Sahranjen knez Aleksandar Karađorđević

OPLENAC– Knez Aleksandar Karađorđević, najstariji sin kneza Pavla i knjeginje Olge, sahranjen je danas u porti Crkve Svetog Đorđa na Oplencu, zadužbini dinastije Karađorđević.

Bogosluženju koje je prethodilo, kao i sahrani, prisustvovali su njegova supruga knjeginja Barbara od Lihtenštajna, sinovi, princ Aleksandar drugi Karađorđević, predsednik Srbije Tomislav Nikolić, savetnik premijera Vladimir Božović, u ime Vlade i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Kovčeg su iz crkve izneli pripadnici vazuhoplovstva Vojske Srbije, jer je knez služio kao pilot dobrovoljac u britanskim snagama za vreme Drugog svetskog rata.

Kraj kovčega od kneza Aleksandra se oprostio njegov sin knez Dušan, kratkom pesmom na engleskom, poručivši da je njegov otac za njega još uvek živ, dok je u crkvi besedu održao vladika šabački Jovan.

„Naš dobri knez je prošao trnovit put, kojim su išli svi naši Karađorđevići i ljudi koji žive pobožno”, rekao je vladika Jovan.

On je naglasio da je preminuli knez u srcu nosio Boga i svakog čoveka, bez obzira na veru i rasu.

Prepričavajući susrete sa njim, vladika Jovan je istakao kako je bilo lako osetiti koliko je voleo svoju Srbiju i svoj narod.

Za sebe je uvek govorio da je Šumanidac, pilot, pa tek onda knez, rekao je vladika Jovan, koji je liturgiju i opelo služio zajedno sa vladikom australijsko – novozelandskim Irinejom.

Preminuli knez Karađorđević, najstariji sin kneza Pavla i kneginje Olge, rođen je 13.avgusta 1924 u Vajtlodžu, u Velikoj Britaniji, a preminuo je 12. maja ove godine u Parizu.

Posle puča 27. marta 1941. sa porodicom je u Grčkoj, Egiptu i Keniji, kao osamnaestogodišnjak se dobrovoljno priključio RAF-u i učestvovao kao pilot u borbama tokom Drugog svetskog rata.

U biografiji, koju navodi njegov kabinet, piše da je u izgnanstvu bio do 2000. godine, kao i da je osuđivao bombardovanje SR Jugoslavije i odnos međunarodne zajednice prema srpskom narodu i tim povodom se obraćao Ujedinjenim nacijama i Evropsku uniji.

Pažnju srpske javnosti, kako se navodi u biografiji, posebno je privukao 1999. kada se izvinio srpskom narodu za učešće porodice Karađorđević u stvaranju Jugoslavije, smatrajući da je to bila tragična greška.

Izvor: FoNet