Srbija i rad na crno

BEOGRAD – Više od polovine radno sposobnih građana imalo je iskustvo sa radom „na crno” – pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja agencije „Faktor plus”. Istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od 1.000 punoletnih osoba širom Srbije pokazalo je da petina radnika tako dopunjuje svoje redovne prihode, a svaki deseti radnik prinuđen je da radi u sivoj zoni da bi prehranio porodicu. Analizirajući socio-obrazovni profil zaposlenih u sivoj ekonomiji, direktor agencije „Faktor plus” Vladimir Pejić ističe da bez radne knjižice najčešće rade mlade osobe nižeg obrazovnog statusa – uglavnom u buticima i kafićima. Međutim, nisu samo domaći poslodavci ti koji zaposlenima ne plaćaju doprinose za socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje. Strane kompanije često pronalaze rupe u zakonima, pa preko omladinske zadruge angažuju mlade osobe koje godinama rade na crno i nemaju nikakvu sigurnost u pogledu (budućnosti) posla.

– Rešavanje ovog problema nije u nadležnosti samo jednog sektora, ali smatram da mora postojati restriktivnija kaznena politika. U Velikoj Britaniji, primera radi, svaki (inostrani) radnik koji prijavi svog poslodavca, jer radi na crno dobija novčanu stimulaciju od države. Naši radnici koji prijave svog poslodavca najčešće ostaju bez posla – zaključuje Vladimir Pejić.

Bojana Ružić, koordinatorka kampanje „Crno na belo – zajedno smo glasniji”, koju sprovodi pet organizacija civilnog društva, okupljenih u projektu „Dostojanstven rad za svakoga”, ističe da između 300.000 i milion građana u Srbiji danas radi na crno i dodaje da ovoj crnoj statistici u velikoj meri kumuje visoka stopa nezaposlenosti u našoj zemlji i činjenica da oko 790.000 osoba nema posao. Ona dodaje da više od 60.000 radnika u prošloj godini mesecima nije dobilo platu i naglašava da se probni rad često zloupotrebljava kao sredstvo besplatnog rada.

– Radni spor u kome radnik može ostvariti svoje pravo u proseku traje četiri godine i košta nekoliko hiljada evra. Prema podacima Uprave za bezbednost i zdravlje, na radu u Srbiji svake godine u proseku smrtno strada oko 40 zaposlenih, oko 1.000 doživi tešku povredu na radu, preko 20.000 dobije lakšu povredu na radu, a radnici na crno češće završavaju u ovoj statistici. Oni neuporedivo češće rade prekovremeno, vikendom i praznicima i njima se često uskraćuje pravo na godišnji odmor i bolovanje. Pošto nemaju doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje, ovi ljudi će u jednom momentu pasti na teret države i to je razlog zbog kojeg ona mora da rešava ovaj problem – kaže naša sagovornica. Ona dodaje da su najčešće žrtve rada na crno nekvalifikovani radnici, osobe sa srednjom stručnom spremom, stariji radnici, ali i mladi do 35 godina.

Direktor Inspektorata za rad u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Dragoljub Peurača kaže da su inspektori rada, od januara do avgusta ove godine, izvršili 20.300 inspekcijskih nadzora u oblasti rada i radnih odnosa, kojima je obuhvaćeno oko 350.000 zaposlenih i tom prilikom ustanovili da preko 4.000 osoba radi na crno.

– Nakon inspekcijskog nadzora, čak 3.500 poslodavaca zasnovalo je radni odnos sa radnicima koji su radili na crno i tako im omogućili da ostvare svoja prava u oblasti penzionog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja i oblasti bezbednosti na radu. Osim toga, doneto je 3.050 rešenja zbog uočenih nedostataka, kao što su prekovremeni rad, neisplaćivanje zarada i naknada i putnih troškova. Takođe je podneto blizu 1.400 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka prema poslodavcima koji su angažovali radnike na crno, a podneto je i 12 krivičnih prijava protiv poslodavaca. Međutim, iako inspekcija rada ažurno vrši podnošenje prekršajnih zahteva – preko polovine tih zahteva zastari ili su izrečene kazne ispod zakonskog minimuma – ističe Dragoljub Peurača i dodaje da je zahvaljujući ovim prekršajnim prijavama budžet Srbije bogatiji za 350 miliona dinara. On zaključuje da je najviše radnika na crno angažovano u građevini, industriji, ugostiteljstvu i poljoprivredi – najčešće je reč o nekvalifikovanim radnicima mlađim od 40 godina.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić ističe da je legalno poslovanje jednostavno neisplativo za brojne poslodavce, jer su porezi na rad i plate radnika – previsoki.

– Na 100 dinara zarade država uzme 64,5 dinara i mnogi preduzetnici nemaju računicu da prijave radnike, jer moraju da plaćaju takse i naknade. Preko 700.000 osoba radi u javnom sektoru i taj ogromni administrativni aparat dobrim delom se finansira i preko poreza na zarade zaposlenih u privatnom sektoru. Porezi na rad moraju da se smanje, jer postoje desetine gradova u Srbiji u kojima se 90 odsto prometa obavlja u sivoj zoni – zaključuje Dragoljub Rajić.

————————————————-

Smanjenje nameta na rad najbolja „subvencija”

U Ministarstvu privrede ističu da je suzbijanje sivog tržišta rada i nelegalnog poslovanja jedan od njihovih glavnih zadataka u cilju poboljšanja privrednog ambijenta u Srbiji i smanjenja deficita. „Ključna sistemska mera za to je smanjenje nameta na rad i uvođenje progresivnog oporezivanja dohotka. Ovakvom promenom poreskog sistema na zarade, veliki broj firmi koje danas zapošljavaju radnike „na crno” izgubilo bi ekonomski interes da nelegalno posluje. Smatramo da je rasterećenje troškova na zarade najbolja „subvencija” za privredu, najveća podrška za privredni rast, nova radna mesta i nove poreske prihode, zaključuju u Ministarstvu privrede.

Izvor: Politika