Zbogom draga kampanjo, brzo ćeš se vratiti…

Draga izborna kampanjo,

Evo se polako približava tužni dan kada ćemo se oprostiti od Tebe. Da je neke pravde, pa da se kampanje mogu upokojiti kao ljudi, mi bismo u onaj tamo ponedeljak – u nekakvoj Aleji zaslužnih kampanja – polagali zemne ostatke Tvojih plakata, bilborda i spotova.

Pustili bismo, naravno, i pokoju suzu za Tvojim predizbornim skupovima i sloganima, za Tvojim televizijskim nastupima i duelima. Ožalili bismo i vatrene govore pred autobusom dognanim simpatizerima, u čijim očima se jasno videla tinjajuća nada da će posle sendviča, soka i eventualne dnevnice Svevišnja Stranka umeti i nekom platicom, funkcijicom ili interešćićem da nagradi aplaudirajućeg statistu. Eh, budućnosti, neizvesna li si…

Kad bi postojao neki lekar za kampanje, on bi sad stajao iznad Tvog kreveta i objašnjavao nama, Tvojoj neutešnoj glasačkoj rodbini, da ćeš ove preostale dane svog života provesti na aparatima; ali da ćeš i svojim zadnjim otkucajima srca i svojim zadnjim udisajima pluća dati sve što možeš od sebe, dok se oni koji ne umeju nude onima koji ne razumeju. Još će biti ponekog zvučnog hapšenja, još će poneki ugovor sa važnim investitorima biti potpisan, još će neka lopata sahranjivati kamen temeljac u zemljicu crnu, još će neke makaze razdevičavati crvene trake svečanih otvaranja. I ne samo to: i poslednja preostala značajna ličnost staviće svoj potpis na pismo podrške ili svoje lice na izborni spot, jer neće moći da odoli očajničkom vapaju Tebe, umiruće kampanje, nevoljne da se predaš ama sve do zatvaranja poslednjeg biračkog mesta. Jer takva si, neumorna, kampanjska.

Gre’ota je što tako mlada odlaziš, kampanjo naša, jer toliko si mogla još dati. Danas jedva da ima 44 dana otkako si se rodila, ukazom brižne ruke baš onako stranački neutralnog Predsednika, koji se nije setio ni orden da Ti stavi ispod jastuka – kako to narodni običaj nalaže kad su u pitanju novorođenčad i sudanski ratni zločinci. Ova nebriga kojom je Tvoj život počeo nastavila se odmah po rođenju: tvoja surova majka, vladajuća stranka, vanredno te je izbacila na ulice, trgove, sportske hale i medije, da tamo skupljaš glasove i poslaničke mandate. Na taj način Tvoje mlado telo bilo je izloženo pohlepnim, perverznim i izopačenim pogledima – kako vlasti željne opozicije, tako i preživljavanja željnog koalicionog partnera. I nije ih bila sramota, pokvarenjacima, da morbidno maštaju kako bi se od Tebe moglo uzeti više od 125 sedišta u parlamentu za sve njih zajedno. I to na ovu popularnost, ova istraživanja, ove rejtinge i ovakvu slobodu štampe. Pa gde će im duša razvratna. Fuj.

I sad, evo, pred Tvoj kraj, nemamo drugih reči za Tebe no reči zahvalnosti. Da nije Tebe, ko zna da li bismo ikad mogli ponovo da razmišljamo kako će lep biti dan kada se evropljanska „Ikea“ otvori, pa kad svi navalimo da kupujemo one daske što nam fale i one oklagije što bi nam dobro došle, a u nedostatku neke adekvatnije ručne opreme za iskazivanje negodovanja? Da nije Tebe, da li bismo se ikada setili da se i avionima imena mogu davati kao neka vrsta avansa za ministarsku platu? Da nije Tebe, da li bismo ikada utvrdili koja je najmanja deonica auto-puta koju ima smisla otvoriti i koji je najveći broj izbornih lista koje mogu stati na glasački listić, a da se on biračima ne daje umotan u kabastu roletnu, voštano zapečaćenu od strane RIK? Da li bismo znali koji je to broj frakcija bivše vlasti potreban da skoro nijedna ne može da pređe cenzus; da li bismo ikada tačno prebrojali koliko bi se građana pozitivno izjasnilo na referendumu za pripajanje Ruskoj Federaciji, a da nije Tebe, kampanjo naša? Ne bismo, naravno, jer nismo valjda poludeli. Odnosno jesmo, ali samo za Tvoje vreme.

Elem, pre no što odeš zauvek, samo da Ti kažemo da smo svesni toga da ćeš se vrlo brzo vratiti, kao što se i kampanja pre Tebe u Tebi reinkarnirala, a da se nisu čestito ni uskladištile glasačke kutije. Da se političke kampanje mogu prodavati kao nafta ili zlato, mi bismo valjda bili najbogatija zemlja na svetu. U tom smislu, Ti si naše bogatstvo koje ćemo za sedam dana izgubiti, pa smo istovremeno i tužni što Te gubimo i radosni što ćeš nam za koju nedelju opet započeti nova novcijata, da potraješ sve do novih izbora. Pa Ti ovim putem upućujemo i poslednje zbogom i prvu dobrodošlicu, a o istom trošku. Bog da Ti dušu prosti i živa nam bila opet.

I pozdravi nam demokratiju, ako je negde usput sretneš.

Izvor: Večernje Novosti