SAD i avganistanska zamka

U jesen ove godine će da se navrši 15 godina vojne kampanje SAD u Avganistanu. U vreme njenog trajanja Pentagon i njegovi saveznici nisu uspeli da zavedu red u toj napaćenoj zemlji. „Taliban“ i „Al-Kaida“  kao i tada, i dalje gazduju po Avganistanu, a lokalna armija i policija mesečno gube po 500 vojnika i oficira. Kod mnogih zapadnih analitičara se pojavila sumnja da niko u stvari i ne želi da prekine taj rat. Jer je u pravcu SAD-a do sada  „upumpano“ skoro 800 milijardi dolara, ali se niko ne uzbuđuje što je veći deo tog novca  jednostavno dobijen krađom. Nedavno je počelo da se govori da za potrebe avganistanske armije treba da se nađe još 15 milijardi. Amerikanci su spremni da iz svog budžeta prebace 10,5 milijardi, a preostalih 4,5 milijarde treba na avganistanske račune da legne od saveznika iz severnoatlantske alijanse. Priča se da niko neće kontrolisati taj novac. Pa onda, na šta će da se potroše milijarde dolara NATO-a. Kabul, Vašington i Brisel govore da će sva sredstva, do poslednje pare, ići na obuku avganistanskih visokih vojnih kadrova. Sada u redovima nacionalne armije i policije ima 352 hiljade ljudi. U Avganistanu je danas 12 hiljada vojnih lica SAD-a, od kojih je 10.000 Amerikanaca. Pretpostavlja se da će oni ostati u Avganistanu i više od godinu dana. Propao je Obamin plan „o povratku“ kući skoro svih američkih vojnika i oficira. Situacija u zemlji je toliko komplikovana da će, čim poslednji Amerikanac napusti tlo Avganistana, početi haos. Jednostavno – vrlo je opasno ostaviti Kabul i lokalnu političku elitu bez američke i NATO zaštite. „Taliban“ je dolaskom SAD izgubio vlast, ali nije i vojnu snagu. On čitavih 15 godina vodi partizanski rat – napada vojne patrole, konvoje, ubija Amerikance i natovce. Situacija je vrlo komplikovana na granici s Pakistanom, u istočnoj provinciji Nuristan. Tamo je od 2011.godine formirana „talibanska republika“, a Amerikanci su tu oblast napustili zato što su imali velike gubitke. Sve do danas avganistanska armija pokušava da zavede red u Nuristanu, ali za sada nema nekih većih rezultata.

Zato SAD i žele da obuče što više avganistanskih vojnih lica kako bi se oni sami razračunavali sa „talibanskom republikom“. Za to su im potrebni i stručnjaci, i velika sredstva. Amerikanci više neće sami da se bore, jer bi imali previše gubitaka. Jer sada u SAD svi znaju da je od 2001.godine u vojnim dejstvima u Avganistanu poginulo preko 2300 američkih vojnika i ranjeno preko 17000. Ne treba da se zaboravi ni da je maksimalna brojnost vojnog kontingenta SAD 2010.godine bila 140 hiljada ljudi. Danas ih je ukupno samo 10 hiljada.  130 hiljada ljudi manje nego što ih je bilo pre  6 godina. Barak Obama je zaista želeo da ode iz Avganistana, on je to obećao svojim biračima. 2.decembra 2014. misija NATO kojom su rukovodile SAD je bila završena. U Kabulu je održana zvanična ceremonija njenog zatvaranja, međutim, to se desilo u strogoj poverljivosti. Otišli su, kako se ono kaže, ali su se vratili brže nego što su otišli, jer je NATO već u januaru 2015. objavio novu misiju kojoj je dao naziv „Odlučujuća snaga“. Nazvali su je „mirovna“ i ona treba da služi za pomaganje Avganistancima i vođenje kontraterorističkih operacija protiv „Al-Kaide“. A sami Amerikanci se ne bore direktno sa „Talibanom“.

Očigledno je da će vlasti iz Kabula morati u svojoj zemlji da se bore ne samo desetak godina. Sve češće kabulska politička i vojna elita moli Pentagon i SAD da prošire ovlašćenja vojnih lica za borbu s „Talibanom“. Obama je svojima dozvolio da aktivnije koriste vazdušne snage za podršku iz vazduha. Istina, Pentagon je odmah uslovio mogućnosti podrške: proširenje  ovlašćenja će se moći koristiti  samo „u trenucima kada će korišćenje vazdušnih snaga imati strateški značaj na bojnom polju“. Neobična formulacija: za uništenje protivnika je uvek potrebna podrška  VVS. Vojno-vazdušne snage obično teritoriju iz vazduha čiste sa samo nekoliko poletanja. Svoj posao piloti rade brzo, tako da Avganistanci neće gubiti samo po 500 vojnika i oficira mesečno, već mnogo više. Danas razvoj situacije u Avganistanu evoluira od lošeg na još gore. Amerikanci su to odavno shvatili, ali ili to ne žele da priznaju, ili se plaše takvog priznanja. 800 milijardi dolara je odletelo u  vazduh, a ko će da odgovara za to? Verovatno krivci  nikada neće biti pronađeni. Uostalom – jednostavno ih neće ni tražiti. Rat je unosan posao i na Avganistanu može još dugo da se zarađuje. Ne treba da se zaboravljaju ni troškovi Pentagona za rat u Iraku, gde je već utrošeno skoro 2 biliona dolara.

Izvor: Fond Strateške Kulture