Sankcije Rusiji „glup potez“

18.45 – Helmut Šmit : Razumem zašto je Rusija pripojila Krim, sankcije prema Rusiji „glup potez”

BERLIN– Bivši nemački kancelar Helmut Šmit (95) izjavio je danas da može da razume zašto je Rusija pripojila Krim uputivši kritike na račun Zapada, ali i pohvale kancelarki Angeli Merkel.

Delovanje ruskog predsednika na Krimu za njega je „potpuno razumljivo”, rekao je Šmit nedeljniku „Cajt” čiji je on izdavač.

S druge strane, ponašanje Zapada po pitanju Krima naišlo je na oštru kritiku bivšeg kancelara koji je naveo da su sankcije prema Rusiji „glup potez” dodavši da će dalekosežnije ekonomske sankcije promašiti svoj cilj.

Iako imaju pre svega simboličko značenje, sankcije „pogadaju Zapad isto kao i Ruse”, rekao je Šmit.

Odluka Zapada da obustavi saradnju sa Rusijom u okviru G8, po njegovim rečima, takođe je pogrešna.

„Bilo bi idealno da se sada održi skup. To bi više doprinelo miru nego pretnje sankcijama”, rekao je Šmit.

„G8 realno nije tako važan kao G20. Iz G20 Rusi se još nisu povukli”, dodao je on.

S druge strane, Šmit je pohvalio nemačku kancelarku zbog njenog opreza.

Situacija u Ukrajini je „opasna zato što se Zapad strašno uznemirio”, rekao je on i upozorio da je to „uznemirenje Zapada doprinelo da se stvori odgovarajuće uznemirenje u ruskom javnom mnjenju i politici”.

Nedavno je i Gerhard Šreder, takođe bivši kancelar i Šmitov partijski kolega, izrazio slično mišljenje po pitanju krize na Krimu i reakcije Zapada.

18.25 – Ukrajina udvostručuje cenu gasa za potrošače

KIJEV – Ukrajina će od 1. maja podići cenu gasa za domaće potrošače za preko 50 odsto, a do 2018. će nastaviti sa daljim poskupljenjem gasa prema utvrđenom vremenskom okviru.

Ovaj potez, koji će očigledno izazvati veliko negodovanje kod običnih građana Ukrajine, preduzet je na zahtev Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), izjavio je danas neimenovani zvaničnik ukrajinske energetske kompanije Naftogas, javlja Rojters.

Privremena ukrajinska vlada, na čelu sa premijerom Arsenijem Jacenjukom, trenutno je u poslednjoj fazi pregovora sa MMF-o o dobijanju paketa pomoći u iznosu od 15-20 milijardi dolara.

18.18 – MOSKVA– Članovi vlade Rusije nedavno su zamenili svoje „ajped” (IPad) uređaje, američkog proizvođača Epl (Apple) za korejske tablete Samsung, izjavio je danas ruski ministar telekomunikacija Nikolaj Nikiforov, govoreći o bezbednosti informacija.

18.15 – BERLIN – Portparol nemačke kancelarke Angele Merkel, Štefen Zajbert, izjavio je danas povodom snimka izjave pripisane bivšoj premijerki Ukrajine Juliji Timošenko po kojoj bi na Ruse u Ukrajini trebalo „pucati iz atomskog oružja” da „postoje ograničenja u jeziku i mišljenju koja ne treba prelaziti”.

„Uprkos svom protivljenju ruskim akcijama i svim razlikama u mišljenju čak i od ključne važnosti, postoje granice u jeziku i mišljenju koje se ne smeju preći”, rekao je Zajbert a prenosi Rojters.

18.05 – MOSKVA – Nemački koncern Simens će nastaviti lokalizaciju proizvodnje i investiranja u Rusiju, najavio je predsednik upranog odbora kompanije Džo Kezer u susretu s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

17:21 – U Rovnu sahranjen Aleksandar Muzičko

U Rovnu je sahranjen jedan od predvodnika „Desnog sektora“ Aleksandar Muzičko.

Organi reda su bili spremni za provokacije, ali sahrana je prošla u mirnoj atmosferi. Članovi „Desnog sektora“ su ispratili saborca na poslednji put. Sahrani je prisustvovalo oko 400 ljudi.

Koordinator „Desnog sektora“ Aleksandar Muzičko je ubijen u noći između 24. i 25. marta. Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Vladimir Jevdokimov kaže da je Muzičko prilikom hapšenja pružio otpor i počeo da puca u pripadnike organa reda.

17:16 – Barak Obama obećao Evropi američki gas, za desetine milijardi dolara

Američke vlasti su spremne da izvoze prirodni gas u količinama koje su neophodne za svakodnevne potrebe Evrope, izjavio je u sredu predsednik SAD Barak Obama posle samita SAD-EU.

U te svrhe će SAD i Evropa morati da potroše desetine milijardi dolara. Amerika će izgraditi infrastrukturu i flotu za izvoz gasa u Evropu, a sama Evropa mora da ima infrastrukturu da primi tankere sa gasom.

Ipak, čak i da se zapadni partneri odluče na takav trošak, cena američkog gasa neće biti manja od ruskog.

17:14 – Rusija: SAD da vrati ruskoj crkvi ostrvo pored Aljaske

Činovnici Dalekoističnog federalnog okruga Rusije smatraju da su Sjedinjene Države dužne da vrate Ostrvo jelki Ruskoj pravoslavnoj crkvi, jer prema dogovoru o prodaji teritorije Ruske Amerike, Ruska pravoslavna crkva ima neosporno pravo na to ostrvo.

To dokazuju dokumenta koje je pronašla jakutska naučna ekspedicija u arhivu bibliografa Mihaila Vinokurova, koji je emigrirao iz Rusije 1917. godine, a koja se sada čuvaju u istorijskoj biblioteci u glavnom gradu Aljaske (Džuno).

17:10 – Avionu „Er Fransa“ zabranjen let ruskim nebom zbog manevara

Avion kompanije Er Frans morao je da promeni kurs kada je Rusija neočekivano zatvorila deo svog vazdušnog prostora zbog vojnih vežbi.

Avion je morao da sleti u Hamburg i popuni zalihe goriva, koje je potrošio kružeći oko zone zatvorene za letove. Avion je sa 495 putnika i 22 člana posade leteo iz Šangaja u Pariz. u Hamburgu se zadržao oko sat i po.

17:08 – SAD će podržati ekonomiju Ukrajine kupovinom konoplje

Sjedinjene Države mogu da uvećaju uvoz ukrajinske konoplje u okviru finansijske podrške ekonomiji zemlje.

Odgovarajuću izjavu dao je američki ministar poljoprivrede Tom Vilsek u intervjuu za Blumberg. „Razmišljamo kako se sve može da primeniti industrijska konoplja koja se proizvodi u Ukrajini“, – rekao je on.

Agencija prenosi da ukrajinska konoplja ne sadrži psihoaktivne sastojke koje izazivaju narkotičku opijenost, a sirovina može da se koristi za proizvodnju ulja, boja i plastike.

17:05 – Rumunija poziva NATO da budno motri na granice sa Ukrajinom

Rumunski ministar odbrane Mirča Duša savetovao je NATO zemljama koje graniče sa Ukrajinom da njihova vojska bude u stanju pune borbene pripravnosti.

„U Rumuniji, Poljskoj i drugim zemljama koje imaju zajedničku granicu sa Ukrajinom, mora biti dovoljno NATO snaga za izvođenje operacija u regionu“, – izjavio je Duša. Ministar će to predložiti na samitu NATO u septembru u Velikoj Britaniji.

Duša je potvrdio da će delovi sistema protivraketne odbrane SAD biti postavljeni u Rumuniji, kao što se predviđalo 2015. godine. Ministar se takođe založio za ubrzanje procesa planirane kupovine 48 američkih lovačkih avina F16 „zbog krize u Ukrajini“.

17:03 – Gasprom spreman za moguće probleme sa tranizitom preko Ukrajine

Ruski holding Gasprom razmišlja o načinima isporuke gasa u Evropu koji zaobilaze teritoriju Ukrajine u slučaju da se pojave problemi, izjavio je šef finansijsko-ekonomskog departmana kompanije Andrej Kruglov.

„Preko gasovoda Jamal-Evropa, Severni tok u određenoj meri mogu se rešiti problemi vezani za tranzit gasa preko teritorije Ukrajine, ukoliko dođe do takvog problema“ – objasnio je Kruglov, dodavši da se na današnji dan gas neometano isporučuje.

17:00 – Japanski lovci poleteli u susret ruskom avionu

Lovci japanskih vazdušnih snaga su sinoć podignuti u vazduh da bi pratili ruski vojni avion, koji se približio vazdušnoj granici zemlje sa strane Japanskog mora, kažu u ministarstvu odbrane Japana.

Ruski avion radio-elektronskog izviđanja je otkriven u blizini ostrva Oki. Leteo je na jugozapad, pored zapadne obale Japanskog arhipelaga i u obratnom pravcu.

U japanskom ministarstvu odbrane naglašavaju da ruski avini nije narušio vazdušni prostor zemlje.

16:54 – U Atini zapalili automobil ruske ambasade

Nepoznati počinioci su zapalili automobil koji pripada saradniku ruske ambasade u Grčkoj, javio je izvor u policiji glavnog grada.

On kaže da se automobil nije zapalio sam. Zapalila su se tri točka, a na licu mesta su ostali briketi za paljenje kamina.

Vatrogasci su došli nekoliko minuta posle poziva i ugasili vatru, ali automobil je ozbiljno oštećen. Policija je povela istragu.

15.30 – Na ukrajinsko-rusku granicu izbili su tenkovi elitne divizije ruske vojske, javlja Unian.ua.

Na jugozapadu Brjanske oblasti primećena je tenika 12. tenkovskog puka 4. Kantemirovskoje tenkovske divizije, navodi ukrajinski sajt i dodaje da su to elitne jedinice koje redovno učestvuju na paradi na Crvenom trgu u Moskvi.

15.18 – Ukrajinci su ispraznili trezor Jalte, i ne samo Jalte, izjavio je vršilac dužnosti gradonačelnika tog čuvenog letovališta na Krimu Sergej Karnajuk, prenosi Raša tudej. On je precizirao da je opljačkano 400 miliona u ukrajinskim grivnama i da je taj novac bio namenjen za poboljšavanje uslova života u regionu.

15.16 – „Svet je sigurniji kada Evropa i Amerika nastupaju zajedno. Mi smo udruženi u odluci da izolujemo Rusiju“, navodi Barak Obama na samitu EU-SAD i dodaje da svaki ruski lider koji misli da može da rastavi Evropu i Ameriku, greši.

Američki predsednik je naveo i da Rusija mora da snosi posledice za svoje akcije, kao i da Vašintgton i Brisel pažljivo razmatraju mogućnost uvođenja sankcija Moskvi u oblasti energetike, prenosi Rojters. Što se Ukrajine tiče, NATO nema nameru da je uskoro primi u članstvo, rekao je Obama.

15.00 – Predsednik Rusije Vladimir Putin sastaće se sutra sa članovima Saveta federacije, gornjeg doma parlamenta, a glavna tema razgovora biće pitanja integradije dva nova subjekta Ruske Federacije, Krima i Sevastopolja, u pravni, ekonomski, kultirni, društveni i administrativni sistem zemlje, saopštila je Pres služba Kremlja.

14.41 – Vlada Ukrajine odobrila je paket mera za bezvizni režim sa EU do kraja godine. „One odluke koje je trebalo da budu preduzete od Vlade Ukrajine su potpisane“, izavio je premijer Arsenij Jacenjuk, prenosi Unian.

14.36 – Svetska banka pripremila je za Rusiju „šok“ scenario koji će biti strahovit udarac ruskoj privredi, a sve zbog ukrajinske krize, piše list Vedomosti.

Glavna namera je da se ruski bruto domaći proizvod (BDP) u 2014. smanji za 1,8 posto, navodi se u izveštaju Svetske banke „Kriza poverenja pogoršava ekonomske probleme Rusije“, navodi list.

14.21 – „Pomorske snage Ukrajine izgubile su svoj osnovni bojevi potencijal i to nasuprot svim međunarodnim normama, jer ratni brodovi imaju imunitet, oni su teritorija države čiju zastavu nose. Dogodila se oružana agresija protiv Ukrajine, sprovedena putem specijalnih operacija“, izjavio je u Kijevu prvi zamenik načelnika Generalštaba oružanih snaga Ukrajine, admiral Igor Kabanenko povodom zaplene ukrajinskih ratnih brodova na Krimu. On je taj događaj nazvao nacionalnom tragedijom.

13.34 – Nekoliko stotina demonstranata okupilo se u centru Sofije i zahtevalo od vlasti da priznaju rezultate referenduma na Krimu i da se suprotstave sankcijama koje zapadne zemlje uvode protiv Rusije.

Bugari strahuju da će se te sankcije okrenuti i protiv njih, budući da im je privreda umnogome zavisna od ruske.

13.24 – U Briselu je počeo sastanak američkog predsednika Baraka Obame sa sa najvišim funkcionerima Evropske unije, a danas će pokušati da se dogovore o koordinaciji Vašingtona i Brisela o daljim koracima u odnosu na Moskvu.

13.09 – Penzije na Krimu biće povećane i izjednačene s ruskim penzijama u roku od tri meseca, izjavio je predsedavajući parlamenta Krima Vladimir Konstantinov, prenosi Raša tudej. Plate će biti izjednačene do kraja 2014, dodao je on.

12.28 – Ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je poternicu za glavnim tužiocem Krima Natalijom Poklonskom, javile su danas ruske novinske agencije.

Na sajtu tog ministarstva ukrajinske vlasti optužuju Poklonsku za „aktivnosti preduzete radi nasilne promene ustavnog uređenja ili zauzimanje državne vlasti, kao i za zaveru za sprovođenje takvih aktivnosti“, preneo je Itar-Tas.

11.52 – Ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova stavilo je van zakona ekstremističku partiju Desni sektor, javlja ruski Prvi kanal. Ministar policije Arsen Avakov izjavio je da će svako ko ima neregistrovano oružje biti smatran prestupnikom zakona, bio to pripadnik Majdanske samoodbrane ili Desnog sektora.

11.52 – Ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova stavilo je van zakona ekstremističku partiju Desni sektor, javlja ruski Prvi kanal. Ministar policije Arsen Avakov izjavio je da će svako ko ima neregistrovano oružje biti smatran prestupnikom zakona, bio to pripadnik Majdanske samoodbrane ili Desnog sektora.

11.49 – Češki parlament odbacio predlog ekonomskih sankcija prema Rusiji

Poslanici u češkom parlamentu nisu podržali predlog u kojem su navedene instrukcije Vladi da uvede ekonomske sankcije Rusiji, unutar okvira EU, piše češki dnevnik „Prag dejli“.

Prema pisanju lista, poslanici su nedvosmisleno odbacili pripajanje Krima Rusiji jer smatraju da je time prekršeno međunarodno pravo, ali su odbacili i predlog da Vlada treba da insistira na uvođenju sankcija protiv Rusije.

Poslanici donjeg doma češkog parlamenta podržali su Vladu u pregovorima o zajedničkoj politici u EU, NATO i Ukrajini.

Nacrt rezolucije o odbacivanju pripajanju Krima Rusiji i podršci Vladi podnela je opoziciona Građanska demokratska partija.

11.40 – Oleksandar Turčinov zatražio odobrenje ukrajinskog parlamenta za zajedničku vojnu vežbu sa snagama SAD i NATO u blizini ruskih trupa na Krimu, prenosi Tanjug.

11.20 – Skupština Krima izabrala poslanika i potpredsednika krimskog parlamenta Sergeja Cekova za senatora koji će u Savetu ruske federacije predstavljati to poluostrvo, prenosi Itartas.

11.17 – Vlada Rusije je razradila plan delovanja u slučaju osetnijeg pogoršanja ekonomske situacije u zemlji, iako se nada da do njegove primene neće doći, rekao je danas prvi potpredsednik vlade Igor Šuvalov.

„Imamo planove i novac za to. Nadamo se da se situacija neće razvijati po najtežem scenariju, ali i za najgori scenario imamo plan akcije“, naglasio je Šuvalov na Savetu Federacije.

On je dodao da je pravljenje akcionog plana koji uključuje i devizna i finansijska tržišta, završeno pre nedelju dana i da su o tome obavešteni predsednik i premijer.

„Iz različitih razloga plan ne može da se objavi jer bi to moglo da dovede do spekulativnih postupaka pojedinih investitora“, rekao je on i ukazao da obimne pomoći države, kao što je to bilo tokom krize 2008.-2009. godine, neće biti, već da će biti selektivna.

11.10 – Konstantin Dolgov: Ukrajina prestala da emituje ruske televizijske kanale

Većina ukrajinskih provajdera prestala je da emituje četiri glavna ruska televizijska kanala, što je rusko Ministarstvo spoljnih poslova danas ocenilo kao kršenje međunarodnih obaveza i napad na slobodu medija.

„To se svakako može posmatrati samo u smislu napada na demokratske slobode i kršenje međunarodnih obaveza od Ukrajine”, rekao je komesar za ljudska prava ministarstva Konstantin Dolgov za rusku agenciju RIA Novosti.

Dolgov je naveo da je sudska odluka Kijeva da zabrani ruski televizijski sadržaj „kršenje svakog prava na gledanje televizije i mogućnosti pristupa medijima na ruskom”.

Komesar je podsetio da su vlasti u Kijevu obećale i „proglasile posvećenost osnovnim ljudskim pravima i slobodama, demokratskim načelima”.

„Naravno, ova odluka ni na koji način se ne uklapa u takvu izjavu”, primetio je Dolgov.

Kijevski Okružni upravni sud juče je doneo odluku da se obustavi emitovanje četiri ruska televizijska kanala u Ukrajini dok traje sudski postupak, a očekuje se da će tužba biti razmatrana kasnije ove nedelje.

Ukrajinske institucije za nadzor medija tvrde da se ruske informacije sastoje od „pretnji ukrajinskoj nacionalnoj bezbednosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu, promovišu rat, nasilje, surovost, širenje međuetničke i rasne netrpeljivosti, podstiču verske sukobe i krše ljudska prava i slobode”.

Do sada je 443 od 703 ukrajinskih provajdera koji su licencirani pri Nacionalnom televizijskom i radiodifuznom savetu Ukrajine, poštujući nezvanične „preporuke” institucija za nadzor medija, obustavilo prenošenje ruskog Prvog kanala, NTV-Svet, RTR Planeta i Rusija 24.

11.02 – Kad bi se u nedelju održavali izbori za predsednika Rusije, za Vladimira Putina glasalo bi 64 posto Rusa, što je za 4 posto više nego 16. marta, javlja Itar-Tass.

10.50 – Više od 15.000 vojnika ukrajinskih jedinica ranije stacioniranih na Krimu izrazilo je želju da službu nastavi u bezbednosnim strukturama Rusije, javile su danas ruske agencije, prenoseći i izjavu načelnika Generalštaba ruskih Oružanih snaga Valerija Gerasimova da će ukrajinski vojnici koji žele da napuste poluostrvo to učiniti vozovima i bez oružja.

„U skladu sa dogovorom ministarstava odbrane Rusije i Ukrajine vojnici Oružanih snaga Ukrajine i članovi njihovih porodica odvešće se sa Krima železnicom“, rekao je Gerasimov.

10.37 – Budžet Krima od danas je potpuno nezavistan od budžeta Ukrajne, izjavio je predsednik Državnog saveta Krima Vladimir Konstantinov, prenosi RIA Novosti.“To se zapravo dogodilo već davno“, kazao je Konstantinov odgovarajući na pitanje novinara da li moguće reći da je sada Krim „potpuno odvojen“ od ukrajinskog finansijskog sistema.

10.10 – Gradonačelnik Jakutska Ajsen Nikolajev obratio se predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, šefovima oba doma parlamenta i šefu diplomatije sa zahtevom da se Ruskoj pravoslavnoj crkvi vrati Jelovo ostrvo, koje se nalazi kraj obala Aljaske. U ugovoru o prodaji Aljaske i Aleutskih ostrva Americi stoji da se to ostvro daje RPC, podseća Nikolajev.

08.29 – Jedinice Samoodbrane u Sevastopolju su raspuštene, javlja Kijev post dodajući da je Aleksej Čali, predsedavajući Saveta za koordinaciju gradske administracije Sevastopolja, potpisao rešenje.

08.12 – Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov spreman je da sve podatke iz istrage smrti Aleksandra Muzička, vođe ultradesničarkse organizacije „Desni sektor“, preda na uvid predstavnicima javnosti, prenosi Unian.

Kao moguće kandidate predložio je novinara Mustafu Namaha, uticajne javne figure Sergeja Leščenka i Jevena Zaharova ili bilo kog drugog kandidata. „Spremni smo da objavimo detaljnu hronologiju dešavanja kobne noći kada je Muzičko preminuo i rezultate istrage učinimo potpuno transparentnim“, naveo je ministar.

U svim kasarnama Krima podignuta ruska zastava

U svakoj od 193 kasarne na teritoriji Republike Krim vije se ruska zastava, rekao je načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije general armije Valerij Gerasimov.

Svi vojnici koji su izrazili želju da nastave službu u ukrajinskim oružanim snagama predali su oružje, napustili kasarne i očekuju organizovani prevoz u Ukrajinu.

Češka neće podržati sankcije protiv Rusije

U kominikeu parlamenta Češke stoji da poslanici nisu podržali predlog da kao deo Evropske unije uvedu ekonomske sankcije protiv Rusije.

Češki poslanici nisu podržali ni predlog o uvećanju finansiranja nacionalne armije. Budžet ministarstva odbrane trenutno iznosi 1,1 odsto bruto domaćeg proizvoda. Predviđalo se da se dogodine uveća do 1,3 odsto a 2017. da dostigne 2 odsto BDP-a.

Krimski delfini će ući u sastav ruske ratne mornarice

Sevastopoljski okeanarijum počeo je treninge sa životinjama po novom programu u interesu ruske flote, rekao je jedan od saradnika okeanarijuma.

„Naši stučnjaci su uveli nove pribore za pronalaženje i markiranje lokacije podvodnih mina. Ali ukrajinska ratna mornarica nije imala sredstva za takve tehnologije i neki projekti su zaustavljeni“, – rekao je on.

Saradnik okeanarijuma je izrazio nadu da će ruska mornarica imati sredstva da se nastavi rad sa morskim sisarima. U svetu trenutno postoje dva centra za obučavanje delfina u vojne svrhe. Jedan je u San Dijegu a drugi u Sevastopolju.

Jakunjin: „Niko nije uvodio sankcije onima koji su bombardovali Srbe

Direktor Ruskih železnica i čovek s američke crne liste pita zašto niko nije uvodio sankcije onima koji su bombardovali Srbiju.

„Niko nije uvodio sankcije onima koji su bombardovali Srbe. Niko nije krivično gonjen zbog toga što je u ratu u Iraku stradalo više od 100.000 ljudi na osnovu obmane tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša i britanskog premijera Tonija Blera da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje, a ono nikada nije pronađeno”, rekao je Jakunjin, koji je predsedničkom direktivom Baraka Obame pre četiri dana stavljen na crnu listu osoba kojima je zabranjen ulazak u SAD i poslovanje s tamošnjim kompanijama.

Robert Pšel: Uključićemo Ukrajinu u što veći broj NATO programa i vežbi

NATO ne podržava ideju izolacije Rusije zbog događaja na Krimu, ali će se odnosi alijansa sa Moskvom razmatrati na ministarskom sastanku NATO 1-2. aprila, izjavio je šef informacionog biroa NATO-a u Moskvi Robert Pšel.

Istovremeno, on je izjavio da alijansa sa Ukrajinom, naprotiv, planira da intenzivira saradnju. „Mi ćemo uključiti Ukrajinu u još veći broj programa i vežbi, razvijaćemo politički dijalog. Mi ćemo davati podršku, bez obzira što Ukrajina nije članica NATO“, rekao je Pšel.

Izvor: Agencije