Putin se sreo sa Đipingom

Rusija i Kina su dosledno i odlučno protiv svih pokušaja falsifikovanja istorije Drugog svetskog rata i rehabilitacije nacizma i militarizma – izjavio je Vladimir Putin po završetku pregovora sa Si Đinpingom.

Ruski predsednik je naglasio da su upravo Rusija i Kina imale najveće gubitke u tom ratu.

Posebno je naglasio da je saradnja dve zemlje „važna komponenta gradnje pravednog ustrojstva sveta.

Kineski lider je doputovao u Moskvu da bi prisustvovao proslavi 70-godišnjice Pobede i pozvao je Putina da 3 septembra prisustvuje manifestacijama povodom završetka Drugog sevtskog rata u njegovoj zemlji.

Uoči razgovora, šef ruske države je u filmu „Rusija i Kina. Srce Evroazije“ naglasio da savez dve zemlje nije usmeren protiv bilo koga, već da prosto predstavlja uzajamno korisnu saradnju država.

„Mi iz principijelnih razloga ne pravimo nikakve paktove protiv bilo koga. Ne pravimo nikakve zatvorene blokove. To je naprosto saradnja država koje spajaju zajednički interesi“ – istakao je Putin.

U zajedničkoj izjavi dvojice lidera se podvlači da je za Moskvu i Penking formiranje zone slobodne trgovine „dugoročni cilj“ i da će razmotriti formiranje zajedničkog ekonomskog prostora u okviru povezivanja Evroazijskog ekonomskog saveza i ekonomskog pojasa Put svile.

Predsednici Rusije i Kine potpisali su izjavu o saradnji u povezivanju projekata Evroazijskog ekonomskog saveza i ekonomskog pojasa Puta svile.

To je jedan od najznačajnijih rusko-kineskih dokumenata, koji je potpisan od prošlog proleća, kada je Rusija, koja je zbog sankcija izgubila pristup zapadnim tržištima kapitala i tehnologijama, najavila početak političkog i ekonomskog okretanja ka Istoku.

Ekonomski pojas Puta svile je projekat stvaranja transportnog, energetskog i trgovačkog koridora između zemalja Centralne i Južne Azije i Evrope, za koji Kina već namerava da izdvoji 40 milijardi dolara kroz specijalni fond. Ideju o ovom projektu izneo je kineski predsednik Si Đinping u septembru 2013. godine.

„Kineski „Put svile“ je impozantan projekat i ekonomski, i geopolitički, i u svakom drugom smislu“ – istakao je Putinov portparol Dmitrij Peskov.

Po njegovim rečima, „u ovom slučaju lideri govore o spremnosti da deluju usklađeno u smislu povezivanja Evroazijskog ekonomskog saveza i kineskog Puta svile.

Evroazijski ekonomski savez čine Rusija, Kazahstan, Belorusija i Jermenija. Savet obezbeđuje slobodu kretanja roba, usluga, kapitala i radne snage, sprovođenje koordinirane politike u različitim granama privrede.

Jedan od prvih projekata u okviru povezivanja Evroazijskog ekonomskog saveza i ekonomskog pojasa „Puta svile“ biće izgradnja brze železničke magistrale „Moskva-Kazanj“ vredne bilion rubalja, koja će u budućnosti postati deo brzog železničkog koridora Peking-Evropa.

„To je novi, strateški supstrat u našim odnosima sa Kinom“ – ocenio je Peskov.

Dužina magistrale „Moskva-Kazanj“ biće 770km; njen početak će biti na Kurskoj železničkoj stanici u Moskvi, a kraj na stanici Vostanije-Pasažirskaja u Kazanju. Planirano je da postoji devet međustanica.

Maksimalna brzina kretanja iznosiće 400 km/h (u ovom trenutku na svetu ne postoje železničke trase sa takvom standardnom brzinom). Na trasi će biti izgrađeno više od 100 kilometara nadvožnjaka i mostova.

Pretpostavlja se da će brza železnička magistrala VSM-2 omogućiti da se vreme putovanja između Moskve i Kazanja smanji sa trenutnih 10-12 sati na tri sata i 30 minuta. Trasa će povezati tri grada sa više od milion stanovnika, mogući protok putnika procenjuje se na 18,2 miliona ljudi godišnje.

Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin odmah posle Peskova je otkrio da će Rusija Kini u naredne tri godine isporučiti možda i do 100 aviona 100 samoletov „Suhoj Superdžet 100“.

„Ovo je veoma ozbiljno. Ovo će omogućiti proizvidnju tog aviona u velikoj seriji“ – podvukao je Rogozin.

On je istovremeno poručio Zapadu: „Sa početkom široke saradnje sa Kinom u toj oblasti – sankcije protiv naše radioelektronike izgubile su smisao. Tačnije: započinjemo zajedničku proizvodnju sa Kinom, uključujući i prijemnu aparaturu koja je neophodna za dalji razvoj naših navigacionih sistema“.

Zapad će sigurno biti još nezadovoljniji.

Jer, prvo su šef ruskog Roskosmoca, Igor Komarov, i predsednik Komisije za satelitski navigacioni sistem, Van Li, potpisali izjavu o zajedničkom korišćenju nacionalnih navigacionih sistema Bejdou i GLONASS.

Odmah potom su ruska banka VTB i China Eximbank potpisale ugovor kojim je kineska banka ruskoj odobrila tri milijarde juana kredita. Plus: China Development Bank je VTB otvorio kreditnu liniju za finansiranje trgovinskih operacija između dve zemlje.

Izvor: Fakti