„Viva la Revolucion“

Srbi vole revolucije. Nakon dvorskih (kraljevskih) revolucija, autokratske „jogurt revolucije“, vašingtonske farsične „oktobarske revolucije“ (Koštunica) 2000. godine, došlo je vreme i za „evro-atlantsku, briselsku revoluciju“.

Ovog puta, za razliku od dosadašnjih revolucija, traži se od čitavog naroda da se preko izbora („demokratski“) odrekne svog identiteta.

„Teške reči“, rekao bi neko. Ali videvši pravac kojim Srbija ide, te medijsko i političko ispiranje mozga nacije koje traje već više od decenije, postoji visok stupanj verovatnosti da će narod, na upravo zakazanim vanrednim parlamentarnim izborima, to i uraditi.

Pogledajmo što će se, u suštini, sve desiti ako sadašnja vladajuća „briselska“ tendencija prevlada u narodu.

– Srbija će se, voljom naroda, faktički (a na duži rok, i neumitno, pravno) odreći Kosmeta;

– Doći će do neophodne promene Ustava Srbije kako bi se ova činjenica i formalno-pravno omogućila;

– Otkloniće se ustavne prepreke za ulazak u NATO savez;

– Od Rusije će se napraviti neprijatelj;

– Izgubiće se sva (pro)ruska tržišta, a privreda će bukvalno biti zarobljena zapadnim i islamskim kapitalom;

– Ojačaće se ustavno briselski koncept regionalizacije; praktično će se dati državotvorno visok stupanj autonomije Preševskoj dolini, Raškoj (Sandžaku) i Vojvodini sa (ne)sagledivim posledicama;

– Republika Srpska će biti svedena na karikaturu;

– Srbija će biti izložena ucenama država u regionu, a koje su već u EU, u pogledu teritorijalnih zahteva, izbeglica, vere i pisma; ako ne udovolji njihovim zahtevima, te države mogu blokirati Srbiji put u Evropu.

– Tendencijski gledano, a stvari u tom pogledu sve više izmiču kontroli, pravoslavlje će u Srbiji, i na nivou njenih populacija, dobiti krajnje ozbiljnu konkurenciju u nepravoslavnim, posebno ne-hrišćanskim, religijama.

Srpski narod je u poslednje dve decenije, a u ime „ljudskih prava“ od Zapada bio bombardovan, demoniziran, ucenjivan, teritorijalno oštećen, a sada se od njega traži da sve to aminuje i da se zahvali svojim dželatima što su se tako ponašali prema njemu. Da li je „Evropa“, čak i kad bi se nekim čudom jednom desila znatno umanjenoj Srbiji, sa ovde nekim iznesenim katastrofalnim posljedicama po identitet srpskog naroda, stvarno vredna toga?

Izvor: NSPM