Rusija će adekvatno reagovati na poteze NATO-a

BRISEL – Kakve god poteze NATO bude vukao radi u funkciji učvršćivanja svojih istočnih granica – Rusija će, kako je saopštio njen stalni predstavnik pri svernoatlantskoj alijansi Aleksandar Gruško, preduzeti „sve političke i vojno-tehničke mere koje bude iziskivala njena bezbednost”

Gruško je pri tom nastavio: „Mi znamo da je vojna struktura alijanse dobila zadatak da za samit NATO u Velsu sačini planove jačanja odbrane. U principu, za nas nije novost to što NATO veliku pažnju poklanja odbrani svojih istočnih granica”.

On je istovremeno upozorio da Savet Rusija-NATO može biti adaptiran, ako u okviru njega ne bude praktične saradnje i dodao da u skorije vreme ne treba očekivati zasedanje Saveta, imajući u vidu da je NATO doneo odluku da prekine saradnju sa Rusijom.

To znači – naglasio je Gruško – da Rusija i NATO nemaju teme za razgovor.

Šefovi diplomatija zemalja NATO saopštili su da prekidaju praktičnu i vojnu saradnju sa Rusijom, ali da će sačuvati kontakte Saveta Rusija-NATO najmanje na nivou ambasadora.

Gruško je tim povodom precizirao:„Savet Rusija-NATO je okvir za politički dijalog i realizaciju projekata praktične saradnje. Zato, ako saradnje ne bude, ne isključujem da će biti potrebne odluke o adaptaciji i samih instrumenata saradnje. U doglednoj budućnosti ne vidim temu koja bi me podstakla da iniciram sazivanje Saveta Rusija-NATO”.

Gruško kaže da je NATO zainteresovan za političke kontakte bez obzira na obustavljanje saradnje.

„U istoriji odnosa Rusija-NATO bilo je mnogo toga. Ukoliko se budu donosile odluke, one će se donositi na osnovu uravnotežene analize, a ne kao plod emocija. U svakom slučaju, uveren sam da postoji zainteresovanost da se sačuvaju kanali za komunikaciju između toliko velikih vojno-političkih faktora u evroatlantskom prostoru, kao što su Rusija i NATO. Bilo bi apsolutno nerazumno da se odnosi spuste na nivo hladnog rata” – rekao je Gruško.

On je potvrdio da takvo mišljenje dele mnogi partneri iz Saveta Rusija-NATO.

On je takođe izjavio da prekidom saradnje u sferi zajedničkih interesa gubi sama pakt.

„Ukoliko jedna strana ne želi da sarađuje, onda takve saradnje neće biti. Za nas je principijelno da nastavimo i budemo odgovorni, što smo dovoljno pokazali na primeru neutralisanja novih pretnji i izazova. Ukoliko NATO nije spreman da radi sa nama i beži od vlastite odgovornosti, onda ćemo na međunarodnoj areni raditi sa onim partnerima koji dele ove ciljeve” – naglasio je Gruško.

Pri tom je ukazao da je alijansa „završila vojno „osvajanje” teritorija istočnoevropskih članica”.

Za ilustraciju je naveo: da je alijansa pribaltičke zemlje i Poljsku još 2009. potpuno integrisala u svoje vojne planove i da je modernizovala njihove vojne aerodrome i luke. I još: da je otvorila vojne baze u Bugarskoj, Rumuniji i Poljskoj i da formira PRO infrastrukturu u Rumuniji i Poljskoj.

Posebno je naglasio da je alijansa prošle godine izvela vojnu vežbu Steadfast Jazz sa „štapskim zadatkom”: „uspostavljanje teritorijalne celovitosti (neke zemlje) u slučaju spoljne agresije”.

Gruško je ocenio – ako se sve posmatra iz ugla onoga što se zvalo „odnos snaga u svetu” – da ukupni vojni rashodi NATO čine približno polovinu svih vojnih rashoda u svetu i da je vojni budžet Rusije deset puta manji od natovskog.

„Neki i u 21. veku svoju bezbednost povezuju sa prisustvom inostranih trupa i američkih i drugih baza na svojoj teritoriji, a to stvari vodi u epohu konfrontacije koja je trebalo da ostane u prošlosti. U slučaju sa Gruzijom i Ukrajinom, jasno je da te linije podele već prolaze unutar pojedinih država. Stvari ovako stoje, uprkos tome što unutar alijanse, naravno, postoje i zemlje koje odlično shvataju da niko nema nameru da napada na NATO” – podvukao je Gruško.

Izvor: Fakti