Сахрањен кнез Александар Карађорђевић

ОПЛЕНАЦ– Кнез Александар Карађорђевић, најстарији син кнеза Павла и књегиње Олге, сахрањен је данас у порти Цркве Светог Ђорђа на Опленцу, задужбини династије Карађорђевић.

Богослужењу које је претходило, као и сахрани, присуствовали су његова супруга књегиња Барбара од Лихтенштајна, синови, принц Александар други Карађорђевић, председник Србије Томислав Николић, саветник премијера Владимир Божовић, у име Владе и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

Ковчег су из цркве изнели припадници вазухопловства Војске Србије, јер је кнез служио као пилот добровољац у британским снагама за време Другог светског рата.

Крај ковчега од кнеза Александра се опростио његов син кнез Душан, кратком песмом на енглеском, поручивши да је његов отац за њега још увек жив, док је у цркви беседу одржао владика шабачки Јован.

„Наш добри кнез је прошао трновит пут, којим су ишли сви наши Карађорђевићи и људи који живе побожно”, рекао је владика Јован.

Он је нагласио да је преминули кнез у срцу носио Бога и сваког човека, без обзира на веру и расу.

Препричавајући сусрете са њим, владика Јован је истакао како је било лако осетити колико је волео своју Србију и свој народ.

За себе је увек говорио да је Шуманидац, пилот, па тек онда кнез, рекао је владика Јован, који је литургију и опело служио заједно са владиком аустралијско – новозеландским Иринејом.

Преминули кнез Карађорђевић, најстарији син кнеза Павла и кнегиње Олге, рођен је 13.августа 1924 у Вајтлоџу, у Великој Британији, а преминуо је 12. маја ове године у Паризу.

После пуча 27. марта 1941. са породицом је у Грчкој, Египту и Кенији, као осамнаестогодишњак се добровољно прикључио РАФ-у и учествовао као пилот у борбама током Другог светског рата.

У биографији, коју наводи његов кабинет, пише да је у изгнанству био до 2000. године, као и да је осуђивао бомбардовање СР Југославије и однос међународне заједнице према српском народу и тим поводом се обраћао Уједињеним нацијама и Европску унији.

Пажњу српске јавности, како се наводи у биографији, посебно је привукао 1999. када се извинио српском народу за учешће породице Карађорђевић у стварању Југославије, сматрајући да је то била трагична грешка.

Извор: ФоНет