Vučić brani sarajevski ćevap

Restoran u Sarajevu, za stolom Vučić, Isa Mustafa, Edi Rama i resto postfajrontske družine. Atmosfera krajnje napeta, skoro ko lastiž na uskim gaćama…

Vučić: Slušaj me dobro Mustafa, jer neću više da ti ponavljam – Kosovo je srce Srbije i jedeš li ti te ćevapčiće ili ćeš čitavu noć samo da ih gledaš?!

Mustafa: O, sljatki moj Alekćić opet si s Vuljina pušio one smešne cigare, a, priznaj tvom Mustafici..?

Vučić: Nemam ja vremena oka da sklopim a kamoli da rolam s Vulinom, opet ti ponavljam dalje ruke od ćevapa… ovaj, od naše imovine na Kosovu inače…

Mustafa: Rama, opet si zamenio ćašice s Aljeka, priznaj, a zamoljio sam te da ga više ne sprdaš tako! Znaš kako je bilo posljednji put: ljupio rukom od sto, pozvao muziku i narućio onu: “Vidovdan”, i pljatio orkestru na profakturu, sramota me pojela, pa sam mu refundirao u Briselj da ima neki argument kad izađe u dnevnik…

Rama: Nisam, tako mi Bog, vidiš da pije onaj njegov žuti gazirani sokić, alj oće i od njega da odbrusi kad mu mehurići poćešu nosić…

Vučić: Dosta, more, vas dvojica! I ja ponekad nacrtam konja al ne liči na konja koliko god me Nebojšica ubeđivao da lepšeg konja nije video ni na livadi, što znači da ne možeš da uzimaš i državnu imovinu Srbije na Kosovu i ćevape na kajmaku!

Mustafa: U, bre, što si neki ljutit ćovek postao od kad si dobio bepljatno one “migove” za 180 miljiona evra, ne može s tebe više ni da se šalji malo… Evo ti ćevapi, najedi se, nisam više gladan kad si tako ljut i odbrusiš da mi se Bakir trese celo veće, a ljepo smo rekli: “Drugari, idemo večeras u kafanu, a ako novinari pitaju kažemo da pregovaramo, vodimo ozbiljnu poljitiku, gljedamo se mrko dok ne stigne muzika a onda zezanje ko u Savamalju kod tebe, Aljek”!

Vučić: Ovo su sveti srpski ćevapi i najskuplja srpska reč – ne može niko da se igra sa Srbijom i otima šta mu volja i kad mu volja, bre!

Mustafa: Izvini, a šta si taćno hteo da kažeš s tim?! Nazivaš me ljopovom, jel?!

Vučić: Ne, bre, šta se ložiš, nego mora o nekoj mojoj pobedi da se piše ovih dana jer nisam u kampanji, a znaš i sam kako će moćno da zvuči: “Vučić odbrusio Mustafi i pojeo mu sve ćevape”!

Mustafa: A, ok, ja misljio nešto se buniš za onu imovinu što ću da uzmem…

Vučić: Pa, pravo da ti kažem i bunim se…

Mistafa: Što sam tako, Aljekćić moj?! Oćeš još deset ćevapi i salaticu, pa da prebijemo ko ljudi..?

Vučić: Ne prodaje se Srbija za porciju ili dve ćevapa, bre! Rekao sam da nema otimanja srpske imovine na Kosovu i tačka! Jasno?!

Mustafa: Pa nisam oteo samo nisam hteo da ti smetam i zivkam svaki ćas kad znam odgovor: “Uzmi, bre, Mustafa, šta pitaš, nemoj da me cimaš za svaku glupost”…

Vučić: Tako je – ne možeš ti da otimaš kako i šta ti volja, već ja mogu da ti dam šta mi i kad volja, i oko toga nema pregovora!

Mustafa: Dobro, cepidljako napredna, jel si mi dao, ili da kao uzimam a ti kao ne daš pa ja popustim pred ćvrstinom tvog autoriteta i opet uzmem?!

Vučić: Uzmi, bre, ne smaraj, ali sam principijelno protiv da otimate išta što je naše jer postoji crvena granica nacionalnih interesa ispod koje nećemo ići, i ne mislim samo na Rasima Ljajića i Krkobabiće, već i na ono crveno tamo u činiji ispred Rame…a rotkvice, ekstra – ispod njih ne idemo, rotkvica je srce srbije…
U, evo i muzike konačno! Mali, ovamo…

Mustafa: Kuuu, opet će da me bruka… Aljek, Aljek, more, ne narućuj… e, jbg!
Violjinist, dođi do ćika Mustafe. Da ne bude ko prošlji put – ja ću da pljatim a on nek plaće, ionako na kraju i plaća i plaće samo što se to kod njega u vestima ne zove sevdah već dipljomatska pobeda, hahahah…

Ajmo, Aljek: “Vidovdan”- prvo neću pa sve dam…

Izvor: Dva u jedan