Posvećenost Beograda i Prištine napredovanju dijaloga slabi, a gubitak zamajca povećava opasnost da u procesu normalizacije dođe do zastoja, ocenjuje se u novom izveštaju generalnog sekretara UN o radu Unmika, uz poziv liderima obe strane na uzdržavanje od zapaljive retorike.
Izveštaj, kojim je obuhvaćen period od 16. oktobra 2016. do 15. januara 2017. godine, Savet bezbednosti UN razmatraće sutra. Funkciju generalnog sekretara UN do 31. decembra 2016. obavljao je Ban Ki Mun, nakon čega ga je na tom mestu, od 1. januara 2017, zamenio Antonio Gutereš.
U izveštaju se navodi da su tokom tog perioda tenzije između Prištine i Beograda dostigle „zabrinjavajuće nivoe, što je pokazano uzavrelom uzajamnom retorikom i optužbama u vezi sa spornim pitanjima i događajima”.
Generalni sekretar svetske organizacije ukazuje da nije postignut jasan napredak kad je reč o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, što je, kako navodi, „ključan aspekat sporazuma postignutog u okviru dijaloga pod posredovanjem EU”. „Žalosno je što posvećenost i Beograda i Prištine napredovanju dijaloga, izgleda, slabi, delimično usled preokupiranosti domaćim političkim pitanjima. Gubitak zamajca povećava opasnost da u procesu normalizacije, koji je u interesu obe strane, dođe do zastoja i potencijalnog nazadovanja”, ističe se u izveštaju koji je objavljen na sajtu UN, a nosi datum 6. februar.
Izražava se i zabrinutost zbog, kako se navodi, rastućih tenzija i eskaliranja međusobnog optuživanja koji su karakterisali odnose između Prištine i Beograda tokom poslednjeg kvartala, posebno jer se to događalo u trenutku jačanja etničkih napetosti i zaoštrene političke retorike u širem regionu. „Pozivam lidere obeju strana da budu oprezniji i uzdržaniji u iznošenju javnih stavova, da izbegavaju zapaljivi jezik i svoje stavove iznose isključivo mirnim putem i kroz odgovoran dijalog”, poručuje generalni sekretar.
On ocenjuje da je naročito tendencija ka pretvaranju manje značajnih pitanja u teme žustrih rasprava, u težnji ka sticanju taktičke prednosti ili domaćih poena, doprinela pogoršanju odnosa Beograda i Prištine. „Kod nekih lidera vidim primere iskrene posvećenosti, hrabrosti i vizije o boljoj budućnosti, bez pristupa koji nikom nije od koristi i koji podriva istinske interese naroda kojima oni služe. Smatram pozitivnim primere liderstva na svim nivoima uprave i nadam se da će takvi primeri biti ponovljeni i češći tokom godine koja je pred nama”, stoji u izveštaju.
Generalni sekretar UN poziva obe strane da se pridržavaju sporazuma koje su već postigle u procesu dijaloga pod posredovanjem EU, „u dobroj veri i bez neprikladnih odlaganja”. „Podsećam lidere da napredak nije neizmenjiv i da, ako proces ne krene napred, ili ako ne budu obezbedili opipljiva poboljšanja koja narod u potpunosti očekuje, postoji rizik od nazadovanja, što može biti opasno”, navodi se u izveštaju.
Generalni sekretar primećuje da se i dalje odlaže primena sporazuma o slobodi kretanja vozila, uključujući odredbu koja se tiče uzajamnog prihvatanja oznaka na registarskim tablicama, što je prema prvobitnom planu trebalo da stupi na snagu 15. novembra.
U izveštaju se napominje da je u obuhvaćenom periodu postignut izvestan napredak u primeni sporazuma postignutih u okviru dijaloga, posebno u oblasti integrisanja sudstva, slobode kretanja i telekomunikacija.
Podseća se, između ostalog, da su predstavnici i zvaničnici kosovskih Srba obustavili učešće u vladajućim institucijama kao odgovor na novi zakon o „Trepči”, kao i da je Priština osudila izgradnju zida kod mosta u Severnoj Mitrovici, ali se napominje da, uprkos očitim tenzijama na političkom nivou, nema napetosti unutar zajednice u Severnoj Mitrovici.
Navodi se i da je bivši lider OVK i sadašnji lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj uhapšen u Francuskoj 4. januara po Interpolovoj poternici na zahtev Srbije, te da je to izazvalo gnevne odgovore i kosovskih političkih lidera i delova javnosti na Kosovu.
Takođe se podseća da su tenzije između Beograda i Prištine dodatno eskalirale kad je Beograd uveo novu železničku liniju do Severne Mitrovice i voz s bojama srpske zastave i natpisom „Kosovo je Srbija”, zbog čega je kosovska policija rasporedila specijalne jedinice i oklopna vozila, a zatim su se političari obe strane međusobno optuživali, a ratoborni jezik „zapalio” javno mnjenje.
Takođe se ističe da su kosovske vlasti odgovorne za održavanje vladavine zakona i obezbeđivanja prava na povratak, te da te vlasti moraju da obezbede da incidenti kao što su oni koji su se dogodili u Suvoj Reci i Dečanima ne budu presedan za sistematsko sprečavanje povrataka.
Ocenjuje se i da je odsustvo odgovora javnih institucija u incidentima u Suvoj Reci i Dečanima razočaravajuće.
Ističe se i da Unmik nastavlja da prati razvoj događaja u vezi s unapređenjem i zaštitom verskog i kulturnog nasleđa, i navodi da zabrinjava to što kosovske vlasti uporno odbacuju zahtev za izdavanje građevinske dozvole za obnovu srpske pravoslavne crkve u Prizrenu.
Generalni sekretar, takođe, pohvaljuje nastavak konstruktivne saradnje strana sa njegovim specijalnim predstavnikom Zahirom Taninom, poručivši da Tanin ostaje obema stranama na raspolaganju kako bi pomogao u mirnom rešavanju sporova i nesporazuma.
