Za Ameriku Vučić nije bio vest

Premijer Srbije Aleksandar Vučić vratio se iz posete SAD. Servilni provladini srpski mediji nazvali su tu posetu „važnom i istorijskom”, utrkujući se obaveštavali su o svakom premijerovom koraku po američkoj zemlji.

On je tokom tri dana imao mnoštvo susreta, ali ne iznad nivoa zamenika šefa Stejt departmana, savetnika Bele kuće i senatora. Razumljivo je što to nije privuklo nikakvu pažnju štampe i tv u SAD. Za njih Vučić nije bio „događaj”.

Niko o premijeru i njegovim sagovornicima nije napisao ni jedan jedini red. Nije bilo specijalnih reportaža CNN, NBS, ABC, SBS, vodeće televizije čak nisu ni pomenule srpskog premijera.

Novine i njihove onlajn-vrzije takođe nisu objavile ni reč o o srpskom „važnom gostu iz Beograda”. Treba ih razumeti.

U SAD malo koga interesuje gde se tamo negde nalazi Srbija i ko u njoj živi. Pre 20 i nešto godina Balkan je bio na top-listi svetskih novosti. Danas malo ko obraća pažnju na jug Balkana. Osim nekih diplomata i senatora (tipa Džona Mekejna).

Ozbiljne novinare, politikoologe i analitičare danas je teško zainteresovati za Srbiju. Zato je propao pokušaj da se Vučić nametne američkim medijima: lokalna publika naprosto nije ni videla „glavnog heroja”.

Tako se zvanična poseta pretvorila u „turističko putovanje” na račun srpskih poreskih obveznika.

U Beogradu se trude da o tome ne govore. Isuviše je mnogo nada vladajuća elita povezivala sa pregovorima u Vašingtonu, a rezultata – nema. Teško da će se u skorije vreme pojaviti poslovni ugovori teški mnogo miliona i najnovije tehnologije.

Mogu Amerikanci pokupovati preduzeća i prirodne resurse Srbije za bagatelu, ali ulagati u projekte koji bi donosili dobit u perspektivi – to sigurno neće.

Njih sada interesuje samo jedno: Vučić se mora odreći prijateljstva sa Moskvom.

U Stejt departmanu smatraju da se antiruski front mora učvrstiti uvlačenjem Srbije u njega. „Ulaznica za Zapad” ne može biti besplatna, za nju se traži solidna cena. Vašington je možda spreman i da da popust, ali još nije odredio – kakav.

U julu će u glavni grad Srbije stići pomoćnik državnog sekretara SAD Viktorija Nuland koja je u zimu 2014. delila keks u Kijevu. Ona je majstor za obećanja, zato nije isključeno da će Vučić posle toga poći na konflikt sa Moskvom i Gazpromom.

On može odustati od gradnje Turskog toka (makedonski premijer Gruevski to je već učinio), „pomiriti” se sa Albancem Hašimom Tačijem i pristati na gas iz škriljaca koji će biti 2-3 puta skuplji od ruskog.

Poslednjeg dana njegove „vašingtonske turneje”, Vučića su pozvali u Glas Amerike. U programu „Otovreni studio”, koji se emituje na srpskom, premijer je izgledao veom umorno. Glavna teza onoga što je izgovorio, bilo je: „Vašington nas neće obmanuti”.

Zaista? Komentator Glasa Amerike Januš Bugajski piše: „ Niko na Zapadu neće podržavati Srbiju ako bude tesno povezana sa Rusijom, ekonomski, politički i diplomatski. Beograd se mora odlučiti – da li je deo Evropske unije i zapadne alijanse bezbednosti, čak i bez članstva u NATO, ili pripada ruskoj sferi”.

Prvi korak koji će morati da naprave Vučić i njegova ekipa biće – da izađu ususret američkom predsedniku Baraku Obami i da pokušaju da uspostave normalne bilateralne odnose sa Prištinom, a ne da destabilizuje situaciju u regionu. Tako procenjuje Bugajski. A to je praktično pozicija Stejt departmana.

Vučić se se u tom slučaju, kako se može zaključiti, definitivno oprostiti sa Kosovom.

Tači spava i vidi kako Beograd ne samo odustaje od Kosova i Metohije jednom zauvek, nego i da neće pretendovati na ogromne prirodne resurse pokrajine. Ugalj, bakar, nikl i ostala bogatstva tako bi automatski prešla u ruke američkih korporacija. Zbog toga je srpski premijer i bio pozvan u Vašington, za to su mu dali reč na Glasu Amerike.

Vučić je u studiju ponovio ono što je već više puta govorio: „Želim da imamo gas i – ako je moguće – da bude jeftiniji nego što je sada. Ako nam u tome pomognu amerikanci – hvala”.

Vašington će možda i pomoći, ali će za uzvrat uzeti šefa srpske vlade u takav „promet” da će se Beograd morati da zauvek zaboravi samostalno vođenje politike. Primera za to na Balkanu ima mnogo – Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Makedonija. U najkraćem: cela bivša Jugolsavija koju je stvorio maršal Tito.

Ranije je on bio gazda na Balkanu, a sada su Sjedinjene Države.

Vučić je, izgleda, počeo da to shvata, ali šta on može da učini?

Samo, glavno je pitanje: želi li?

Izvor: Fakti