Rusija odbacila nacrt rezolucije GS UN o Krimu

19.55 – Barozo: EU sad nije spremna za Ukrajinu, ali vrata nisu zatvorena

„Zašto Evropska unija nije predložila Ukrajini da se učlani? Zato što zemlje EU nisu sada spremne na takav korak. Smatra se da za to ne postoji spremnost ni u Ukrajini ni u Evropskoj uniji. Ali mi uvek kažemo da vrata nisu zatvorena, i mogućnost da Ukrajina postane član EU postoji u budućnosti“, – izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo novinarima u Briselu.

19.45 – Jurij Prodan upozorio EUda postoji mogućnost da se tranzit ruskog gasa preko Ukrajine zaustavi

Ministar energetike Ukrajine Jurij Prodan upozorio je Evropsku uniju da postoji mogućnost da se tranzit ruskog gasa preko teritorije njegove zemlje zaustavi.

„Moramo priznati da je ostalo malo vremena da organizujemo isporuku prirodnog gasa iz zemalja EU u Ukrajinu, ostalo je veoma malo vremena. Ako ne rešimo hitno taj problem, ponoviće se „gasni rat“ iz 2009.“, – napisao je Prodan evropskom komesaru za energetiku Ginteru Etingeru.

Vlada Ukrajine očekuje da će od prvog aprila cena ruskog gasa za Ukrajinu skočiti do 480 dolara za hiljadu kubika.

19.35 – Berlin — Premijer Kanade Stiven Harper izjavio je da ne vidi način da se Rusija vrati u G8, sve dok ruski predsednik Vladimir Putin ne promeni svoj pristup Ukrajini.

18.45 – Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je danas da Rusija možda ima teritorijalne ambicije koje se protežu skroz do istočne granice Rumunije.

Trajan Basesku

16.31 – Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da se nada da će pretnja dodatnim sankcijama biti dovoljna da se Rusija zauzda u ukrajinskoj krizi, ali da je Evropa spremna da deluje ukoliko bude bilo potrebno.

16.20 – „Gotovo 100.000 vojnika stacionirano je na granicama Ukrajine, kao i u pravcu Harkova i Donjecka“, rekao je šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost, Andrij Parubij, navodi AFP. Američki vojni zvaničnici, međutim, tvrde da je taj broj daleko manji, odnosno 20.000 vojnika, prenele su agencije.

16.07 – Rusija odbacila nacrt rezolucije GS UN o Krimu

Predstavljeni u Generalnoj skupštini nacrt rezolucije o nepriznanju referenduma na Krimu „poprima konfrontacioni karakter“, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin.

Rusija se negativno odnosi prema predloženom dokumentu, izjavio je diplomata uoči glasanja. „To je pokušaj da se posumnja u značaj referenduma održanog na Krimu, referenduma koji je odigrao svoju istorijsku ulogu“, – naglasio je Čurkin.

„Rusija nije mogla da ne prihvati želju stanovnika Krima da realizuju svoja prava na samoopredeljenje“,- dodao je predstavnik Rusije u Organizaciji ujedinjenih nacija.

15.24 -Ukrajina će povećati cenu transporta ruskog gasa kroz njenu mrežu gasovoda, izjavio je Sergej Soboljev, jedan od lidera Otadžbinske partije Ukrajine, javlja Itar-Tass. „Cene gasa su na svetskom nivou, ali cene transporta nisu. Već smo najavili da moramo da povećamo cenu za tranzit. Razgovori o tome već su počeli, rekao je on.

15.14 – Generalni savet Ujedinjenih nacija započeo je u Njujorku debatu o krizi u Ukrajini. Sednica je počela istupanjem privremenog šefa diplomatije Ukrajine Andreja Deščica.

Najavljeno je da će zemljama članicama biće upućen poziv da ne priznaju bilo kakvu promenu statusa Krima i Sevastopolja na temelju nedavno održanog referenduma. Predlog rezolucije o Ukrajini, koji će biti prezentovan, ima za cilj učvršćivanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta ove države, piše Unian. Sve zemlje članice biće pozvane da se uzdrže od unilateralnih poteza i retorike koja bi mogla da pojača postojeće tenzije.

Odmah posle Deščice, Generalnom savetu UN obratio se ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin, koji je objasnio stav Moskve da je referendum na Krimu održan po međunarodnim zakonima i da je rezultat legitiman.

15.02 – Janukovič će u petak održati konferenciju za štampu u Rostovu na Donu

Konferencija za štampu će se održati u petak 28. marta. Tačno vreme nije ukazano.

Poslednji put se Viktor Janukovič obratio novinarima u Rostovu na Donu 11. marta. Političar je tada izjavio da je i dalje predsednik i vrhovni komandant armije Ukrajine.

14.45 – Ruska delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) mogla bi da izgubi pravo glasa zbog ruskog pripajanja Krima, saznaje se danas u predsedništvu PS SE u Strazburu, javlja Beta.

PS SE, koja zaseda od 7. do 11. aprila, izjasniće se o rezolucijama koje predviđaju uskraćivanje prava glasa za 18 ruskih poslanika, precizirala je agenciji Frans pres predsednica te skupštine An Braser. Ona je dodala da će PS SE takođe razmatrati situaciju u Ukrajini i posledice ruskog pripajanja Krima.

Ruskoj delegaciji je 2000. godine bilo uskraćeno pravo glasa zbog ruske intervencije u Čečeniji. Stručnjaci SE za ustavno pravo iz Venecijanske komisije nedavno su ocenili nelegitimnim referendum o otcepljenju koji je organizovan na Krimu.

14.38 – Premijer Kanade Stiven Harper izjavio je da ne vidi način da se Rusija vrati u Grupu osam najjačih svetskih privreda (G8), sve dok ruski predsednik Vladimir Putin ne promeni svoj pristup Ukrajini.

„Teškoća je u tome što, uprkos svim našim naporima da nam Putin bude partner, on nema želju da nam bude partner, on želi da nam bude rival“, rekao je Harper na konferenciji za novinare s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu.

13.27 – Bivša premijerka Julija Timošenko izjavila je da će se kandidovati na predsedničkim izborima u Ukrajini. Podsetimo, na internetu je nedavno procureo telefonski razgovor obavljen 18. marta između Timošenkove i bivšeg zamenika sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Nestora Šufrika. „Ukrajinci moraju da uzmu oružje protiv Rusa, tako da čak ni spaljena zemlja neće ostati tamo gde stoji Rusija“, rekla je bivša premijerka Timošenko u tom telefonskom razgovoru.

13.08 – Putin: Rusija će imati nacionalni platni sistem

O ruskom platnom sistemu je počelo da se razmišlja kada su Viza i Masterkard blokirali platne kartice nekih ruskih banaka zbog američkih sankcija.

Rusija će imati svoj, nacionalni platni sistem, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„U zemljama kao što su Japan i Kina ti sistemi rade, i rade veoma uspešno. Oni su stvoreni kao nacionalni sistemi, zatvoreni na svom tržištu, na svojoj teritoriji, za svoj narod, a sada postaju sve popularniji“, – rekao je Vladimir Putin na sastanku sa članovima Saveta Federacije. Putin je dodao da je japanski sistem, koji je smišljen kao nacionalni sistem, sada aktivan u 200 zemalja.

13.03 – Ukrajina treba da postane deo evropskog kolektivnog bezbednosnog sistema, izjavio je Danijel Lubkivski, zamenik ministra inostranih poslova Ukrajine. „Ovo pitanje nije samo od interesa za Ukrajinu već i za čitavu Evropu. Ukrajina je evropska država, puni član evropskog društva u svim aspektima: političkom, ekonomskom i bezbednosnom“, kazao je on.

12.50 – Ukrajina će od MMF-a za dve godine dobiti 14-18 milijardi

Misija Međunarodnog monetarnog fonda koja je pregovarala sa novim ukrajinskim rukovodstvom u Kijevu odlučila je da izdvoji za Ukrajinu 14-18 milijardi dolara za stabilizaciju ekonomije zemlje.

Sporazum će u aprilu razmotriti rukovodeći organi MMF-a, a prethodno se očekuje da vlasti zemlje donesu „paket mera za stabilizaciju ekonomije i stvaranje uslova za rast“.

Jedan od osnovnih uslova za kredit je poskupljenje gasa.

12.30 – Predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je Savetu federacije da uključi u svoj sastav i senatore sa Krima i iz Sevastopolja, javlja Raša tudej.

12.04 – Krimske vlasti objavile su listu sa imenima 321 osobe čije je prisustvo na poluostrvu nepoželjno. Između ostalih, na spisku je ime Arsenija Jacenjuka, premijera Ukrajine, Oleksandra Turčinova, predsednika Ukrajine, Olega Tjagniboka, lidera Svobode i drugih.

11.48 – Čak 54 posto Nemaca smatra da Evropska unija i SAD treba da prihvate priključenje Krima i Sevastopolja Krimu, objavio je na Tviteru nemački list Špigl. Protiv toga je 38 posto anketiranih.

11.35 – Građani Krima i Sevastopolja uključuju se u ruski program zdravstvene zaštite i dobijaju besplatnu medicinsku negu, javlja Interfaks.

Odluka je doneta posle sastanka nadležnih vlasti s premijerom Rusije Dmitrijem Medvedevim.

11.25 – Zakonodavna Skupština grada Sevastopolja odlučila je da dve manje gradske luke spoji u jednu veliku, javlja agencija Kriminform, prenosi Interfaks.

11.03 – Unapređena tužiteljka Krima

Rukovodilac tužilaštva Krima Natalija Poklonskaja, koju je na tu dužnost postavio glavni tužilac Rusije Jurij Čajka, unapređena je u starijeg savetnika prava.

Isti čin je dobio i vršilac dužnosti tužioca Sevastopolja Igor Ševčenko, rekli su u državnom tužilaštvu Rusije.

Za 34-godišnjom Poklonskom je u Ukrajini raspisana poternica zbog rušenja ustavnog poretka i državne vlasti.

10.56 – Većina ljudi koja je ubijena na Majdanu, nastradala je od oružja koje je bilo u rukama pripadnika bezbednosnih snaga, rekao je predsednik Ukrajine Oleksandar Turčinov. On je dodao da će Ukrajina biti zahvalna na pomoći u istrazi zločina koju su ponudili evropski parlamentarci.

10.43 – Ukrajini preti bankrot i vlada mora da preduzme nepopularne ekonomske mere, izjavio je u vladi Ukrajine privremeni premijer Arsenij Jacenjuk, prenosi RIA Novosti.

„Ili ćemo doneti te mere ili će Ukrajina bankrotirati“, kazao je on i upozorio da će BDP pasti za 10 posto ako mere za prevazilaženje ekonomske krize koje nudi njegova vlada ne budu usvojene.

10.10 – Ukrajina očekuje da će Generalna skupština UN danas usvojiti rezoluciju kojom će biti potvrđen teritorijalni integritet te države, a referendum o otcepljenju Krima, koji je prethodio pripajanju tog poluostrva Rusiji, biti proglašen nezakonitim.

09.47 – Pristup predsednika Rusije Vladimira Putina pitanju Krima je sasvim razumljiv, smatra bivši nemački kancelar Helmut Šmit.

On je u komentaru u listu Cajt, gde radi kao urednik, napisao da su sankcije EU i SAD proiv Rusije „glupa ideja“, a da će, ako budu pooštrene, naškoditi Zapadu koliko i Rusiji.

09.34 – Međunarodni monetarni fond je spreman da ukrajinsku ekonomiju pomogne sa 14-18 milijardi dolara, javlja Unijan.

09.33 – Devet od 10 Amerikacana podržava sankcije koje su SAD nametnule Rusiji zbog pripajanja Krima, ali čak 50 posto ispitanih smatra da bi sankcije morale da budu oštrije, pokazala je anketa koju je sproveo AP. Sa politikom u vez s ukrajinskom krizom koju vodi predsednik SAD Barak Obama ne slaže se 59 posto Amerikanaca, što je rekord u njegovom dosadašnjem mandatu, a 41 posto ga podržava.

09.12 – Krim neće izneveriti Rusiju. Garantujemo visoku disciplinu, izjavio je Sergej Aksojnov, premijer Krima, prenosi radio Svoboda. „Spremni smo da uzmemo učešća u svim federalnim programima i disciplinovano ćemo izvršavati sve zadatke“, rekao je Aksojnov.

07.35 – Ukoliko Vladimir Putin prati tradiciju ruske vojne doktrine, moguće je da će sada pokušati da smiri krizu u Ukrajini, zaustavljajući se na ankesiji Krima, izjavio je šef odbrane Velike Britanije Filip Hamond, prenosi Rojters.

On je dodao da treba smanjiti pritisak na predsednika Rusije izbegavanjem agresivnog vojnog odgovora NATO saveznika i koristiti diplomatske i ekonomske poluge uticaja.

07.20 – Obaveštajci američke vojne službe obavestili su kongres i predsednika SAD Baraka Obamu da je mogućnost vojne invazije Rusije u Istočnu Ukrajinu znatno veća nego što se do sada verovalo, javlja CNN, prenosi Unian. Filip Bredlav, komandant NATO snaga, preneo je kongresmenima da je koncentracija ruskih snaga u graničnom pojasu više nego dovoljna za izvršenje ovakvog plana. Naime, obaveštajni podaci su pokazali da se u oblasti Rostova na Donu, kurskoj oblasti i Belgorodu, nalazi više od 30.000 vojnika opremljenih motorizovanim jedinicama napravljenim za brzu paljbu.

Izvor: Agencije