Tri moguća rešenja za kredite u „švajcarcima“

Udru­že­nje ban­kar­skih kli­je­na­ta „Efek­ti­va” lobira kod Na­rod­ne banke Sr­bi­je da razmotri njihova tri pred­lo­ga za rešenje problema gra­đa­na ko­ji su po­di­gli kre­di­te u švaj­car­skim fran­ci­ma i koje okuplja ovo udruženje. De­jan Ga­vri­lo­vić, pred­sed­nik „Efek­ti­ve”, kaže da do sa­da ni­su do­bi­li nikakav od­go­vor od NBS.

– Pred­lo­zi se od­no­se na pri­mer za kre­dit od 70.000 fra­na­ka ko­ji je is­pla­ćen sre­di­nom 2008. na rok ot­pla­te od 300 me­se­ci i uz ka­ma­tu od 4,5 od­sto. Ra­ta za ovaj kre­dit iz­no­si­la bi 390 fra­na­ka. Uko­li­ko bi se taj isti kre­dit kon­ver­to­vao u evro, kre­dit u istom pe­ri­o­du bio bi 43.500 evra, a sa ro­kom ot­pla­te od 300 me­se­ci i, re­ci­mo, ka­ma­tom od se­dam od­sto (što je znat­no vi­še), ra­ta bi iz­no­si­la 307 evra. Po tre­nut­nom kur­su kli­jent ra­tu od 390 švaj­ca­ra­ca pla­ća 47.725 di­na­ra, a ra­tu u evri­ma (307 evra) bi pla­ćao 37.570 din, što je oset­no ma­nje, ob­ja­šnja­va Ga­vri­lo­vić. Po­sle šest go­di­na, dug po kre­di­tu iz­ra­že­nom u švaj­car­ci­ma bio bi 58.500 fra­na­ka, što je go­to­vo isto to­li­ko i u evri­ma na da­na­šnji dan, a osta­tak kre­di­ta iz­ra­že­nog u evri­ma bio bi 38.215 evra, što je znat­no ma­nje. Ukup­na pla­ća­nja ovog kre­di­ta iz­ra­že­na u di­na­ri­ma u slu­ča­ju kre­di­ta u švaj­car­ci­ma bi­la bi 2.486.300 di­na­ra, dok bi za isti kre­dit iz­ra­žen u evri­ma iz­no­si­la 2.509.100 di­na­ra, što je ne­znat­na raz­li­ka.

– To bi bio pri­mer za kre­di­te ko­ji ima­ju fik­snu ka­mat­nu sto­pu i mo­žda bi se baš u to­me mo­glo tra­ži­ti bu­du­će re­še­nje pro­ble­ma. Pre­ci­zni­je, pred­lo­ži­li smo da ban­ke sa­da­šnji dug u fran­ci­ma kon­ver­tu­ju u evro po pa­ri­te­tu ko­ji je va­žio na dan is­pla­te kre­di­ta (ili ne­što slič­no), pa da na ta­ko do­bi­jen iz­nos u evri­ma ob­ra­ču­na­va­ju čak i ne­što ve­ću fik­snu ka­ma­tu do kra­ja ot­pla­te, pred­la­že Ga­vri­lo­vić.

Ka­da je reč o kre­di­ti­ma sa pro­me­nji­vom ka­mat­nom sto­pom, Ga­vri­lo­vić na­po­mi­nje, da kon­ver­zi­ja kre­di­ta iz švaj­car­skih fra­na­ka u evre ne bi do­ne­la ve­će uma­nje­nje me­seč­ne ra­te, ali bi za­to po­pri­lič­no bi­la uma­nje­na glav­ni­ca du­ga.

– Ka­da je reč o dru­gom pred­lo­gu, on pod­ra­zu­me­va kon­ver­zi­ju sa­da­šnjeg du­ga u švaj­car­skim fran­ci­ma u evro, po pa­ri­te­tu ko­ji je va­žio na dan is­pla­te kre­di­ta. Na ta­ko do­bi­je­nu glav­ni­cu ban­ka bi na­sta­vi­la da ob­ra­ču­na­va ka­ma­tu na evro kre­di­te ko­ja je tre­nut­na na tr­ži­štu, sa mar­žom od 4,5 od­sto uve­ća­nom za Euri­bor.

Ra­ta bi se u di­na­ri­ma ta­ko uma­nji­la za oko 10.000 di­na­ra u po­me­nu­tom pri­me­ru, što pred­sta­vlja zna­čaj­nu olak­ši­cu za kli­jen­te, ka­že naš sa­go­vor­nik.

Tre­ća mo­guć­nost je kon­ver­zi­ja sa­da­šnjeg du­ga po pa­ri­te­tu ko­ji je va­žio na dan is­pla­te i da­lja ot­pla­ta kre­di­ta po evro ka­ma­ti sa mar­žom od 4,5 pro­cen­ta ko­li­ko i iz­no­si u ovom tre­nut­ku. Efek­ti­va pred­la­že i op­ci­ju da ban­ke omo­gu­će da se po­sto­je­ći kre­di­ti ot­pla­ću­ju ta­ko što bi se pla­ća­la sa­mo glav­ni­ca kre­di­ta (re­ci­mo 3/4 iz­no­sa ra­te, što do­no­si oset­no sma­nje­nje me­seč­ne oba­ve­ze).

– Ovaj tre­ći pred­log je ne­što o če­mu se do sa­da ni­je raz­go­va­ra­lo, ni­ti se po­mi­nja­lo u jav­no­sti. Ban­ke bi mo­gle da odo­bre kli­jen­ti­ma da u na­red­ne tri go­di­ne ot­pla­ću­ju sa­mo glav­ni­cu kre­di­ta u vi­si­ni od re­ci­mo 3/4 po­sto­je­će ra­te. Na taj na­čin me­seč­na oba­ve­za sma­nju­je se za če­tvr­ti­nu, a glav­ni­ca kre­di­ta br­že opa­da. Na­kon is­te­ka pe­ri­o­da od tri go­di­ne, ban­ka na­sta­vlja da ob­ra­ču­na­va ugo­vo­re­nu ka­ma­tu, a kre­dit osta­je in­dek­si­ran u švaj­car­ci­ma, sa istim ro­kom do­spe­ća. U ovom pri­me­ru me­seč­na ra­ta iz­ra­že­na u fran­ci­ma sma­nji­la bi se, na­kon is­te­ka tri go­di­ne, za oko 50 fra­na­ka u od­no­su na onu ko­ja je tre­nut­no, uz na­po­me­nu da je Li­bor ostao na is­toj vred­no­sti. Na­rav­no oba ova pri­me­ra da­ta su za pri­mer kre­di­ta sa pro­men­lji­vom ka­mat­nom sto­pom ko­ja u slu­ča­ju kre­di­ta u švaj­car­ci­ma iz­no­si še­sto­me­seč­ni Li­bor plus 2,5 od­sto mar­že, a u evro kre­di­tu še­sto­me­seč­ni Euri­bor plus 4,5 od­sto mar­že.