Komesar za finansije Oli Ren saopštio je da je kolegijum Evropske komisije izdvojio milijardu evra za Ukrajinu kako bi se servisirale neodložne finansijske potrebe te zemlje i pripremio teren za reforme.

Ovo je prvi deo paketa od ukupno 11 milijardi evra makrofinansijske pomoći koji je ranije usvojen, a koji će biti dostavljen tokom narednih par godina.

Istovremeno, u Briselu se odvijaju pripreme za sutrašnji samit, na kome će lideri zemalja članica EU razgovarati o takozvanoj trećoj fazi sankcija prema Rusiji, nakon što je predsednik Vladimir Putin potpisao ukaz o pripajanju Krima Rusiji.

Dosadašnje sankcije, koje obuhvataju suspenziju pregovora o viznim olaksicama, obustavljanje priprema za samit G-8 u Sočiju i „crnu listu„ sa imenima 21 funkcionera Rusije i Krima kojima je izrečena zabrana putovanja i raspolaganja imovinom u EU, uvedene su pre jučerašnjeg Putinovog govora u skoj Dumi.

Prema ranijoj odluci Saveta, novi krug sankcija trebalo bi da budu dalekosežan i da na duži rok utiče na trgovinske odnose EU i Rusije.

13.45 – Bajden: SAD će odgovoriti na svaku agresiju Moskve na članicu NATO

VILJNUS — Kriza oko Krima ne jenjava. U oštroj reakciji SAD, potpredsednik Džo Bajden upozorio Rusiju da će SAD odgovoriti na svaku agresiju Moskve na članicu NATO.

Bajden, koji se inače nalazi u poseti Litvaniji i Letoniji, rekao je još da će Sjedinjene Američke Države preuzeti svu svoju odgovornost u okviru NATO sporazuma kako bi se članice te alijanse odbranile.

Nije slučajno što je Bajden to rekao baš u tim zemljama, budući da se one graniče baš kao i Ukrajina sa Rusijom i budući da su baš one članice NATO.

Iako je ruski predsednik, nakon potpisivanja sporazuma o pripajanju ukrajinskog poluostrva Krim Ruskoj Federaciji, rekao da ne namerava da vrši invaziju nad bilo kojim drugim regionom u Ukrajini, a pogotovo ne nad nekom drugom nacijom, lideri zemalja koje se graniče sa Rusijom baš nešto i ne veruju u te reči Vladimira Putina. Oni zahtevaju upravo od SAD da im garantuje da ih Rusija „neće dirati“.

Bajden je Putinu danas jasno poručio da su SAD spremne da brane države poput Litvanije, Letonije i Estonije, čije članstvo u NATO-u im omogućava upravo takvu pomoć.

S druge strane, jasnu poruku ima i britanski premijer Dejvid Kameron koji je poručio da treba razmišljati u pravcu toga da se Rusija trajno isključi iz Grupe 8, ukoliko Moskva učini bilo kakav dodatni korak protiv Ukrajine.

Za to vreme, u Mosvi je Ustavni sud danas presudio da je Sporazum o pripajanju Republike Krim i grada Sevastopolja Ruskoj Federaciji, koji je potpisan juče, u skladu sa Ustavom Rusije, dok su na krimu proruske jedinice „samoodbrane“ zauzele jednu ukrajinsku mornaričku bazu u Sevastopolju.

Ni more i vazduh nisu bez tenzija. Američki razarač sa raketama za navođenje, „USS Trakstan“, započeo je danas jednodnevnu vojnu vežbu u Crnom moru sa mornaricama Bugarske i Rumunije, dok je iz Moskve saopšteno da su ruske vazduhoplovne snage odlučile da sprovedu vazduhoplovnu vežbu velikih razmera u severozapadnim regionima Rusije.

13:10 Tužilaštvo Sevastopolja privelo komandanta ukrajinske mornarice

Komandant Ratne mornarice Ukrajine Sergej Gajduk priveden je danas u tužilaštvo Sevastopolja. „Imamo pitanja za njega“, – pojasnili su u tužilaštvu razloge za privođenje.

U tužilaštvu još kažu da su saznali da je Gajduk prenosio ukrajinskim vojnim jedinicama naređenje iz Kijeva da se protiv civila može primeniti oružje.

12: 10 Julija Timošenko: Putin želi da uništi svet – mi našu zemlju moramo braniti-pa šta košta, neka košta

BERLIN – Bivša predsednica vlade Ukrajine Julija Timošenko uporedila je ruskog predsednika Vladimira Putina sa Hitlerom i rekla da se Ukrajina mora braniti, kolika god cena bude bila potrebna za to.

„Pitajte bilo kog nemačkog policajaca šta bi on uradio kada bi video jednog pijanog i van kontrole vozača kako sa gasom ‘do daske’ juri prema autobusu punom ljudi”, odgovorila je Timošenko na pitanje „Bilda” kako se Putin može zaustaviti, dodajući da po njenom mišljenju „pištaljka” tu ne bi mogla biti dovoljna.

„Mi našu zemlju moramo braniti-pa šta košta, neka košta”, rekla je Timošenkova danas u intervjuu ovom tabloidu.

Ona je Putinov jučerašnji govor ocenila kao „fašističku propagandu”.

„Verujem da Evropa i ceo svet od 1938. godine nisu čuli takav govor, kakav je Putin juče održao…njegova poruka zapadu i Kijevu je – za vas se ni malo ne brinem”, rekla je Timošenko i kritikovala Zapad zbog postupaka prema Putinu.

Najveća greška je da se „Putinova agresija protiv Ukrajine smatra kao lokalni konflikt”, ocenila je Timošenko, ukazujući da Putin želi da „uništi svet”.

Ona je upozorila da ukrajinski konflikt ima globalnu dimenziju i da će svet, ako dalje bude ćutao, morati da „igra, kako Putin svira”.

11:43 Komandir Vojno morskih snaga Ukrajine kontra-admiral Sergej Gajduk napustio je teritoriju štaba flote zajedno s grupom oficira, kaže se u izjavi štaba.

Vojnici flote Ukrajine napuštaju teritoriju štaba pod kontrolom aktivista samoodbrane Sevastopolja. Navodi se da je to učinjeno zbog zaštite od provokacija. Na teritoriji štaba se nastavlja miting i učesnici predlažu ukrajinskim vojnicima da se objedine s stanovnicima grada ili da napuste teritoriju grada heroja i Krima.

11.09 – Ruski Ustavni sud je presudio da je Sporazum o pripajanju Republike Krim i grada Sevastopolja Ruskoj Federaciji u skladu sa Ustavom Rusije, izjavio je predsednik tog Suda Valerij Zorkin. Taj sporazum će se privremeno primenjivati počev od datuma potpisivanja, a na snagu će zvanično stupiti kad bude ratifikovan u parlamentima Krima i Rusije, naveo je „Glas Rusije“.

10.59 – Sergej Nariškin: Državna duma će do kraja nedelje usvojiti zakon o pripajanju Krima

Državna duma će do kraja nedelje usvojiti federalni ustavni zakon koji određuje status granica i imena novih subjekata Ruske Federacije, ratifikovaće međunarodni sporazum o ulasku Krima i Sevastopolja u sastav Rusije, izjavio je novinarima u sredu predsednik Dume Sergej Nariškin.

Savet Dume je na sednici u četvrtak odredio datum za razmatranje dokumenata o pripajanju Krima Rusiji.

10.45 – Ukrajinski premijer Jacenjuk naložio vicepremijeru i ministru odbrane da odlete na Krim i razmotre situaciju.

Premijer Krima Aksjonov kaže da im dolazak neće biti odobren.

10.40 – Ruska vojska započela manevre na severozapadu, dalje od granica sa Ukrajinom, a američki razarač započeo jednodnevnu vežbu u Crnom moru sa mornaricama Bugarske i Rumunije.

10.26 Ukrajinski vojni inspektori doputovali su u Belgorod radi kontrole pogranične teritorije Rusije u okviru Bečkog dokumenta iz 2011. godine.

10.20 – Ukrajinske snage se neće povući sa Krima, iako je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao sporazum o pripajanju tog crnomorskog poluostra Rusiji, izjavio je danas vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Ihor Tenjuk. Kako javlja Rojters, na pitanje novinara u pauzi sednice vlade u Kijevu da li će Ukrajina povući snage sa Krima, Tenjuk je odgovorio: „Ne. Ostaćemo tamo“.

09:20 Krimske jedinice za samoodbranu su danas zauzele bazu ukrajinske mornarice u Sevastopolju, luci na Crnom moru, izvestila je agencija AP.

Fotograf te američke agencije je naveo kako je prisustvovao događaju kad su članovi jedinice za samoodbranu Krima zauzeli zgradu baze ukrajinske mornarice i na nju istakli rusku i andrejevsku zastavu.

Dve osobe poginule

SIMFEROPOLJ – Dve osobe-pripadnik jedinica za samoodbranu i ukrajinski vojnik, poginuli su kada su snajperisti otvorili vatru sa delimično prazne zgrade u blizini ukrajinskog vojnog istraživačkog centra u Simferopolju, javila je televizija „Raša tudej”.

Jedan snajperista je, navodno, priveden, a drugi se nalazi u bekstvu.

Krimsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je pucano iz zgrade u izgradnji preko puta vojnog centra i da su meta bile lokalne krimske jedinice za samoodbranu i sam vojni centar.

„Jedinice za samoodbranu ranije danas su obaveštene da je u delimično praznoj zgradi otkrivena naoružana grupa. Kada su jedinice za samoodbranu krenule da izvrše proveru na njih je otvorena vatra, pretpostavlja se iz snajpera”, navelo je ministarstvo, dodajući da je pucano u dva pravca sa jednog mesta.

Jedan pripadnik jedinice za samoodbranu je ubijen, a drugi ranjen. Jedan ukrajinski vojnik iz vojnog istraživačkog centra takođe je ubijen, dok je drugi ranjen, saopštila je policija.

Krimska policija i tužioci sprovode istragu o napadu.

Meta snajperskog napada bio je mali ukrajinski vojni topografski istraživački centar, gde su većina zaposlenih žene. To je mali objekat i snage koje su ga obezbeđivale imale su samo šest mitraljeza i tri pištolja Makarov. Centar je, navodno, odlučio da se pripoji Krimu i Rusiji i pripremao je dokumentaciju za to.

Izvor televizije „Raša tudej” rekao je da je jedan snajperista uhapšen.

Izvor: Agencije