Redovna sednica SB UN o Kosovu

Neprihvatljiv je manir Prištine da dijalog i proces normalizacije odnosa tretira kao sredstvo ucene prema srpskoj strani i evropskim partnerima. Srbija nastavlja da konstruktivno, odgovorno i posvećeno učestvuje u dijalogu, naglasila je ministarka pravde Nela Kuburović na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Na sednici na kojoj se razmatrao redovan tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Guteresa posvećen radu Unmika i situaciji na Kosovu i Metohiji od 16. januara do 15. aprila, ministarka pravde je upozorila na odluku kosovskog parlamenta da jednostrano prekine dijalog.

„Više nisu dovoljne prazne reči, potrebna su konkretna dela”, rekla je ministarka pravde komentarišući zastoj u formiranju Zajednice srpskih opština.

Problemi sa kojima se suočavaju pripadnici nealbanskih zajednica, kao i intenzivna antisrpska kampanja doprineli su, naglasila je ona, održavanju konstantnog nivoa etnički motivisanih napada na Srbe.

Kao eklatantan primer navela je nedavne užasavajuće pretnje poslanika Alijanse za budućnost Kosova Dauta Haradinaja da, ukoliko postupak protiv njegovog brata, Ramuša Haradinaja ne bude po volji Albanaca, na KiM neće preostati da živi nijedan Srbin.

Ukazala je da je na KiM sve krenulo od laži koje su plasirali ljudi poput Vilijama Vokera koji danas čak i ne krije svoje velikoalbanske ambicije i projekte, a poznato je da se protivi i Specijalnom sudu koji treba da procesuira zlodela pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.

Nekažnjivost za počinjene zločine se ne sme dozvoliti ni tolerisati, rekla je i dodala da upravo zbog toga Srbija smatra sramnom, protivpravnom i skandaloznom odluku francuskog suda u Kolmaru da odbije ekstradiciju Ramuša Haradinaja.

Albanski politički lideri u Prištini bi, poručila je, konačno trebalo da shvate da je i kažnjavanje ratnih zločinaca deo procesa normalizacije odnosa. „Kao da nisu bili dovoljni zločini počinjeni 1998-99. godine, Ramuš Haradinaj nastavlja da preti nasilnim oduzimanjem teritorije Srbije i nasilnim prekrajanjem njenog Ustava, uz poziv da SAD pruže pomoć, jer će u suprotnom Albanci sami „završiti posao između Srbije i Kosova“, istakla je Kuburovićeva.

Ona je ukazala da je na KiM sve krenulo od laži koje su plasirali ljudi poput Vilijama Vokera koji danas čak ni ne krije svoje velikoalbanske ambicije i projekte, a poznato je da se protivi i Specijalnom sudu koji treba da procesira zlodela počinjena od strane tzv. „Oslobodilačke vojske Kosova“.

„Protiv Srbije se delovalo sračunato i ne radi zadovoljavanja međunarodne pravde. Način na koji je postupao Vilijam Voker i upotreba oružane sile protiv SRJ se ne može kvalifikovati drugačije nego kao flagrantno kršenje načela na kojima se temelji Organizacija UN”, naglasila je Nela Kuburović.

Podsetila je da je odluka o upotrebi oružane sile protiv SRJ, doneta i sprovedena bez odobrenja Saveta bezbednosti, od onih istih zemalja koje se danas zalažu za priznavanje kosovske nezavisnosti, čime su, kako je naglasila, prekršena suverena prava Srbije, što podriva autoritet SB i njegovu ulogu u ostvarivanju osnovne dužnosti očuvanja mira i bezbednosti. „Protivpravna odluka o agresiji na SRJ usledila je prvenstveno na osnovu izveštaja Vilijama Vokera, iako na KiM 1998–1999. godine nije bilo humanitarne katastrofe niti progona kosovskih Albanaca”, kazala je Kuburovićeva.

Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef Unmika Zahir Tanin izjavio je da je dijalog Beograda i Prištine dospeo u ćorsokak i osudio vraćanje na nacionalističku i netolerantnu retoriku. Naglasio je i da je nastavak dijaloga od ključnog značaja za napredak KiM i regiona, a konstruktivan angažman i dalje moguć. „U proteklom periodu javna komunikacija se vratila na netolerantne i nacionalističke slogane”, rekao je Tanin koji je kritikovao rezoluciju kosovske skupštine kojom se poziva na prekid dijaloga sa Beogradom ukoliko Ramuš Haradinaj bude izručen Srbiji, uz pretnje Dauta i Ramuša Haradinaja etničkim čišćenjem Srba.

Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku optužila je Srbiju za rasizam i zatražila da Savet bezbednosti ukine Unmik, naglašavajući da ako Srbija želi da dođe do pomirenja sa Kosovom, onda mora da prihvati Kosovo kao ravnopravno i kao nezavisnu državu.

Suprotstavljeni stavovi o Unmiku

Raspravu ambasadora država članica SB UN o situaciji na KiM obeležili su suprotstavljeni stavovi o potrebi daljeg angažovanja Unmika, statusu i napretku Kosova ali i jednoglasan poziv na nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Dok su Rusija i Kina naglasile potrebu daljeg snažnog angažovanja misije UN na Kosovu, SAD i zapadne zemlje su ocenile da Unmik treba postepeno gasiti, a izveštaje o KiM prorediti.

Predstavnik Rusije u UN Vladimir Sofronkov upozorio je danas da je dijalog Beograda i Prištine već mesecima u ćorsokaku, da su odnosi između Beograda i Prištine pogoršani i da nema poverenja, a odsustvo pritiska Brisela vodi ka tome da Priština radi šta hoće i ne bira reči. Takođe, rekao je on, neprihvatljivo je prebacivati odgovornost za situaciju u dijalogu na Srbiju, jer je situacija obrnuta.

Safronkov je, takođe, upozorio da je formiranje vojske Kosova u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244, kao i da su odluke kosovskog parlamenta u vezi procesa protiv Ramuša Haradinaja u Francuskoj, jednako opasne. To je, prema njegovim rečima, ilustracija dvostrukih standarda kada je reč o stranama u sukobu u bivšoj Jugoslaviji.

„Nismo iznenađeni odugovlačenjem istraga o zločinima Oslobodilačke vojske Kosova“, rekao je Safronkov, podsećajući da je od izveštaja Dika Martija prošlo više od šest godina.

Euleks mora da osigura nepristrasan pristup procesima, što, kako je rekao, Haški tribunal nije uspeo da uradi, podsetivši da je Haradinaj pred tim sudom dva puta oslobođen, a poznato je koliko je svedoka protiv njega nestalo ili nastradalo. On ukazuje da politička kriza u pokrajini pokazuje stanje kosovskih institucija, podseća na fizičke napade na Srbe, otimanje i uništavanje imovine, i slučaj imovine SPC u Dečanima uprkos odluci suda.

Radikalizam i regrutovanje boraca koji odlaze na Bliski istok da se bore na strani DAEŠ-a takođe je jedan od problema, kaže Sofronkov.

„Zbog svega toga je kontraproduktivno smanjiti osoblje i budžet Unmika. Unmik ima ključnu ulogu na Kosovu. Zato nema potrebe da se menja praksa kvartalnih sastanaka u SB UN“, zaključio je on.

Kina poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i razume zabrinutost Srbije u vezi sa Kosovom, rekao je ambasador te zemlje pri SB UN. Kina smatra da SB UN treba da zadrži svoju pažnju na Kosovu, i podržava rad Unmika.

Predstavnica SAD, Mišel Sison, osvrćući se na događaje u Račku o kojima je govorila ministarka Kuburović, tvrdi da su tela u Račku svedočanstvo o zločinima i poziva na „uzdržanost od ovakve vrste istorijskog revizionizma”. Ona je takođe pozvala aktuelne lidere u regionu da izbegavaju zapaljivu retoriku i da se usredsrede na ekonomski razvoj. Ambasador Italije je pozvao Prištinu da zbog izbora ne zanemari primenu postignutih sporazuma u Briselu, uključujući onaj o Zajednici srpskih opština.

Ambasador Švedske ocenio je da budućnost Srbije i Kosova leži u Evropskoj uniji i poručio obema stranama da bi trebalo da se uzdrže od zapaljive retorike i angažuju u primeni dogovora iz Briselskog sporazuma.

Izvor: Politika, Sputnjik