Dosadašnji princ od Velsa Čarls, kao najstariji sin preminule britanske kraljice Elizabete Druge, automatski postaje kralj i šef 14 drugih teritorija, uključujući Australiju, Kanadu i Novi Zeland. Kako je javio Bi-Bi-Si, on će vladati kao kralj Čarls Treći i biće najstarija osoba koja postaje kralj u britanskoj istoriji.
Čarls nije jedini koji će dobiti novu titulu. Princ Vilijam, odnosno vojvoda od Kembridža, što je njegova sadašnja titula, postaće vojvoda od Kornvola, a njegova supruga Kejt postaje vojvotkinja od Kornvola.
Čarls (73) je decenijama čekao da postane kralj i princ je s najdužim stažom u britanskoj istoriji. On je najstarije od četvoro dece kraljice i njenog pokojnog supruga princa Filipa. Kada je njegova majka preuzela presto sa 25 godina, on je postao britanski naslednik kada je imao tri godine.
Pokrenuta operacija Londonski most
Građani ispred Bakingemske palate – Foto: EPA-EFE/Neil Hall
Britanska kraljica Elizabeta Druga preminula je danas popodne, a britanske vlasti imaju spreman plan za sve što će uslediti u narednim danima, od načina na koji će vest biti saopštena do same sahrane.
U operaciju kodnog naziva „londonski most”, kompletan uvid imao je Politiko.
Tokom „dana D”, u satima nakon kraljičine smrti o svemu su obavešteni premijer, sekretar kabineta i određeni broj najviših ministara i službenika.
Premijera je obavestio kraljičin privatni sekretar, koji je takođe, obavestio Kancelariju tajnog saveta, koja koordiniše rad vlade u ime monarha.
Vest je potom poslata vladama 15 zemalja, u kojima je kraljica, takođe, bila šef države i 36 drugih zemalja Komonvelta, jer je cilj da vest prvo saznaju lideri pa tek onda javnost.
Kraljevska palata je izdala „službeno saopštenje” kojim je vest podeljena javnosti.
Svaki naredni dan se naziva D+1, D+2 i tako dalje, prenosi Tanjug.
Ministri i visoki službenici će dobiti mejl od sekretara kabineta, čiji nacrt glasi: „Poštovane kolege, s tugom pišem da vas obavestim o smrti Njenog Veličanstva Kraljice”.
Po prijemu mejla, zastave širom Vajthola će biti spuštene na pola koplja.
Cilj je da se to učini u roku od 10 minuta.
Internet stranica kraljevske porodice dobiće crnu stranicu sa kratkom izjavom koja potvrđuje njenu smrt.
Sve stranice društvenih medija vladinih resora imaće crni baner.
Sadržaj koji nije hitan neće biti objavljivan.
Kraljevska porodica će objaviti planove za kraljičinu sahranu, koja će biti održana 10 dana nakon njene smrti.
Premijer će biti prvi član vlade koji će dati izjavu.
Ministarstvo odbrane će organizovati počasni pozdrav oružjem na svim pozdravnim stranicama.
Biće proglašen nacionalni minut ćutanja, a premijer će potom imati audijenciju kod novog kralja, koji će se zatim obratiti naciji.
Istovremeno, biće održana služba u Katedrali svetog Pavla u srcu Londona, kojoj će prisustvovati premijer i manji broj ministara.
U 10 ujutro, tokom dana D+1, što je dan nakon kraljičine smrti, Savet za pristupanje koji uključuje visoke vladine ličnosti sastaće se u palati Svetog Jakova kako bi proglasio Čarlsa za novog suverena.
U 15:30 premijer i Kabinet će imati audijenciju kod novog kralja.
Tokom dana D+2, kraljičin kovčeg će biti prenet u Bakingemsku palatu, a s obzirom da je preminula u Balmoralu u Škotskoj, aktivirana je operacija „jednorog”, što znači da će njeno telo što pre biti preneto u London kraljevskim vozom.
Od dana D+6 do dana D+9 kraljičino telo će biti izloženo u Vestminsterskoj palati, u okviru operacije kodnog imena „pero”. Njen kovčeg će biti izložen nasred palate na podignutom postolju, a palata će biti otvorena za javnost 23 sata dnevno.
Za važne osobe će se izdavati ulaznice kako bi mogle imati svoje termine.
Na dan D+6 biće održana proba za državnu pogrebnu povorku.
Dana D+10 biće održana sahrana u Vestminsterskoj opatiji.
U podne će širom zemlje biti proglašena dva minuta ćutanja. Ceremonije će biti održane u Londonu i Vindzoru.
Služba će biti održana u Vindzoru u kapeli Svetog Džordža, a kraljica će biti sahranjena u memorijalnoj kapeli kralja Džordža Šestog.
