Prepucavanja oko Prajda – Hoće ili neće?

Predsednik Vučić je rekao da je doneta odluka da neće biti Evroprajda i da ona neće biti menjana.

„Upravo smo doneli odluku da se ne održi Parada. Može da zove Bajden mene ili Brnabićevu, koga kog, mogu zvati Putin ili Erdogan, neće biti promene odluke“, podvukao je Vučić.

Predsednik je poručio da je o toj manifestaciji razgovarao i sa ministrom unutrašnjih poslova, kao i sa premijerkom Anom Brnabić, te da su se saglasili da je zarad očuvanja mira u zemlji najbolje da se Evroprajd ne održi.

Takođe, Vučić je rekao da se o tome razgovaralo i sa onima koji podržavaju Evroprajd, kao i sa onima koji su protiv njega.

Rekao je da razume strance koji se ovde bore za svoje interese, ali da ne razume ljude iz Srbije koji kažu da hoće baš da se prošetaju i da vide da li će država da ih zaštititi.

Vučić je rekao da „ispada da država treba da pusti huligane da ih prebiju, kako bi onda mogli da kažu kako su bili u pravu kada su rekli da država nije htela da ih zaštiti“.

Povodom najava organizatora Parade i dela opozicije da će uprkos zabrani šetati Beogradom, Vučić je rekao da će odluka Vlade o zabrani biti poštovana i da se niko ne igra sa odlukom države.

Vučić je dodao da država nije srećna zbog zabrane tog skupa i još jednom istakao da država ima sada važnije probleme, kao što su KiM i energetika.

„Kada imate sve te probleme i pritiske oko uvođenja sankcija Rusiji, a znamo da ne donose ništa dobro na našem primeru jer smo bili žrtve tih sankcija. Kada sve to imate dolazi do ekstremizacije političke scene, opozicija hoće u proteste zato što će da bude zabranjen Prajd, a neki su protestovali zato što nije zabranjen. I jedni i drugi su protestovali protiv države“, naglasio je Vučić.

Organizatori: Parada će biti održana, biće 15.000 učesnika

Aktivista LGBT+ zajednice Goran Miletić izjavio je da će „Evroprajd 2022“ sigurno biti održan u Beogradu i da se očekuje oko 15.000 učesnika. On je istakao da će biti održane sve manifestacije koje su već isplanirane za period od 12. do 18. septembra.

„Od manifestacija na otvorenom prostoru, šetnja će biti održana 17. septembra, a dva koncerta na Kalemegdanu 16. i 17. septembra“, rekao je Miletić, koji je jedan od organizatora Evroprajda.

Dodao je da trenutno ne postoji nikakva zabrana od strane države, ali da je moguće da vlast donese rešenje o zabrani šetnje i da opstruiše održavanje koncerata.

„Ne očekujem da će policija zabraniti skupove na otvorenom jer za to ne postoje zakonski razlozi. Mi smo policiji prijavili šetnju. Ukoliko se narednih dana ipak donese rešenje o zabrani, mi ćemo se žaliti MUP-u i Upravnom sudu. Građani su veoma razočarani zbog najave zabrane održavanja Evroprajda i svakako će se okupiti u velikom broju“, istakao je Miletić.

Naglasio je da, bez obzira na izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Evroprajdu, niko od visokih gostiju iz inostranstva nije otkazao dolazak u Beograd i da se svaki dan najavljuju novi gosti koji sada hoće da dođu na Evroprajd iz solidarnosti.

„Odnos vlasti prema Evroprajdu isprovocirao je veliki broj ljudi i sada očekujemo da će manifestaciji prisustvovati veći broj učesnika nego što je bilo planirano. Na dan šetnje očekujemo oko 15.000 ljudi“, kazao je Miletić.

On je demantovao navode s društvenih mreža da će učesnici Evroprajda obilaziti manastire i škole.

„Organizatori Evroprajda su svesni da situacija u zemlji nije najsjajnija, da postoje napetosti, ali da to ne može biti opravdani razlog za eventualnu zabranu Parade ponosa. Očekujemo da ćemo narednih dana razgovarati s vrhom vlasti i da ćemo se dogovoriti kako da manifestacija protekne u najboljem redu“, zaključio je Goran Miletić.

Parada homoseksualaca u Beogradu, kao jedna od vrednosti za koju se zalažu autošofinističke snage u Srbiji, 17. septembar 2017. – Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Blinken javno pozvao Srbiju da omogući Evroprajd

Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je Srbiju da omogući održavanje Evroprajda.

„Sloboda mirnog okupljanja i izražavanja su suštinske komponente zdrave demokratije“, naveo je između ostalog Blinken na Tviteru, dodavši da su prava pripadnika LGBTQI+ ljudska prava.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da Evroprajd neće biti održan i da promene te odluke neće biti, makar ga zvao i sam američki predsednik Džozef Bajden.

Nemački mediji o otkazivanju Evroprajda

„Najavom da se Evroprajd neće održati u Beogradu, predsednik Vučić ide niz dlaku pravoslavnih i desničarskih nacionalističkih krugova”, ocenjuje berlinski list Tagesšpigel.

Najveća nemačka agencija dpa prenosi vest da je predsednik Aleksandar Vučić najavio otkazivanje Evroprajda, ali da su organizatori odmah saopštili da će šetnja biti održana, te da srpske vlasti nemaju prava da je zabrane.

„Srpski predsednik Aleksandar Vučić obrazložio je odluku (o otkazivanju) trenutnim krizama u zemlji, među njima trzavicama sa susednim Kosovom. Rekao je da je u dogovoru sa premijerkom Anom Brnabić, koja i sama živi sa partnerkom, doneta odluka da se otkaže prajd”, javlja dpa.

U izveštaju agencije, koji prenose brojni veliki portali poput Špigela i Cajta, navodi se da su prethodno „radikalne desničarske organizacije i predstavnici Srpske pravoslavne crkve stvarali atmosferu protiv manifestacije”.

Podseća se da Srbija treba da bude prva zemlja jugoistočne Evrope gde se održava evropski prajd, koji postoji od 1992. godine.

Berlinski list Tagesšpigel podseća na litiju i pretnje koje je uputio vladika Nikanor, koji je rekao da je spreman i da uzme oružje zbog održavanja parada.

„Predsednik Vučić se distancirao od toga u jednom obraćanju. Sada je najavom da se Evroprajd neće održati u Beogradu pak delao niz dlaku pravoslavnih i desničarskih nacionalističkih krugova”, ocenjuje list.

Kako navodi list, „Srbija je jedna od retkih zemalja koja u liku Brnabić ima otvoreno lezbejsku šeficu Vlade, koja uz to sa partnerkom zajednički podiže dete. No istopolni parovi u Srbiji ne mogu da registruju partnerstva niti da sklapaju brakove”.

„Uz to je LGBTI zajednica u zemlji suočena sa mnogim tabuima, predrasudama i nasiljem. U jednoj anketi koju su 2020. sprovele organizacije za ljudska prava Ideas i Glic, skoro 60 odsto ispitanih pripadnika seksualnih manjina reklo je da ima iskustva sa fizičkim ili psihičkim maltretiranjem”, podseća Tagesšpigel.

Izvor: Tanjug, N-1, Direktno