Republika Srpska i pravo na sećanje

Zašto pravimo toliku gužvu oko osporavanja 9. januara da čak donosimo deklaraciju Skupštine RS? Sudska presuda na Izetbegovićevu apelaciju još nije ni donesena, a već prejudiciramo negativan ishod. Vređamo Ustavni sud BiH, koji je dejtonska tvorevina, a toliko nam je stalo da se Dejtonski sporazum poštuje. Provociramo v. p. Valentina Incka koji je zadužen da brani taj sporazum, a to uključuje i odbranu suda. Iritiramo diplomate vodećih zapadnih zemalja od kojih nam zavise evrointegracije u koje se svakodnevno zaklinjemo.

Pravimo politički problem od u suštini tehničkog pitanja: proslava rođendana Srpske može da se poveže i sa nekim drugim ne manje važnim istorijskim datumom, kao što su formiranje srpske skupštine ili plebiscit srpskog naroda. A pošto se oboje dogodilo 1991, Republika bi nam tako, kalendarski stekla čak godinu duži kontinuitet i tradiciju.

Zašto nam je ipak jako važno? Prvo, baš na taj dan je donesena odluka o formiranju RS, a najmanje ima razloga da tu istorijsku činjenicu falsifikujemo na intervenciju Bakira Izetbegovića, koji nas je, zajedno sa svojim babom, isterao iz Jugoslavije i naterao da pravimo Srpsku. Drugo, taj ustavni sud, iako zaista dejtonska tvorevina, postao je jedan od mehanizama preko kojeg nam Zapad zavrće ruku, menja zakone, uzima nadležnosti, pa evo, hoće i pamćenje.

Haški sud se zatvara, bonska ovlašćenja se već duže ne koriste, ali zato je tu domaća i nepristrasna sudska grana vlasti koja bezprizivno presuđuje. „Domaća“ – sa trojicom inostranih sudija, koji se „nepristrastno“, pri glasanju redovno pridružuju bošnjačkim sudijama. Treće, istorijski datumi, jubileji, godišnjice odnosno kolektivna sećanja na nacionalne pobede i stradanja imaju veliki simbolički značaj za svaki narod i nisu stvar pogodbe sa komšijama, angloameričkim ambasadorima, visokim predstavnikom i sudovima, ili pitanje političke korektnosti. Ali o svemu se može razgovarati…

Kao što proslava Dana Srpske, eto, vređa osećanja nesrba, tako analogno, nema sumnje, i proslava međunarodnog priznanja BiH jednako vređa osećanja Srba, pa bi trebalo da Bakir taj opšti problem asimetričnih nacionalnih emocija i zbrke oko praznika najpre reši unutar svoje kuće. Recimo, da sa entitetskim komšijama dogovori zajedničku proslavu dana potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, kojim su se Hrvati odrekli Herceg-Bosne i sa Bošnjacima se tako srećno udružili u Federaciju, da već 20 godina biju bitku da iz nje izađu.

Zanimljivo je da nam Bakir sugeriše da Dan Republike slavimo na dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma jer je Srpska tek tada i međunarodno priznata, iako on i njegovi sunarodnici taj sporazum neprestano proklinju kao veliku istorijsku nepravdu. Pošto Srbi taj datum ionako pozitivno obeležavaju, možda bi i moglo tako, ali pod uslovom da nam se u slavlju Dejtona pridruže i svi ostali Bošnjaci, ako ništa u znak podrške mudrom predlogu svoga lidera.

Naravno, to iz hiljadu razloga nije moguće ni na jednoj strani i zato tri naroda, kako koji, i žive što u entitetima, što u kantonima, što u BiH. A naši predstavnici iz Saveza za promene, pošto su časno glasali za deklaraciju, lahko će objasniti svojim bošnjačkim partnerima u zajedničkim organima, zašto 9. januar ne možemo pomerati.

Izvor: NSPM