Rusko „veliko uvo“ ponovo na Kubi

Odluka Rusije da Kubi oprosti 90 odsto dugova nastalih u vreme Sovjetskog Saveza, ukupno čak oko 32 milijarde dolara, kako se pokazalo, nije bila puki čin altruizma. Ispostavilo se, naime, da u Moskvi veruju da je rusko prisustvo na karipskom ostrvu od strateške važnosti. Uostalom, kao i u sovjetska vremena.

U tom smislu stiglo je i objašnjenje ruske širokogrudosti. Dve zemlje su se, tokom boravka ruskog predsednika Vladimira Putina u Havani, dogovorile da se istočnom partneru vrati nekadašnji sovjetski radiolokacioni centar u Lurdesu, nedaleko od Havane.

Pomenuti centar za prisluškivanje radio je od 1964. i kroz njega su stručnjaci SSSR-a prisluškivali kompletnu zapadnu obalu SAD, dobijajući na taj način čak 70 procenata neophodnih obaveštajnih informacija.

Ali, kako se ispostavilo, rad stanice u Lurdesu koštao je Moskvu preskupo – oko 200 miliona dolara godišnje. Ruski mediji kao poređenje navode podatak da kosmodrom Bajkonur u Kirgiziji, sa kompletnim opsluživanjem, godišnje košta 180 miliona dolara. To je bilo razlog da Putin po dolasku na vlast 2000. odluči da zatvori rad stanice na Kubi.

Ali okolnosti su se u međuvremenu promenile. U junu ove godine ruska državna Duma ratifikovala je saglasnost o saradnji sa Kubom u kosmičkoj sferi, što je podrazumevalo i postavljanje na kubanskoj teritoriji lokacionih stanica za navođenje ruskog sistema GLONASS, pandana američkom GPS-u. Ovo je među Amerikancima izazvalo pravu uzbunu.

I aktuelna Putinova poseta Latinskoj Americi nije slučajna. Prilikom nedavnog glasanja u Ujedinjenim nacijama, povodom rezolucije kojom se potvrđuje pravo Ukrajine na Krim, Bolivija, Venecuela, Kuba i Nikaragva glasale su protiv, dok su se Argentina i Brazil uzdržali od glasanja. Upravo pomenute države cilj su Putinove posete ovom delu sveta, primetili su izveštači.

Radio-stanica u Lurdesu, smeštena na 250 kilometara od granice SAD, biće osavremenjena i nastaviće sa radom. Time se Rusija vraća u latinoamerički region, ne samo kao ekonomski nego i kao vojnotehnički partner.

Rusija vraća centar za signaknu špijunažu u Lurdesu kod Havane

RUSIJA i Kuba postigle su načelni dogovor o vraćanju Rusiji na korišćenje centra za signalnu špijunažu u predgrađu Havane Lurdesu, piše moskovski list „Komersant“.

U vreme SSSR, taj centar je omogućavao kontrolu nad radio i telefonskom vezom na značajnom delu teritorije „potencijalnog protivnika“.

Informaciju da ruske vlasti nameravaju da se vrate u centar koji se nalazi na 250 kilometara od američke obale „Komersantu“ je potvrdilo nekoliko izvora u strukturama vlasti.

Po rečima sagovornika lista, Moskva je započela pregovore s Havanom još pre nekoliko godina.

Dogovor je postignut tokom julske posete predsednika Rusije Vladimira Putina Kubi.

Tada je objavljeno da će Rusija otpisati oko 90 odsto kubanskog duga (oko 32 milijarde dolara).

Ministarstvo odbrane RF i Generalštab, u čijoj nadležnosti će se nalaziti centar, za sada nisu komentarisali ovu informaciju.

Centar za signalnu špijunažu je otvoren 1967. godine i funkdžionisao je do 2001. godine.

Tada su se ruske vlasti odrekle kompleksa zbog nedostatka sredstava, a i pod pritiskom SAD.

Objekat na Kubi je bio najmoćniji sovjetski centar za signalnu špijunažu van nacionalne teritorije.

Odluku o povratku na Kubu sagovornici „Komersanta“ objašnjavaju povećanim finansijskim mogućnostima Rusije i zahlađenjem odnosa sa SAD.

Jedan od sagovornik lista pojasnio je razloge Moskve rečima:

„SAD nisu cenile naš gest dobre volje“.

Zato je, po mišljenju visokog funkcionera u Ministarstvu odbrane Rusije, Moskva imala dovoljno razloga da oživi projekat, pojačavši na taj način kopneni ešalon svoje izviđačke grupacije.

Na sastanku s predsednikom Državnog saveta Kube Raulom Kastrom Putin je obećao da će Rusija „pomagati kubanskim prijateljima da prevaziđu ilegalnu blokadu“ ostrva.

Prema rečima Kastra-mlađeg, radarski centar u Lurdesu obezbeđivao je Sovjetskom Savezu 75 odsto svih informacija o SAD.

Istovremeno sa centrom u Lurdesu bila je zatvorena u sovjetska vojna baza u vijetnamskoj luci Kamran. Ta luka je – po Putinovoj odluci – bila obnovljena prošle godine.

Lurdes za savremenu Rusiju može imati i veći značaj nego što je imao za SSSR. Rusija još uvek nema kosmičko radio-izviđanje, niti dovoljno specijalnih brodova za hvatanje signala sa teritorije „potencijalnog protivnika“.

U sovjetska vremena, u Lurdrsu je boravilo oko 3000 različitih stručnjaka i vojnika. Rusija je do zatvaranja centra držala upola manje.

Sada će ih biti potrebno još manje jer elektronsko izviđanje poslednjih godina sve više postaje „stvar tehnike“.

Izvor: Politika, Fakti