Rešetnjikov o prijemu Obame u Kini

Stejt Department komentariše sastanak „Velike dvadesetorice“ o Siriji i kaže da su pregovori propali i praktično sve ovo nema smisla. A naš Ministar spoljnih poslova je rekao da, uprkos činjenici da nema slaganja po mnogim tačkama, pregovori se nastavljaju. U čemu je tajna, ako je ima ?

— Tajne ima. Ona je u tome da mi delujemo u smislu nalaženja rešenja za sirijski problem. Mislim da Sjedinjene države stvarno nisu usmerene ka traženju rešenja; tačnije, jesu usmerene, ali samo na rešavanje svojih interesa. Interes im je jedan – zbacivanje s vlasti Asadove vlade i, po svemu sudeći, podela Sirije na tri-četiri teritorijalne celine, koje će oni zvati nezavisnim državama. I, veoma je teško naći kompromis sa njima, neko zajedničko rešenje. Naše pozive na borbu protiv Daeša i ektremista oni čuju, ali je to suprotno njihovim ciljevima.

Zašto mi ne bismo bili zadovoljni podelom Sirije na više država?

— Nas uopšte ne zadovoljava linija Sjedinjenih država po kojoj prave haos svuda po svetu. Stvaranje četiri države od Sirije korak je ka, kako se često kaže, kontrolisanom ili polukontrolisanom haosu u kome je, kako to vide Sjedinjene države, lakše upravljati svetom. Svaka država koja jača svoju nezavisnost iznervira Sjedinjene države. Njima je neophodno porobljavanje malih država. U tom smislu im Sirija, koja je imala samostalnu ulogu na Bliskom itoku, nije nužna. Sirija je, kao nezavisna država, tražila podršku od Rusije, neko vreme od Turske, ali ne i od Sjedinjenih država. Zato su Sjedinjene države stvorile lanac polu-država, polu-kolonija, polu-protektorata, kao što su Libija i Makedonija – „zavadi pa vladaj“. No, nakon Sirije, sledeća bi mogla da bude Turska. Ako u Siriiji postoji kurdska teritorija, sunitska teritorija, šiitska teritorija, sledeći korak je Turska. Po svemu sudeći, Sjedinjene države planiraju podelu Turske. Zbog toga je i Erdogan napet; i, ne toliko u vreme puča – i pre toga je bio napet. Ali, puč je pokazao da može biti reči i o podeli Turske. Do podele Iraka je faktički i došlo – ne praktično. Libija je podeljena. Sa Egiptom nije uspelo, ali i dalje se preduzimaju koraci. Zatim Kavkaz… To za nas nije korisno – to je zona nestabilnosti oko naše teritorije.

Sadašnji hladni prijem Baraka Obame u Kini, a i drugih članova američkog rukovodstva ranije, ne može se pripisati nekoj vrsti greške. Greške su, u organizaciji ovakvih događaja kao što je samit G20, neprihvatljive, naročito u ključnim pitanjima kao što je protokol i donošenje merdevina.

— Takve greške su u Kini nedopustive. Takve greške podležu kaznama. Mislim da je to bio kineski odgovor Obami i njegovom komentaru da će Kina “morati manje da maše sabljom prema jugu”. Naravno da Kinezi ovakvu priliku nisu mogli da propuste. Donošenje merdevina je bilo u istom stilu u kome i stav kineskog rukovodstva. Nije to bila nikakva greška, što je pokazao i šef kineskog protokola. Na komentar američke službenice “ovo je naš predsednik i naš avion” on je odgovorio: “Ovo je naša zemlja i naš aerodrom.” To, “naša zemlja” govori o tome da je sve bilo s predumišljajem. I mislim da bi bilo odgovorno da predsedniku zemlje, kada ide u posetu bilo kojoj zemlji, ne budu dozvoljene bilo kakve oštre izjave. Ali Amerikanci ne znaju za granice, a i etika im je slabo razvijena. Oni smatraju da su velika država i da mogu davati bilo kakve komentare. Mada su u poslednje vreme počeli da dobijaju i odgovore na takve kaprice.

Ali sve ovo je počelo da se događa u poslednje dve-tri godine. Ranije su se svi samo klanjali gospodaru.

— Nije to toliko zbog toga što je Obama slabić i još odlazi sa vlasti. S jedne strane, Sjedinjene države slabe, sa druge strane poremećaj tog Nobelovog laureata za mir, koji je sproveo nekoliko prevrata, ubistava itd, dostigao je najvišu tačku. Pored toga, Kina, Rusija i druge zemlje jačaju svoje pozicije na međunarodnoj sceni, razvija se BRIKS. To rađa nadu, kod malih i srednjih država, da se pojavio još neki pol, savez država, a ne samo Sjedinjene države. I, taj pol privlači. Zato su neke zemlje i postale hrabrije. Mislim da ćemo doći i do tog trenutka kada će i Bugarska da, tom polu, drži palčeve u džepu.

Izvor: Katehon